Beogradske opštinske novine

194

Милорад Јанкови^, Ја сам се разговарао с њима и питао их, зашто тако скупо траже, а они веле, то је с тога, што се не може тако да товари камен, нао што се земља товари, (Чује се: и то је исгина). Свет. БотуриЛ. Нека се држи још једна лицитација. Милан БанковиК. Ја мислим, да пошљемо два момка на Енглезоваи, па да они потраже те људе, који вуку земљу и да их позову, па ће ови јевтипије радити. Димитрије НаумовиК. Најбоље да се одреди још једна лицитација, јер се види, да су сб ови договорили. Нека се на овај начин потраже други, па ако нико неће јевтиније ови нам не гину за цену која је изишла. Председник. Дакле ова лицитација не може се одобрити за то што је по мишлењу одбора цена претерана, а друга да се одреди. То је одборски закључак. (Јесте). Ја сам ово изнео преко дневног реда за то што је хитна ствар и ја мислим, ако нађем људе с повољном ценом да би могао погодити да се одпочне рад, али да ви одредите неколико одборника да при погодби буду. (Чује се: нек буде Милан Банковић). Добро. Ја ћу дати у новине и иозваћу их за среду или четвртак, на ако се погодимо јевтиније одма нек раде. (Добро). Ја имам још један предлог, који нисам ставио на дневни ред, а то је у томе, да се одреди једна комисија која би се споразумела са становницима кнез Милошеве улице о начину како да се чисти или залива та улица. Тамо је читав шух прашина, а то је несрећа не само за становнике те улице него и за цело грађанство. Држим да ће и притјажаоци има&а у тој улици притећи у помоћ и нешто жртвовати само да се нађе могућност, како да се прашина одклони. После можемо то прострети и на остале улице. Пера ВидаковиК. Од не мање је важности и онај главни нут, који води од железнице до мале пијаце, који такође треба поливати. Председник. Па ми смо говорили и о томе. Ако примате тај иредлог, дајте ми тројицу. (Прима се. Нека буду: Светозар Милојевић, Светозар Карапешић, инжињер г. Смедеревац, г. генерал Лешјанин, г. Алковић и г. Алекса Стојковић). Прима ли одбор ова лица? (Прима). Дакле у начелу је ово усвојено односно та два насипа; а за остало ако буде, онда ћу ја на овом основу моћи да радим. Молим вас господо, има један акт од Управе в. Београда којим се тражи мишлење одбора о апотеки, да ли ра буде на Дорћолу ијји у Палилули. Чујте тај акт. (Секретар чита). Сем овога акта дошло ми је једно писмо од одбора дунавског краја о тој истој ствари. Они кад су чули о тој апотеци, написали су то писмо и упутили општинском Суду. Чујте и то писмо. (Секретар чита). Сад сте чули господо и акт управе вар. Београда и молбу одбора дунавског краја. Управа вар. Београда тражи од нас наше мишлење. Сад изволте исказати ваше мишлење. Светоаар ЕараиешиЛ. Ја мислим да та анотека буде Ј

на дунавском крају, а место за исту да се одреди најдаље око барјак џамије, те да не иду даље. Председник. Не тражи се од нас мишлење на ком ће месту апотека бити, него се пита у начелу где је прече да се да аиотека, да ли дунавском крају или палилули. Мита МиловановиК. У самом акту г. министра признаје се да је најчре решено, да се отвори анотека у Палилули. Сад се налази, да је Дорћол насељенији него Палилула. Ја не знам који је крај насељенији и с тога мислим да треба одредити једну комисију, па нека прегледа спискове и увери се, лде је већи број, и ако буде доиста већи на Дорћолу, онда нека се тамо и да, Пера Видаковип. Нема места предлогу г. Миловавовића за то, што ми као одборници ове вароши знамо, какав је Дорћол, а каква Палилула. Палилулци имају чајира, башта и других празних места, те но положају њихов крај је здравији, док Дорћол је насељен и стоји кућа до куће. Према томе ми још сад комотно можемо дати мишлење, да се апотека отвори на дунавском крају. Јоца ИлиК. Ја се слажем са мишлењем предговорника и молио би да се задовољи дунавски крај. Људи са дунавског краја нотребују лекове, на им је апотека и сувише далеко, а Палилулци се слабо лече апотекарским лековима, већ махом употребљују природне лекове.. Никола ПоиовиЛ. Поред оних разлога што их је одбор дунавског краја у овојој молби изнео стоји још и тај разлог што палилулски крај има своју апотеку и данас. Што та апотека није тамо у средини, то је њихова ствар. Они нека раде на томе, да им апотека за њих одобрена дође у њихов крај, а сад треба да буде једна апотека и на Дорћолу. И дунавски крај је некада за време Турака имао своју апотеку, па је иста оданде отишла усљед околности које су се десиле за време бомбардовања. То је била тако звана г Делинова апотека". Сад кад је Дорћол толико насељен да има преко нет хиљада душа о чему сам се уверио из пореских књига, изван сваке је сумње, да треба да се тамо апотека и отвори, а браћа палилулци нека траже своју апотеку. Свет. БотуриИ. Што се тиче житељства, Палилула има 7 хиљада и неколико стотина, а Дорћол пет хиљада и неколико стотина ; — по природном положају праведније је и потребније да апотека буде на Дорћолу, а Палилула је на бољем и здравијем положају. Свет. КарааешиЛ. Потребније је доиста да буде на Дорћолу. Но у опште апотеке су потребне, па не би био противав ни за Палилулу да се друга апотека отвори. Пера ВидакониК. Апотека се одређује према броју житеља. Палилулски кварт је добио апотеку и што се она случајно измакла из њиховог краја, то је њихова ствар. Власти има на нека траже, да се њихова апотека досели у средину њихову. Дорћолски је кварт имао своју апотеку још и за време Турака и сила околности је исту оданде отерала и пресело на Зелени венац, па пошто се сада и на овом крају намножио број људства, то је та апотека Делинова тамо и остала. Палилулци су срећни што им мање треба апотека но дорћолцима, на Дорћолу су и поплаве, па је и место не-