Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТДЦИЈЕ: При инжињерском оделењу Суда ово општинског држаће се следеће јавне усмене лидитацнје п то: I. На дан 18. т. м. од 3 до б сати по подне, за оправку свију основних школа. Кауција 850 динара. II. На дан 19. т. м. сд 8. до 12. сахати пре подне за гра^ење тротоара и коловоза калдрме у делу Београдске улице. Еауција 300 динара .ј III. На дан 19. т. м. од 3 до 6 сахати иосле подпе за грађење калдрме у делу нријепољске улице. Кауција 600 дин. IV. На дан 21. тек. мца. од 8 до 12 сахати пре подне за одкопавање земље до нове ннвелете и грађење калдрме у снасовској улици. Кауција за одконавање земље 120. а за калдрму 450 динара. V. На дан 21. т. м. од 3 до 6 сати цосле нодне за одконавање земље до нове нивелете п грађење калдрме у мплутиновој улнци. Кауција за одкопавање земље 600 а за калдрму 1500 динара. Ближи услови, нредрачунп и нланови попречннх и уздужннх проФила, могу се видети у грађевинском оделењу оншт. надлештва сваког радног дана у време канцеларијско, н при лицитацији. Из седпице Суда општине вар. Београда 12. Јула 1889 године.

СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА Српска Краљевска Академија, по тачци 4. члана 56. својега Пословника, расписује награде за најбоље расправе ових задатака, и то: 1. Из природних наука: Ста.тиграфска. и иалеонтолошка. студија терцијерног земљишта у Тимочкој Крајини": 2. Из наука философских : Прикуиљање и објашњавање речи у народном језику за аистрактне иојмове'; 3. Из наука друштвених : „Битка Косовс ка (15. јуна 1389.) њени узроци и њезине иоследицеи 4. Из уметности; „Студија о карактерним особинама сриске на родне музике;о њеном иостању, развијању иод разним државним и друштвеним ириликама, ка о и о утицаЈу који су на сриску музику могли имати народи с којима су Срби долазили у додир". Најболзој расправи свакога од ова четири задатка награда је хиљада динара. Најдужи рок за иодношај ових расправа јесте 1. јануар 1890.

Доцније ће се обзнанити све Формалности при поднашању ових расправа онако како прописује члан 59. Пословника Академије 16. марта 1889. У Београду. Члан, застуиник секретара Сраске Краљевске Академије, М. Ђ. МилиЂевиЂ.

ДРУШТВО СВ. СаВЕ родо<љубима и пријате«љима српс^е мис,ли и српсЈ^ог јединства Друштво Св. Саве, којега вам је племенити циљ познат, има данас ове две в$жне установе: 1. Свзтосавску школу — вечерњу — која се дели на два одељка,- на основну и приправну — учител,ску школу. У њој се, посведневно по два, а у зимње доба и по три часа у вече, уче деца, младићи, па и одрасли људи, што из сри• ских крајева ван краљевине долазе у Веоград за разне грађевинске и друге послове, а који су живи нроносачи српске свести, српскога језика, српских обичаја и осећаја. Број ученика Светосавске школе био је ове године до 140. 2. Друштвени „Паноионат", у коме се издржавају и снремају за учитеље и наставнике младићи такође из крајева српских ван краљевине, а којих је 32 на броју. Нредавања у Светосавској Школи држана су а држе се и данас у теразијској основној школи. А за пансионат морало је друштво узимати нарочите станове у најам. Главни Одбор Друштва Св. Саве одлучио је да за ове две установе, као и за друштвену библиотеку и канцеларије друштвене уираве подигне нарочиту зграду : „Светосавски Дом". Према својој намени (( Светосавски Дом" мора бити зграда већега размера. Она ће бити иодигнута на друштвеном плацу у Душановој улици. Полагање темеља мисли се извршити јога у току месеца Јула. Главни је одбор приредио лутрију, за коју су срећке већ скоро растурене, а чист приход њен — који у поволјном случају може бити 12 до 15 хиљада — намењен је подизању Светосавскога Дома. Сем тога, управа је од општине београдске добила право на бесплатно вађење камена и аеска ; она је добила и потребну грађу за кров, као и тријестину хиљада цигаља од појединих родољуба. Па како све то још нису ни приближно довољна средства, која би била потребна за довршење те велике зграде, друштвена управа, немајући права на трошење сталнога Фонда. друштвеног, морала се одлучити на овај корак : да се обрати сриским родољубима и аријатељима сриске мисли и јединства, с молбом, да јој својим добровољним арилозима иритеку у иомоћ. Управа Друштва Св. Саве апелује иа српску свест и српско родољубље. Она је убеђена да Свегосавски Дом, што већи и величанственији, и треба да буде подигнут српским родољубљем, те да он остане потомству видљиви доказ данашњих наших патриотских нанора, доказ нашега делања и наших тежања за јединством раскомаданог нам племена. Родољуби! Не пожалите жртава за овај узвишени циљ. Д.С.С. Бр. 819. 1. Јула 1889. год. Београд. Председник, »Друштво Св. Саве", Светомир Николајевић. Тајник Ср. Ј. Стојковић.

БлДСНИК 0ШПТИНЛ БЕ0ГРВДСК5 штампано у краљевској српској државној штампарији УРјБДНИК СПДСО ХЛЏИ-РИСТИЋ