Beogradske opštinske novine

на истима иотребни радови врше. Најзад г. предеедник општине и органи њени били су у техничком одбору у свему на руци и од помоћи. Дужност нам је, да свима ичјавимо најтоплију захвалност нашу, а са друге стране бележимо то као ®акт, који треба и нас и одбор општ. да ободри и да нас нагони, да у отпочетом нослу истрајемо, докле га иовољном решењу коначно не приведемо. Од радова, који су имали, нреиа утврђеном програму, да се предузму, извршено је сгедеће: 1. Лзвор којима се данас варот служи. — За сада .је само тачно одређена висина глава свију тих извора. Мерење издашности нојединих извора, одређивање темнературе и извршење хемијских анализа воде са тих извора остављено је за доцније, док се види какав ће дефинитипни резултаг показати млого важнији радови и испитивања у обласги Велих вода. То је било онравдано са погледом на то, што ће ти извори бити од веће важности, само за случај, ако би се морало нриступити комбинованом систему водовода или кад би имао само постојећи водовод да се реконструише и осигура. 2. Радови у околини Колубаре. — Сем што су неки податци нрикупљани, и, за случај потребе, набављена и спремљена најновија генералштабна карта околине Обреновцп са доњим током Колубаре (у размери 1:50000) није јоште ништа рађено на истраживању и испитивању подземне воде у обласги Еолубаре. Ово је оправдано тиме, што је пре свега ваљало сачекати резултате истраживања у облаети Белих вода. Природно је, ако се у овој последњој области постигну иовољни резултати, да нема смисла излагати се трошку за време нретходних радова у долини Колубаре, и да ова, за тај случај, сасвим испада из комбинације. Дужина водовода ван вароши за воду из Колубаре била би најмање за 25 километара већа, но кад би се вода довела од Белих вода, а то одговара већем издатку од 3 / 4 милиуна динара. Само за случај, да се у области Белих вода иокажу посве .неновољни резултати, ваљало би у кочубарској долини предузети истраживања, те да се на основу паралелног пројекта и предрачуна за воду из колубарске долине и за другу какву могућну комбинацију, поузданије тек одреди шта је боље. 3. Вунари Београдски. — Одредба и посматрање нивоа подземне воде у вароши има извесне важности и при пројектовању водовода; међу тим, неопходно је потребно за диспозицију варошких канала. Доказано је, да јаке промене у нивоу подземне воде имају великог уплива на развијање болештина. Тога ради канали имају да нослуже и тој цељи да одведу и ову воду, или бар да је одржавају на једном нивоу. С погледом на то, технички је одбор, већ на првом свом састанку, решио, да се та посматрања чине, а доцније је по предлогу г. Смрекера тај носао унешен и у програм. Овај је посао требало што нре отночети, јвр он захтева вршење посматрања кроз дуже времена. У времену од 8 Јула до 15 Авгуета, 1888 извршен је ионис свију бунара у Београду, и нађено је, да има свега 1158 бунара, дакле са Енглезовцем заједно, биће до 1200. Сви понисани бунари прибележени су у старом (Варићевом) плану Београда у размери 1.2500. Од укупног броја, са Енглезовцем заједно. изабрано је свега 75 бунара за редовно посматрање. Ти су бунари тачно снимљени и унивелани; пренешени у Халачијев нлан

Београда у размери 1 .2500; а одређено је, да се редовно на њима чине посматрања, но двапут месечно, и да се ова доводе у везу и еа новом воде у Сави и Дунаву. Прво је носматрање извршено у половини Августа, тако, да до сада има свега нет посматрања. Кпд буде довољан број посматрања на раеположењу, одредиће се најнижи, средњн и највиши, ниво подземне воде и означиће се у нлану изохипсама. Уједно, да би се доказало у колико су инФицирани варошки бунари, сада се већ чине хемијске анализе воде из оних бунара који с> посматрају. а за воду из најкарактерпстичнијих извршиће се доцније и бактерологаке анализе. 4. Бунар оиштински исиод војеног с&њама. — Подземни извори и издани воде не могу да се нодвргну непосредном посматрању, већ су потребни нарочити радови и истраживања, да би се доказало, да ли такве воде има, а ако се нађе, да се одреди у којем се облику она иојављује, кро/ какве слојове иролази, колика јој је издашност, какве је доброте, да ли јој величина и доброта нису променама изложене и т. д. До сада је за истраживање такве воде чињен еамо један једини пок\шај, а то је покушај у Мокролушкој долини, вршен но савету и упутетву г. Жигмондија. У тој су долипи бушене руне (23 рупа) и колан је бунар из којега је вода црпљена. Г. Смрекер био је одмах мишлења да, нрема геолошким и хидролошким нриликама, није вероватно, да ће ее у долини мокролушаој наћи иотрзбна количина воде. Но, ради потнуности нредузетих претходних радова, и да би се једном тачно и поуздано одредила издашноет нађене воде, био је и он мишлења, да ваља довршити отпочети покушај на бунару иснод војеног сењака. Такво је мишлење исказано и у реФерату комисије читаном на ванредном састанку општине београдске од 3. Јуна, 1888 год. Усљед тога и унешена је у нрограм рада тачка одноено довршења рада на бунару, о којој је напред било речи. Рад је на бунару отночет 25 Јула ове године, а довршен је 2. Септембра, трајао је дакле евега 40 дана. За последњих 10 дана одржаван је ниво воде стално на дубини од 1 3 | 4 метра иенод доње жице. За покушај у потребљене су две локомобиле и онштинска два пулсометра. По шго еу, за еталан (ненрекидан) рад, и локомобиле и нулсометри веома неудеени, нарочито ако овим последњима има вода из већз дубине да ее вади, то је и овај покушај много дуже трајао, но што је предвиђено, а нроузроковао је и издатак, који износи нреко ' , целе одобрене суме. Предузетим црнлењем доказано .је, да издашност воде и нроизведена депресија нивоа њеног у бунару не стоје у сталном односу, т. ј. да се количина воде при већој денресији не увећава. Одређено је, да нађена жица водена не даје већу количину од 3 лнтра у еекунд и (дакле даје колико данашњи водовод). Рупе, које су пређе у Мокролушкој долини бушене, нису сачуване, те се није могао посматрати ниво воде у њима нађене. Међу тим посматрани еу и мерени околни бунари. Тим носматрањем доказано је, да у Мокролушкој долини нема нространог нивоа подземне воде, већ само поједине жице водене налазе себи пута кроз кречну стену, да је дакле таква и вода у бунару испод војеног сењака. Према томе Мокролушка област могла би ее узети у обзир само у случају, кад би били ирпнуђени, да градимо двогуби водовод, или кад би се само захтевало, да се уве-