Beogradske opštinske novine

правобраниоца да раскидању уговора нема места, нити има опасности но општину ако не нристанемо на попуду повлашћеника. Одобравате ли да раскннемо уговор ? (Не одобраиамо). Св. Ечторип, Ја бпх вас молио, да нам кажете, штаје с рачунима што су послатн главној контроли, од 84, 5 и 6 године; јесу лп тражени натраг ? Председник. То нисте решнли, да се траже натраг. Св. БоториК. Онда молнм вас, да решимо, да се то стави у дужност суду да пште те рачуне. Председиик. То бн био нов иредлог. Он се у овој седницн пошто нема 21 одборник не може репшти. Но ја ћу тај ваш предлог изнети у првој пдућој седнпци. К. Црногорац. Кад сте изволелп пустити г. Боторића да пита за рачуне од 84. 5 н 6 год., дозволпте онда и менн да запитам : шта је с комисијом, која је одређена, да ирегледа рачуне од 85 год. И ја сам био одређен за ту комисију. Председник. Што се тнче те комисије, опа се нпје могла сазвати за то, што се, као што сте се могли уверити из наших листова држе често лицитације (скоро сваки дан) те рачуноводство не може друго да радн, по што је тим послом јако заузето. Но чим се та ствар сврши, одмах ће се то узети у посао. К. ГЈрногорац. Примам одговор. Међу тим по закону, ми, као одборници, можемо да нрегледамо само оне рачуне^ који су били нре нас на годину дана. А ево на нас је дошдо да нрегледамо и из ранпјих година. За то треба да дохитамо Предеедник. Молим вас, господо, дозволите, да вам нешто изнесем што није стављено на дневнп ред (Ја бих молио да за ово одредимо само једну компсију. У нашим званичннм новинама има једна наредба г. министра народне привреде односно кантара онштинских у целој земљи. Да бн се учиниле олакшице ичвозној трговинИ нашој, г. министар ослобађа све што се извози од мерпне. На томе је радила једна комисија у мнннсуарству. У комисију коју мислим да би требало да изберемо, нужно је да уђу стручни људи трговци — правници; да размисле шта ћемо да радимо. Ове годнне стоји ирпход у буџету од кантарије 70.000 дин. 11о овој наредби каже мн наш главни контролор сведена је та цифра па пола. И ја сам бно нозван једнога дана уседницу, по пошто нисампмао никаквог овлашћења, нисам им могао дати реч али сам казао као грађаннн, да ће мо помагати ту ствар. Мислно сам да ће та ствар доћи у одбор те да он то реши, и ми би се одмах ностарали да нађемо другн прпход, да попунимо нразннну која је дошла усљед ове наредбе. Ово је за нас животно питање а незгода је у толико већа што је близу и крај рачунској гсдини. — Ј»удемо ли се морали лишитн ове цнфре нрихода, морали би учинити накнаду с друге стране; и о томе има комисија да размишља. Ја мислим да позовемо ону комисију, што је одрођена за кантаре, да решп н ово питање, а ја ћу послати и нашег контролора који зна све те расписе г. мннистрове. Гл. ЈосиаовиК. Ја сам читао ту паредбу г. мипистров} она се мепи допада и мислим, да треба да се усвоји. Јер мислпм, приход од кантарије, није за то да га онштпна наилаћује зато, да би имала што више нрпхода, него зато, да се право мерн. II она треба да нанлаћује колико за свој труд. Председник. Иа добро. Комнсија ће већ рећи своје. Ја дсдајем само толико да нам је дужност да водпмо рачуна и о патрнотизму и о нашем оистанку. Тој комисији да додамо још неког правника.

(Изабранн су: Милутин Марковић, Јаков Бајлони, и Тодор Михајловић). Председник Дакле ова ће нам комисија поднетн воје мишљење о том: шта треба да чпнимо, да не би нретрнели штете и окрњили буџет ирнхо^а. (Тако је) Ја сам, господо, ставио на дневни ред пптање о калдрмисању варонш. Многимаје од господе одборпика познаго да је то нитање више пута код наг нокретано, а ја сам вам давао неку наду да сам на томе радио п да сад радим. Из овога акта видећете, да сам нре два-три месецадобио право од г. миннстра народне нривреде да можемо у тои ■ чидерским мајданнма вадити камен за нотребу наше вароши. А то смо тражили с тога, што је .један странац долазио да начинн иредлог за калдрмисање вароши, и то на томе основу да му се не мора све на једанпут платити. Он је тумарао по свој околини Београдској и није нигде нашао бољи камен за израду коцкасте калдрме иего у тончидеру, и онда сам се ја постарао да г. министар одобри, да можемо тај камен у у тончидеру радити.. Он је довео своје људе н там.о раде већ 15. дана: начинио је разне мустре од коцака и поднео је једну нонуду, коју ћу вам прочптатн, а кад се нрочпта, онда ћу вам казати шта ја о томе мнслим. На данашњи начин не би могли пикада решитп интање о калдрмп и задовољити све грађане јер, док једну улицу понрављамо друга се покварн. Сад изволите чути шта он предлаже. Секретар ирочита. Што се тиче овога камењарског рада, изостављајући на страну копање земље н друго, он хоће све сорте камења да нрими на себе. Ја сам гледао како он радн. Камење првога реда то је оно камење, које се изради без Фелера, други ред, то је мањм, а трећн је ред онај отнадак, који није сасвим иравплан. т. ј. четвртаст, алн је онет раван. Овај камен, који је донешен из мајдана Ресничког показало се да није добар квалитет, а овај топчидерски камен сасвим је бољи квалитет и другчији, а што је најглавпије н што ми се допада, предузимач с којим сам ја говорио гарантује за калдрму за трн године, а свака калдрма после три године постаје стална, и кад би нам тако гарантовао овај у улпци „кнеза Михајла" он би у року од три године морао нравити нову калдрму. Дакле, овај би предузимач иравио од новог камена три квалитета, један коцкаст, други којп није сасвпм коцкаст али је раван и трећи тесан. Од старог камена који већ постоји, од тога би он радио тесан камен т. ј. ноловину тесаног камена и за тај камен тражи 6. дин., а кад је од новог 9. дин.; међу тим од овог ситног камена тражи само 4 1 /,. Дакле од њега би се морало узимати два шестарна, један полушестар а остало би узели од старог. Што се тнче конања о томе мислим не треба ни говорити. Дакле ја мислим да оиштнпа реши: хоће ли начелно да усвојц овакав предлог, јер нужно би заиста било да се зна и ако би хтела да онштнна усвојн, онда би ја имао да кажем ово. Један Велгијанац долазио је овде за време председништва г- Богићевићевог и нудио се, да ово изради на отплату. Ја мислим да кажемо овако: на све што изради да му издамо облигације на да му дајемо постеиеио н. пр. 10 до 12 нроцента годншње, и ако нам нанрави више калдрме н дуг ће наш трајати дуже. Ја рачунам да ћете средипом начинити са коцкастим каменом, а остало са другим, и то не све уједаннут, јер кад бн сав Веоград прерадио, то би се учинило за 5 - 6 година али би коштало много скупо, најмање 4 милиопа, што ја небп могао да примим и са толико онштину да обвежем. но мнслим, да би добро било да усво-