Beogradske opštinske novine

БРОЈ 44

У ГКОГРАДУ НКДК.БА 25. ДКДКМГ.РЛ 1888 ГОД.

ГОДИНА VII

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

НЗЛ;.ЗК НЕДЕЉНО ЈЕДАНПУТ НА ТЛБЛКУ Цена за Србију: НА ГОДИНУ

ЗА 110.1 А Г0ДИ11К ЗА СТРАИК ЗЕМЉК НА ГОДИНУ

0 дин. 3 дин. 0 дин. """""."'III ч||1'чцг;

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈД ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

11,ена је огјпсиил (> дин. пара од врсе Приталату ваља слати уиутницом на оашгински суд а све коресподеппије на уредиика РУК0Ш1СД НБ ИРАЋАЈУ СК, Н п-лаћена писма не прикају ее.

БЕСЕДА КОЈОМ ЈЕ ЊЕГОВО ВЕ1ИЧАНСТВ0 КГЛ.1> МИДАН НРВИ ЗАТВ0РИ0 СЕДНИЦЕ УСТАВОТВОРНЕ ВЕДИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Поштовани Посланици! Скоро ће се навршити пет столећа, како је носледњи цар српски Лазар, подигао свој глас позивајући народ свој на обрану орнске отаџбине. Јунаштво је у народа српског било ве.шко, али јс малена била свест о државној мисли срнској. Неслога је мач српскн преломила, те је сунце српске слободе потонуло у крви честитога Кнеза и храброг му народа, а угасила се луч српске државне самосталности. Након пет стотипа година иза те величанствене трагедије у животу српског народа, када се у васкрслој, крвл>у и сузама натонљеној, новој државној згради орпско], разбуктао онај стари раздор, који заједничку отаџбину дели у неприЈатељске логоре, кад је понова наступила опасност за српску државну мисао, четврти из оне дннастије, која је с народом заједно сгворила нову сриску државу обратио се народу Свом. Са сећањем на далеку ирошлост, с надеждом на будућност и с вером у верност Мога драгог народа, у родољубивост и мудрост његових првака, позвао сам га на велики и тешки задатак, тако исто пун части и тако исто освећен као да се тиче обране отаџбине. Сопственом вољом својом поставио сам и Себи и њему задатак: да новим Уставом, са ширим грађанским и политичким слободама, већим јемствима за ред, заједнички положимо српској државној мисли непоколебљиви темељ: задатак: да модерним уређењем народне државе узвисимо" углед отаџбине и појачамо услове за будућност наше миле Србије. Према њој, заједнички гу свету дужност вршећи и Народ и Краљ само понова нред лицем образованог света освештавају право народа српскога на самостални државни живот, оправдавају симпатије, које према њему гаје слободни и цивилизовани народи и њихови узвишени владаоци. А Крал>, дајући данас народу свом нрви Устав који и постанком и одредбама својима крунише дело народне независности и обновљења Краљевине, тим самим одговора предањима свога деде, ослободиоца Србије, таковског јунака великог МИЛОША. Благодарећи и данас кап и свагда с правом, основом и поносом, народу свом, и вами његовим родољубивим преставницима, Краљ моме данас рећи, да је мученичка слава последњега цара Српског, првога родољуба свога времена, недостижна, али да је четврти Обреновић сретнији од Кнеза Лазара ! Сретнији сам, јер се Може поверењу с поверењем народ одазвао; сретнији сам, јер се Мом уверењу: да ће се новим слободама и правима разборито на добро отаџбине нослужити, одазвао с уверењем у преданост Обреновића ирема њему; сретнији сам, јер се поново потврдило, да између њих, поред свију тегоба с којима је њихов рад вазда окружаван био, може да буде слога, и да се заједничком њиховом слогом велике тековине на пољу унутрашњем као на пољу снољном могу отаџбини да придобију; сретнији Сам, јер ево Ме данас пред вас, да вам кажем «хвала а , ево Ме данас пред вас са новим Уставом, који Мојим подписом потврђујем — ево вам новог Устава, ево вам, надајмо се и у име Бога, нове залоге за унутрашњи мир, ред и спокојство, љубав и слогу.