Beogradske opštinske novine

«

2

колико је израдио. Ја сам и мало нре казао, да сам с тпм предузимачем био тамо гдн се камеп гради, прегледао сам сав израђени камен и носматрао рад, и казао сам: да он уме добро да ради, али, Друго је питање калдрмисање целе вароши. За то треба да се образује стручна комнсија иа да се ирипремн шта треба и да оцени како ваља. Овом приликом молим и за то, да се образује једна комисија за грађење Београдских школа која ће утврдити основе, нужне за израду пројекта за основне школе. те да не буде онако како је било. Коста Црногорац. Министар Грађевпна иронисује правила какове треба да су гаколе. Коста Главини&. Са овим општинским техничкнм персоиалом који сад имамо, не можемо све те послове иосвршавати, јер док један инжпњер мора да премерава имања и издаје таиије, други се инжпњер бави нивелацијом. Тнм људима. неможемо натоварнтн израду планова за школе ни за то пгго онп нису архитекте већ инжењерн, с тога предлажем: да се за израду нужних иројеката за осповне школе, ангажује нарочито лице од нашнх стручњака који се баве архитектуром. Ако пак будемо овако радили и у будуће као што се сад ради, ми не ћемо до школа доћп ни за 5 — 6 година већ ћемо плаћатп велпке кирије за нриватне, ненодесне грађевнне. Свет. КараиешиИ. Кад нмамо дово.бно нашнх општинских ннжињера, који би могли да стнгну да нам пзраде све што треба, а међу тим нам нредстоје млога велика нредузећа, онда ја мислим требало би да израчупамо колнко нам инжињера још треба — 2 или 3 — па да умолимо г. миннстра грађевина да нам да ипжињере од персонала свога којн бн иосле нодне на томе раднли у онштинн, а то би држим могло да буде нонгго онн у мпнистарству раде само до иодне. Миливој Јосимовић. .!а сам мпслно да у једно.ј од седпица одборскнх које долазе, донесем нарочитн предлог о томе. Све ове ствари не могу овде да се оцене као што треба док не прођу најпре кроз једно јако и стручно одељење ннжињерско, које оиштина треба да има. Све што се буде градило у онштинн: куће, школе, калдрме, водоводи, канали, — све то треба нредходно да је нроштудирано у томе одељењу инжињирском; све то треба да се пронише до ситница, да се зна како да се ради н шта све треба да буде иа да посао исиадне ваљано. Иначе раднтн и даге као што се радило до сад, то бп све био један крпеж, који неби ниигга вредпо; могли би да, се осакати — да Бог сачува! Ово изгледа врло нроста ствар. г- нредседник Је мислио да може ово сад у начелу да се усвоји, али, да је пмао при руци једно такво одељење, оно бн могло да га обавести о ствари, и уверио би се да то није никако ироста ствар, да се може тако олако да нрими. Председник. Молнм вас да објасним није бно мој предлог да се ово прими сад са свнм, него ја сам рад да знам јесте ли у начелу за то да се на овпм основнма радн. Мн не бн казали да усвајамо његов иредлог него само начелпо зато само да у овом правцу радимо и да у смислу овога рада нитамо и друге нредузимаче који би били вољни да у овом нравцу понуде општпни услуге. Ја сматрам да овим чиним оиштини једну услугу што сам настојавао да се дође до овога — али видим да нека господа то друкчије схватају. Ко овакове послове ради, разуме се треба да је човек стручан и практичап. Овоме човеку с којнм сам нреговарао, признаје се стручност. Што се тиче кннитала о томе треба да размислимо. Ортак овог предузимача долазпло је такође,

али он није хтео да се ирими овог носла. У почетку ја сам мпслио да ће односно исилате каинтала најбоље бити ако уговоримо да нлаћамо годишње анунтет на зајам који би ово предузеће иовукло Мил. ЈосимовиЛ. То је не природан нут. Ви неможете добро ни да се унуштате у ногодбе за зајам, док не знате тачно ио ситница све што нам треба дг( урадимо у овом предузећу. Св. КараиешиД. Да се у Београду нпје већ отпочело калдрмисање коцкастом калдрмом, онда сад бн то сви у начелу нримилн без једне речи; али но предлогу једнога странца да сад макар н у начелу усвојпмо ово што он хоће и како он мисли да радн, ја држим да све не би било добро, и бојим се да не бн било оно исто као кад је ире нас нримљен овде некакав предлог извесног странца о трамвају. С тога треба стручна комисија да нроучи сву ствар и да пропише све пгго треба до најмањн ситница, да каже шта ће све то коштатп у ствари, па тек онда да се упуштамо У погодбу• Председник. Како се може унуштати у преговоре кад немамо цене? Мил. Јоеимонић. Те баш треба инжињери да онределе а не да нх опредељује једаи странац но својој вољи н ми да то у начелу усвајамо. Иредседник. А то не; али, ја сам вндео предрачуне наших ннжнњера н > којима је ншшло да кошта 21 динар кв. метар калдрме! А овај човек тражн 16 за такв исту калдрму, а без тога нредрачуна. К. ГлавиниЛ. Ако је калдрма као што треба нредрачуњења нпје много ни 21 динар за метар — Нма разлнке пзмеђу калдрме п калдрме. Чредседник Опростите -- али наша оиштина није у стању да ирави калдрме првог квалитета. К. ГлавиниК. — Јадржнм да сге ви пзнели иитање унраво то да лн хоћемо да се гради калдрма по ов !м ценама као што се иредлажу. Председник. Ја сам се односно тога са овнм човеком дуго н много бакћао, и сад вам нодносим цене његове о којнма треба да рачмислите да ли нам конвенпрају те цене и ако конвенирају онда да кажете да прнмате у начелу на онда да одредите к,жиснју која ће казати колнко нам треба калдрме од које врсте да буде н да учпните све даље што треба да се тај посао једном иредузме. К. ГлавиниИ. Верујте сасвим би другчијн рачун био и другн бн резултат нзашао да је још унапред комиспја одређена, која би с нредузимачем и цене одредила. Кад то пије било, сад нодносим тај нредлог: да се одмах нзбере једна комисија која ће да се брине о томе, која ће у исто време да се брпне н о подизању школа, и у онште о свпмв грађевинама општинским, које иам нредстоје. Председник. Молим вас изберпте комисију за овај иредмет који.јена дневпом реду. Ја мислнм да томе неће бити иико иротиван. Ово је интање као н школско питање важно алп је инак ирече, п внше иада у очи што немамо калдрме. Ту већ сваки човек каже да не може внше да се трнн оваква калдрма. Ви вндите да се свуда и на улици и најавности у штампи. носдижу нрекори да не радимо ништа! Ми не смемо више нн часа оклеватн ако хоћемо да не заслужимо нрекора. К. Црногорац. Па и истина је госиодо да ми заслужујемо нрекора. Онда када је оиштина имала у буџету 300 и 400 хиљада динара она је градила ипак калдрме, далас, када има у буџету 800.000 она не радн пишта. Нуно ирава нма сваки грађанин да нас коре, што зајиота за 800.000 ми не-