Beogradske opštinske novine

197

се у земљу до дубине оног слоја, који се из песковитог и гаљунчаног материјала састоји и у том слој^ полако низ долину отиче. Топлота ове горње воде износи у свима рупама 15°—16° гради целзиусових што одговара топлоги воде у околним Оунарима. Осим тога пробушени су у рупи бр. I. која је 40*25 метара дубока још више слојева који воду проводе, што се из промене температуре воде могло констатовати. Тако је на дубини од 22 м метра топлота воде од 16° —15° стала на 14 степени а на дубини 26 м метара спала је температура воде на 13° 75 гради целзиусових. Почем се овим бушењем земљишта није могла добити вода која би сама из рупе изтицала, као што је то случај при бушењу артерских бунара, а ово се ирема геолошким приликама није ни могло очетивати ; то није било могуће испитати количину воде која је бушењем нађена. Тако исто и каквоћа те воде није до сада испитана јер је апарат за бушење редовно са олајом омазиван био, који се по води разливао и тиме је немогЈће било воду за нробу у чистом стању добити. Да би се дакле цељ за коју је бушење земљишта извршено постигла тј. да би се количина и каквоћа изнађене воде определити могла, што је за будуће пројектирање о снабдевању вароши Београда са добром пијаћом водом необходно нужно учинити, морају се још следећи послови извршити; 1.) Да се рупе бр. I. II. VI. IX. XIII. и XXI. од засипања сачувају. 2.) Да се за дуже времс чине непрекидна посматрања о стању воде у њима. 3.) Да се рупе бр. I. II. IX. XIII. и XXI. које су сада само с 115 мм широке прошире бар за 225 мм у пречнику 4.) Да се рупа бр. I. обложи са цевима и тиме створи могућност да се поједини слојеви воде посебно испитати могу. 5.) Да се построји један шмрк над рупом бр. 1. којим би се вода из разних нивоа исцрпити могла и тиме јачина и количина њена тачно испита. Ово би се требало учинити бар до нивоа реке Саве. Исто би требало учинити и код осталих горе наведених рупа, како би се тачно голичина воде определити могла. 6. Осим тога нужно је да се тачно испита температура воде појединих слојева, као и њен хемијски састав. Четири сандука са пробама од мробушених слојева налазе се на чувању при геолошком кабинету велике школе. 22. Октобра 1885. год. у Београду. Председник комисије : Коста АлковиК с. р. провееор вел. школе. Чланови комисије: Феликс Хофман с. р. Светозар ГикиК с. р. Ј. М. ЖујовиК с. р. .« ♦ ♦ ♦ ♦

НЕСЛТГЖБЕНИ ДЕО

(по Смајлсу) XI. Ионашање — Уметност Кад смо племенити онда смо племићи! Шекспир. Лепо понашање није гола спољашњост , већ огледало лепе душе и благородне природе. Тенисон. Лепо ионашаше претежније је од телесних дражи; оно ће нас више пљенити, но живописи и статуе, и јесте нај 1епша од леиих вештина. Емерсон. Уметност понашања ретко се кад негује, а, међу тим, од највише је вредности како аа женску тако и за мушку страну. Живот је и сувише кратак да се може прећи преко хрђава васиитања; а осим тога слике понашања су сенке врлина. Рев. Сидни Смит. (наставак Ј . И Вашингтон, који је пореклом Инглез, био је такође човек врло стидљиве жице. Г. Џозија Квинси њега узгред описује као човека: „ мало укочена, приличнога Формалисту, и не баш тако одрешена у присуству странаца." Он је, вели, личио на сељака, који није свикао на варошко друштво; и, ма да је веома предустретљив, не може се рећи и да је лаке речи ил покрета." И ако ми нисмо свикли да гледамо на модерне Американце као на стидљиве људе, опет, скоро сви знаменити синови тога народа бројали су се у такве карактере. Велики књижевник Натанијел Хоторн био је то и преко сваке мере : јер, кад би ко.ји странац ушао на врата, он би му окренуо леђа, шат тиме избегао познанство. Па опет, кад би се кора те стидљивости његове пробила, није било човека који би се с њиме могао равнати у пријатности и срдачности. У једно.ј од својих сонствених „ Бележака " (не давно издатих) г. Хоторн нрича, како је наишао у једном друштву на г. Хелпса, и како га је нашао „ладна". Без сумње да је и г. Хелпс исто о њему помислио, јер су се, у ствари, срела два стидљпва човека, и само природно је да су један другом изгледали „дрвени". Међу тим, мало ближе да су један другом приступили, и мрежу стидљивости скинули, они би се одмах и спријатељили. И ето за што у таквим случајевима не треба изрицати преки суд, и за што ваља увек имати на уму ону Хелвецијеву изреку, коју је наш Вентам као право благо оце