Beogradske opštinske novine

238

ништа, јер он прави то о свом трошку и он ће са ириватним људима ла се погађа. Милан МаринковиЛ. То је све лепо, али само како ће он да уцењује људе са тим таблама? Пе.ра ВндаковиК. Ако се допусги та шпекулација, онда ће Се људи научити иа неко плаћање. С тога је боље да ми го не дамо томе, но да ми сами то изнесемо и узмемо за наше приходе и онда се нико неће сетити да за то тражи неку накнаду. Д^кле, боље је да оставимо то и да се представпиштво постара на свој начин да то изведе. Председник. Дакле не прима се. (Не прима се.) Гл. ЈоснчовиГг. Ја бнх имао да упитам о суми која је утрошена на храну оиштинских коња, јер сам чуо да се много на њих троши. Пера Видаковиб Ја знам да је за ову рачунску годину набављепо 24 464 килограма јечма, а међу тим то је потрошено за 6—7 меееци. Председнпк. Заиста је то било и ја сам наредио да се то извиди. Јечма заиста нема и требало би да се одреди једна комисија која ће о томе дати извештај. Ја сам био наредио да се узима по 600 килограма, па сам онда с .'М лично контролисао то, али општипи то не конвенира. Дакле та је ствар мени позната. Гл. ЈосииовиЧ. Ја сам чуо од једног грађанина, да је неки предузимач, који је раније лиФеровао јечам, могао за то неколико стотина килограма да прими паре, а да јечам не донесе. Др. Марко Леко. И ја бих имао да кажем, да нам је јако пала у очи та сума, кад смо прегледали рачун. Милан ВанковиЛ. Ја бих имао да покажем један начин, да се не еат:'ре јечам, а то је, да се амбари окују блехом и онда мишеви и иацови не би могли ни један драм да однесу. Председник. Ја сам нашао сва акта по том предмету и кад дође г. Јова, ја ћу то изнети. За тим секретар прочита молбе за уверење о владању имовном стању. Састанак је овај закључен у 9 часова у вече. ПИСМА ИЗ РУСИЈЕ (Париском „Солеју") Петроград 21. августа 1888. Ако је слободно адресовати какав прекор либерално.ј и реФорматорској владавини покојнога цара Александра II. онда јој се може нребацити: што је систематски занемарила поморску снагу своје земље. Јер, ма шта рекла занадна штампа, о тако званом „славољубљу" руских царева, Александар II. био је човек мирољубив. По што је на брзу руку закључио ону „кримску војну", коју је отац његов не смислено повео, видимо га где, у току од

двадесзт и шест година свога царовања, свега један нут (1877) вади мач из корица, па и то тек, за једну идеју: за слободу истпчних ХришЛана\ И не помишљајући, дакле, на какво спољно нредузеКе, а тврцо убеђен у продусретљивост и нријатељство краља Пруске, као најзад, и савршено зањат својим великим нлановима друштвеног преображаја, Александар II. предао је забораву убојну Флоту — под Севастонољем сарањену. Немајући, нак, такву једну Флоту на Црноме Мору год. 187 7, Руси нису могли затворити БосФор ни освојити Требизонт, те тако једним ударом завршити цео рат. Од своје стране, царев брат, велики војвода Консгантин, није никада могао ирежалити губитак Флоте на којој је некад као оФицир забележио сјајне иодвиге. Према томе, прва мисао садањег цара Александра III, била је ; да ускрсне народну марину. Он је морао видети колико је Немачка порасла, иа чак и опасном постала. У пристанима Кила, ВилхелмсхаФена и Данцига рађала се убојна снага морска која је имала овладати Балтиком. Чим је ступио на престо Александар III. просу злато, да створи Русији лађе и ескадре, које би кадре биле изнудити јо.ј поштовања на мору. Чак и послуга бродарска, која је донде с презрењем новеравана живљу туђииском, као Финцима, Естонцима и Ливонцима ево је, већ пет или шест година, у руским рукама. На Балтику Русија данас броји четири оклопнице првог реда, јсдну оклопницу другог, две оклопне осам просгих крстарица, и од ирилике 110 (сто и десет) ториедница свију родова. Нити је црноморска Флота њена мање имнозантна. Четири оклоогнице и седам крстарица првог реда, као 45 (четр десет и иет) торпедница састављају снагу њену; док се засебна реч мора рећи о ескадрн која се вије по водама Тихог Океана, и која је то сиње море, баш као каспијска ескадрила Каспију, претворила у руско језеро. Ми за овај пар нећемо го ворити о црноморској флоти — флоти , — којој је искључни задатак да брани руске црноморске обале све до дана можда и блиског , када ће застава руска бити позвана да се, као заштитница Грчгсе и савечница Француске појави у водама Средиземним. Не, на }'еду је да се обрнемо оној балтичкој сили поморско.ј којо.ј руски адмирилатет у овом часу поклања сву своју пажњу. И доиста, још у току ове године, велике ма'■ невре изведене су у заливу Финском и троуглу који склапа Ревал (Естонија) са Абом и ХелсингФорсом ! (Финска).