Beogradske opštinske novine

146

Ђ. НоваковиК. Ја се не слажем са г. Томићем. Он вели судска је ствар кога ће узети да^буде дедовођа одбора. Мени се чини да то не стоји. Само кад је реч о судском секретару, још се може допустити да суд може и без одборске оддуке узети .111 це за то место, али кад је реч о деловођи одбора, ту је одбор најмеродаввији да каже: овога хоћу, овога нећу. Одбор је под судом, а није суд под одбором. Кад одбор изјави жељу за једно лице, суд је дужан да води рачуна о томе и да учини по жељи одбора. (Одобравање). К. ТомиА. По П1Т0 г. предговорник узима мене за диљ онда да говоримо са закоиом у руци. Суд одговара за све^ послове ко.ји се врше у суду. Те послове врши судски персонал. За то је законодавац и наредио, да персонал бира сам суд. То је јасно казано у закону огпптинском, а на име, у чл. 35 (чита) „општински суд, као власт општинска, која има да заступа и да чува општинске интересе, ради следеће послове: 1. Бира нисара а друге званичнике општиеског суда" . . . и т. д. Н. X. ПоаовиЛ. Јест. „општинског суда" али не одбора. К. ТомиЛ — Све. Само за лекара и инжињера општинског казано је у тач. 10 чл. 66. закона општинског да их бира одбор, али опет по предлогу суда. Председник. Ја мислим господо да је овде јасно шта је жеља већине одбора. По закону је заиста судско да избере лица која ће бити у служби општинског суда и одбора, али, као што ја казао н г. Ђока, суд је свексјако дужан да води рачуна о жељама одбора свога; и. ако се може да се жеља одбора у овом ногледу извршн а да ни послови суда не рамљу, онда ће се то учинити. Али, ако се не може, онда ваљда неће иико од одборвика желети да се ја као кмет обрукам, и да се суд компромитира узевши за извесан иосао човека који не би био за то. Св. КараиешиИ Истина је нама тако в нротумачен једном закон, онда, кад је била реч да се збаци рачуновоћа Станко; и с тота смо ми највише и тежили да у суд изберемо људе у које имамо повереља, те да не буде поцепаности између суда и одбора. Председник. Лепо, па кад сте изабрали нове чланове суда имајте сада у њима вере да ће радити ш> вашој жељи. Ђ. НоваковиИ — Ја правим разлику између персонала судског и персонала одборског, где долази деловођа за уредника листа општинског. Ту разлику и закон означава. Он је истина оставио суду да узимље себи персонал, али није искључио ни одбор као контролну власт, да о хрђавоме каже своје: „нећу", па о томе да суд води рачуна: иначе би одбор био само Фигура. Ну, персонал за себе за своје седнице, он има право да бира, као год што може рећи: нетреба у одбору деловођа и — нека ту дужност врши но један од одборника; или може захтевати да један практикант суда ту дужност врши, на опет да нам не треба нарочити деловођа. Ну нама, одбору, нотребан је стручан човек за уређивање листа, па га ми хоћемо да нзберемо. И то бива ио томе, као што мало пре рекох, што Суд бира себи персонал судски, а одбор себи. Шта више, суд радећи и оно што по закону може, дужан је да води рачуна о намерама и одлукама, одборским. (Тако је); али не да се меша и у она нрава ко.ја искључио одбору привадају. Председник — Али господо то је тако, само имајте и вн на уму, да ја не могу да узмем да мп ради један посао човек у коме немам поверења. Ђ. НоваковиК. Кад одбор о једном чиновнику општинском каже овде да је неуредан и да га треба уклоиити, онда треба ли суд да води о томе рачуна? Председник Треба.

Ђ. НоваковиК. Онда за што да говоримо даље V Председник. Ја овде начелно говорим. Немам иротив личности ништа; али кажем да је незгодно наметнути суду човека у коме не би имао вере. М. Ж. МаринковиК. Зар онда да оставимо три секретара, иа сваки ше® суда да бира онога који је њему по вољи. ? То не може више да буде. Милов. МаринковиЛ — Ако се господо упупшо ми у бирање личности за овај или онај иосао, то ће пас довести дотле: да сву ноћ овде седимо и опет да не решимо ствар. Молим вас да решимо ми сад о том« па да видимо. Ако суд уради нешто што не треба, ми смо ту да га контролишемо и интерпелирамо. Председник. Ви сте госнодо решили да буде један деловођа одбора који ће, бити уједно и уредник општ. новина. Сад изволите казати ко.ју му плату одређујете. Св. КараиешиЛ. Овде се предлаже од стране суда деловођн одбора 2500 дннара и за уређивање Новина 1500 динара — свега 4000 динара. Комисија је предложла 1800 и 1200, свега 3000 за оба ова посла. Међутим ја сам мало час предложио, а и сад предлажем, да одредимо деловођн 2000 а уреднпку 1500 свега дакле 3500. То је доста. Председник. Ја мислпм да би то. што г. Карапешић нредлаже, бпло практично и с тим, што ако један човек не би могао да врши оба посла, онда би једна цифра била илата деловођи а за уредиика могли би узети друго лице иа и не питати за одобрење. За то је добро да се то подели и да се каже у буџету : деловођи оволико, уреднику онолико. (Добро, пристајемо). К. ГлавиниК. Ја мислим да је грехота да.се више бавимо око овог питања, јер само дангубимо. Већина одбора тражи то да буде један секретар одбора, да он врши дужност у одбору, да номаже председнику у адмипистрацији и да буде уредник ошвт. новииа. За ту службу њему се одређује, рецимо 3500 дннара, као што г. Каранешић предлаже. Не може ли тај човек да врши сав тај посао , онда ћемо га уклонити па тражити другога који ће моћп, па свршен посао. Св. КараиешиК. Ви непрестано имате на уму г. Американца. Али шта ћемо ако тај човек сутра оде из општ. службе у државну службу ? За тај случај боље је, као што г. председник и жели, да се предвоји плата деловођи и плата уредника, па да се зна колико се плаћа деловођп а колико уреднпку листа. М. Кр. ЂорЏвиК. По што је ту човек који ужива наше поверењЈ и који ће као човек способан моћи да врши обе дужности, ја не би одкидао ништа од садање плате, но нека остане колико је и било — 4000 динара. Н. Ђулковић. Много је. Ми знамо да сви, од надничара до милијонара, данас не зарађује код нас онолико колико су до сад зарађивали. Једно то, а друго, кад се узме у обзир да ми немамо калдрме него газимо по блату, да немамо воде него се бијемо лети по чесмама док заватимо тестију воде, и т. д. онда морамо да уштедимо где год се може те да намиримо животне потребе варошке. Мих. Кр. 'ЂорЏвиК. То што стоји да немамо калдрме, да немамо воде, осветљења и т. д, не може да буде јак ра3.10г да одкидамо од плате овог човека 500 дииара. Тиме нећемо помоћи намирењу других потреба ништа. Зло је у томе што се суме, одређене на нодмирење нотреба варошких нису до сада употребљавале као што треба. Сви знамо да су се у нас калдрме цравиле у месецу Октобру и Новембру кад и луди људи те грађевине не вр:ие. Сви знамо да су се школе онрављале и кречиле у сред зиме, и т. д. Ту је зло и о томе