Beogradske opštinske novine

? .

ВРОЈ 34

У ЗЈЕОГРАДУ СУВОТА 15. ОКТОБРА 1888 ГОД.

ГОДИНА VII.

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДЛНП7Т НЛ ТЛБЛКУ Цена за Србију: НА ГОДИНУ 0 дин. ЗА ПОЛА ГОДИНЕ • • • Ш 3 ДИН. ЗА ОТРАНК ЗЕМЉЕ НА ГОДиТиу .... 9 ДИН. <

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ ОУДА

Дена је огласима ('» дин. пара од врсте : Претилату ваља слати уаутницом на оаштински суд а све коресиодениије на уредника РУКОИИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. Неплаћена писиа не примају се.

""'4111'4111'ЧЦ* |.н<|Н||||И||Н|)|

СРБИ! Идуће 1889 године навпшук ј тж уг векова, од како је на Косовом пољу иропала старЈ српска држ 1ва. Божијој промислп У10Ј110 Ј€ било да у данима тако свети^и ,са®ча8их уДТотгена, на обновљеноме ирестолу славних Неманића седимо Ми нз племена народне династије Обреновића. Великн Милош, неумрли Михаило створили су и на чврст темел> поставили живот пренорођене срнске државе. Ми се преко шеснајест година усрдно трудимо да њиховмм стопама сљедујемо. Благодарећи пожртвовању Нашег верног народа успели Смо да Србију напред новедемо. Тпме смо 10 ог Августа 1872 године задатој му речи одговорили. То Еам је и дужност била. Жарко љубећи Свој народ, брнжљиво чувајући Српску државну мпсао, свакад па и данас, ако не већа оно тако исто велика дужност Нам је да нредвидимо опасности које броду младе ирепорођене државе прете, да се нротиву њих крепко боримо. Народе српски! У новесници нашој и славној и жалосној потражимо заједнички лека тим опасностима. Моји ми верни и драги Срби! Заједно с онпм који се ноноси да је први међу вама, који осећа сву части пуну одговорност за срећу и будућност вашу, са вољом вашом, првим краљем вашим, нађите у прошлости народној ноуке противу погрешака које су се мо1ле, од нас свију, и које се могу учинити у данима у којима живимо, у данима када нам је суђено да млого стварамо и потомству осигурамо лепу и светлу будућност. Народе српски То ће бити и најнлеменитији и највеличанственији начин да достојно дочекамо и прославимо тужну успомену битке косовске. Срби Да лп нам данас прети опасност од какове туђе навале? После дугог и дубоког искуства на престолу, свестранога познавања свију прилика, ево вам се у овој нскреној речи народу своме, Срби, Госнодар обраћа, и вели вам: не! Државе су жељне мира и спокојства и траже само да и други поштују њихов мир и њпхово спокојство. Политика лојалнога нризнања Факата свршених вољом Европе, политика добрих и узајамних пријатељских одношаја са силиим суседним монархијама Њихових Величанстава дара Фрање ЈосиФа п Султана Абдул Хамида, са којима нас везују свакодневни и сваковрсни заједнички интереси, политика коју сам лично новео п водио носле великнх догаћаја нсточних, када су моћни народ руски и његов нлеменити цар Александер II заложили снагу своје државе и крв својнх спнова за слободу хришћана, и када се Моја љубљена, верна и храбра војска јуначкп борила за независност отаџ-

бине, та политика сва је основаиа на иотреби мира Европскога с којим је солидарна потреба Србије да се у миру креии и развкја. И ако се можда по кад што та политика није у свпма круговима разумевала, Ја је са чистом п мирном савешћу остављам оцени повеснице. Али и ако данас младој српској држави не прети никакова опасност од стране навале, има једпа онасност којајој нретн, као што је негда славну државу српску средњега века п срушила. Та опасност лежи у нами самима. Кобни раздор унутрашњи подрио је био земљиште на коме је проиала средњевековна српска држава. Раздор тај треба и данас уклопити да пова држава српска живи правилним, редовним и здравим животом, те да се спасе од нових кобних онасности. Партијске борбе и страсти дошле су до свога врхунца. Народе Српски Дужност је и твоја и моја да томе на нут станемо Ср.би Дужност је партпја да се у борбп уставе Дужност је иартија да се сете да над партијским интересима треба да лебди једно више и с.ветлије добро, добро мајке нас свију, добро ппше миле и драге Србије! Срби У данпма када нриступимо петстотинитом Видов - дну треба да отачбина види „ко је вера ко ли је невјера". Народе Српски Први краљ васкрснуле српске краљевине обраћа се тебп из дубине срца и вели ти: нек у твојој средини умукну сви гласови раздора; нек једнодушно сви мисле само на опште добро; а први пример томе ваља да ти даде и срећан је што ти га дати може твој господар! Срби Даља борба партијска може само стварати нових жалосних призора каквпх је од ночетка овога века било п сувише. Србија потребује више озбиљна рада; Србпја потребује уређење државних Финанција; Србија потребује строго екилибрирани бужет државни, у коме би се у склад довеле иотребе свију државних грана са потребама штедње и тачног иснуњавања државпих обавеза; Србија треба тако ставе које би допустило да се данашње иатријске борбе у народном представништву ублаже и да се приступи здравим реФормама ио свима пољима јавнога и државнога живота. Ма како пскрено да иоједине партије теже да постпгиу добро народа и државе немоћне су и трудови ће њихови остати неуспешни докле год у питању буду осповни закони земље, устав земаљски. Данашњп устав нисам ја створно. Он није моје дело. Алп сам га ипак ватрено бранио и брижљиво чувао већ и с тога разлога што народи и нетреба олако да мењају устав ко,и сам себи дају. И данас неби са престола пред народ Свој с тим иредлогом излазио да пред нама не стоји 1889-та година, иетстотинита од славиог пада нашег, да нема те