Beogradske opštinske novine

257

СВЕЧАНА СЕДНИЦА одбора београдс^е општине држана на Видовдан 1889. године у Београду Председавао: Ччан суда г. Коста Томић, присуствовали одборниди г. г. М. Јосимовић, А. Киежевић, Мил. С. Мос/гић, М. Ј. Марковић, Ђ. С. Новаковић, П. Д. Видаковић, К. Д. Главинић, Др. М. Т. Л.еко, М. Велизарић, Г. Јосииовић, Н. Р. Поиовић, Т. Ј. Мијајловић, Ј. Илијћ, Ј. Вајдони, В. Внторовић, П. Цветановић, Н. А. Милишић, Ј. М. Ђурић, К. Петровић, М. Д. Јанковић, Ст. Петровић, М. ОбркнеЈкевић, Г Б. Николић, Св. Милојевић и X. Д. Азриол.

Садржина : 1.) Прилог :*а споменик Косовским јунацима и држане свечане седниде сваке године о Видов-дану и награде за историјске задатке.

Застуамик г. К. ТомиЛ: Госиодо, познато вам је да је конФеренција иоследњег одборског састанка решила да се држи свечапа седнида данас, на дан и тужне и славне чидовданске битке пре пет стотина година, када је цвет срнских јунака уз Кнеза Лазара на пољу Косову јуначки пао за отаџбину, када је српска држава нропала, савладана јачом силом завојевача, а Србнн постао роб туђину. Ми, потомци тих славних јунака и предака наших, треба да се даеас одазовемо сени њнховој шго достојније, да покажемо да смо свесни којико много дугујемо нашим великим прецима, који на вечиту славу српског народа умедоше на данашњи дан ире 500 година не само с чашћу иасти, него е српско име осветлати и историји света један од најјединственијих нримера дати. У речепој цељи, председништво општине вароши Београда сиремнло је један иредлог, у нади, да ће се данас .једногласно усвојити, и да ће се тнме од наше стране најлепши споменнк косовским јунацима подићи. Молим вас да саслушате тај нредлог којч гласи: „Госиодо одборници\ У светковини петстогодишњег спомена битке косовске нмају удела и приступа све општине у Краљевини а на нрвом месту српска ирестоница, која осећа сваки значајан и велики догађај у њеној отацбини, која је у новој нашој краљевини заменила стару престоницу Кнеза .Аазара, и која треба да предњачи у свима прнликама где се веће српске општине имају да огледају у сјајним иримерима родољубља и пожргвовања на олтар части и славе српске. Великв је н светао дан у историји српској који се светкује о видову дне ове године. Пет пуних векова протекло је од оног жалосног дана и славног дана, у који је на Косову пољу пао цвет српске властеле, по пзбор јунака и војиода а у зачељу с кнезом Лазаром. Они су сви нопадали у витешкој борби за, веру и отаџбину, за крст часни н сриску слободу. С њима је заједно сарањена самостална српска држава. Но њихов свети сномен живео је непрестано у души народној одржавајући предања и славу велнке Душанове царевине, и чувајући веру у бољу и сретнију будућност српског народа. Наша престоница прославиће ову светковину достојним начином по црквеном и грађанском реду а ваш председник и један члан општ. одбора имаће част да присуствују у ве-

ликој Краљевској светковини у Крушевцу и Жичи. Но сматрајући, да би лепо и похвално дело било, ако би се овом свечаном приликом наша престоница одазвала нарочитом скромном задужбином достојном наших славних предака и корисном за наше млађе нараштаје, — узимам сдободу предложити вам, да изволите једнодушно одобриги да се нриликом светковања петстогодишњице ове године од стране београдске општине. 1). Приложи извесна сума на споменик косовским јунацима, који ће се прилогом срнског народа нодићи у Крушевцу ; 2). Да се у корист озбиљног проучавања српске народне историје из општинске касе даје извесна награда у свечаној седницп на Видовдан сваке године оним ученицима философског Факултета Ведике Школе, који би најбоље израдили темате из.историје нашег варода. Овим прилозима и завештањем потврдила би наша прстоница поново свој родољубиви и узвишени српски дух који је уздиже пред народом у отаџбинц и у сграном свету. Тиме би још једном Сјајно посведочили кзлико је угледна и достојна оног одличног положаја којп у новије време заузима и с којим мисли корачати даље свесно и слободно великим привредним, материјалним и просветним задатцима, који је у најближој будућности чекају. Живко Кара6иб9рови&. 1> (По нрочитању овога предлога узео је реч ооборник г. Милован Маринковић — види ст. 191. бр. 24. оп. новина — и предложио да се на споменик приложи 8000 динара а на годишње награђивање задатака даје по 600 динара одлука на стр. 106. бр. 24. он. новина). Устајући са својих места, чланови оиштинскога Одбора једногласно усвојише оба предлога бурним: „Слава косовским јунацима! Слава, Слава! За тим је закључен састанак. на коме је био врло велики број одличних гостију.

С АСТАНАК одбора општине београдс^е (по стенограФским белешкама) држан 19. Јуна 1889. године. Нредседавао: члан суда г. Коста Томић, присусгвовали одбјрници: г. г. Н. Вулковић, Д. Ћирковић, М. Јосимовић, М. Д. Јанковић, Н. X - Поповић, Ђ. С. Новаковић, М. Велизарић, И. Цветановић , Д. Т. Вељковић, Н. Р. Поиовић, Н. Крстић, Д. М. Ђорђевић, Ст. Петровић, М. Ј. Марковић, Т. Ј. Мијајловић, Св. Воторић, Г. Јосииовић, Ђ. Николић, Ж. Бугарчић, Ј. Илпјћ, К. Д. Главинић, Др. М. Т. Л.еко, Р. Драговић, П. Д. Вндаковпћ п М. Миловановић.

Садржина: 1). Лидитације за грађење калдрма у више улица; и 2). Обрачун између Сг. Чађевића инжиљера и оиштине за нивелацију.

Заст. аредседника. Састанак ,је отворен. Изволте чути протокол састанка од 10. ов. м. (Прочитан). Заст. иредседника. Има ли ко да примети што. (Немаусваја се).