Beogradske opštinske novine
1*5
срцем, добар укус узвисиће и позлатиће и најбеднију судбину. Па у којој се то школи нредаје уметност лепог понашања ? — Прва и најбоља школа лепог понашања, као и лепог карактера, то је : своја куКа, а учитељ то је: мајпа. Каквом год се понашању научимо код куће, такво ћемо обелоданити и у јавном друштву. Па опет, има људи самоука , има природа које ће и под неновољним околностима домаћим кадре бити да се, тако реће саме истешу, да се, гледајући на добре примере облагороде и усаврше. Ово се, дабогме, објашњава тиме, што је махом људских нрирода, као оно драго камење у дивљини. Доста му је додир и трење са бол>им од себе па да засија, ленотом и углађеношћу. Ми смо већ навели, да уснех леног понашања лежи у леиом такту, а сад додајемо: да су жене најбоље учитељке те уметности, јер код њих ће се готово у) ек наћи више такта но код људи. На пример, оне боље владају собом но ми, и некако нриродно су умешније и углађеније. Кад се још узме у рачун. да су ове окретније и досетније, да имају оштрије око и осетљивије мерило познавања и разликовања, да су, нарочито у ситницама друштвена живота, куд и камо вештије и сретније руке, онда се слободно може извести наук : да се у друштву паметних и ваљаних жена понајпре можемо научити леаом ионашању. Па што је то такт ? Такт је урођена уметност нонашања, која нас носи кроз тегобе, боље но и талент, но и знање. ,,Талент — вели један јавни писац —- то је снага; а такт то је вештина. Талент је тсжина, а такт је мера. Талент зна тта да ради, а такт зна како да уради. Талент прави човека достојпим уважења; а такт му прибавља то уважење. Талент је благо, а такг готов новац." Разлика између човека од брза такта и човека без икаква такта, најбоље се даје видети из разговора који је једном вођен између лорда Палмерстона и вајара Бенса. „Има ли каквих новости из Француске, милорде ? Како етојимо с Лујом Наполеоном ?" отноче Бенс разговор у последњој прилици коју му је Палмерстон дао. „Верујте, господине, да не знам ; још нисам новине читао." Сиромах Бенс имао је врло млого красних својстава, и био је човек од стварна дара, али је нрипадао оном великом броју људи који губе свој пут у животу само за то што немају такта. Међу тим, толика је сила, понашање, с тактом удружено, да је један од најружнијих људи у Инглеској, ио имену Вилкс, имао обичај да каже : „да, што се тиче удварачког
успеха код дама, он даје само Три дана више најлепшем момку Велике Британије." Разуме се, да ми нећемо нравити друштва г. Вилксу у овако претераним оценама силе понашања, а нећемо ни за то, што понашање није право камење пробно за карактер\ Човек од лепих манира, као ово Вилкс, може имати и непоштена смера у игрању своје улоге. Подобно другим леиим вештинама, лено понашање чини задовољства, и јесте веома пријатна нојава, али оно може бити и образина под којом ће се гсрити људи без карактера. И најуглађенији човек може бити и најпоквиренији; и његови преФињени манири могу се ипак свести . на еластичне покрете и округле Фразе. (иаставиће се).
НАРОДНА БАНКА Привилегована Народна Ванка Краљевине Србије исплаћиваће од 1. Јула ов. год. осми каматни купон са својих акција, сваки купон са но дин. 3 75 пара. Суме од 10 динара на вигае исилаћиваће златом. Куцони се иодносе на исплату банчином оделењу за за зајмове на залоге и оставе, са списком, у који се купони по реду излажу, и који подносилац потписује. Спискове издаје речено оделење бесплатно. Имаоци кунона из унутрагањости могу их наплатити и код својих новчаних завода.
ИЗВОЖЊА ЂУБРЕТА У данчшњем броју доносимо распоред, када и кога^ће дана концесионар из појединих квартова и улица ђубре износити. Овом приликом скреће се нажња грађанства да никоме другом сем концесионару не даје ђубре износити, јер је он једини одговоран: за тачно изношење, а сви који бесправно буду износили, казниће се најстрожије. На случај, да концесионар не буде посао уредно вршио, моли се грађанство да то јави суду ово општинском, који ће га црема уговору казнити и приморати да посао уредно врши.
РАСПОРЕД ЗА ИЗВОЖЊУ ЂУБРЕТА ИЗ ВАРОШИ 1. КВАРТ ВАРОШКИ Понедељник Ноћајска, Коса, Ибарска, Совљачка, Рајићева и Тројчка,