Beogradske opštinske novine

БРОЈ 44

ПЕТАК 10. Н0ВВМБРА1Ш ГОД,

ГОДГША VII

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ИЗЛХЗИ НЕДЕЉНО ЈШНПГГ НЛ ТАБЛК7 ЦЕНА ЗА СРБИ.ТУ : на годину 6 дин. за, лола године 3 дин. за отране земл>е на годину 9 дин.

УРЕДНИШТВО и АДМННИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

чц "јц|"1||1"|||1' "1Ц1"|Ц1

Дена је огласима « дин. пара од прете Иретплату ваља слати упутницом на општински суд а све кореспонденције на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ Неплаћена иисма не нримају се.

И0В0 КАЛДРМИСАЊЕ СТУДИЈАТЕХНИЧКЕКОМИСИЈЕ Београд, као и многе лароши мањег саобраћаја данас, а и иеће варошн у старнје доба, калдрмисаи је тако аваном иошгонал тм калдрмом, и има сада / 2 укупне новршнпе сројих удина нод калдрмом, а 5 / 12 није никако калдрмпсино. Нримптиван начнн, па који се та калдрма код нас гради, а к томе н са свим недовољно, да не речемо ннкакво, обдрлсавање исте, учипилису : те је она данас у сасвим хрђавом стању. Ириродно је, да овако стање калдрме изазива онште незадовољство становннка варошких, а оно са увећавањем самога саобраћаја и подизањем варошп све впше расте. То је узрок, што се последњих годнна о томе нитању толико говорп, и што се са свију страпа чују, некад блажијп а некад оштрији, захтеви за бољом калдрмом, као п што се нредставништву варошком неиар п, ебацује. 0 носно радова којп су до сада предузимани, у дељи уснешног решења овога питања, имамо да паведемо, да су под нређашњпм нредседништвом данашњег нашег г. Председника општине, године 1884, отпочети нрвн покушаји са калдрмом од тесаног камена, као и да је одмах за тим, под председништвом г. Бладана Ђорђеиића, покрепуто питање о решењу свију велнких предузећа општинских, те се н на питању о калдрмпсању варошн почело живље радити. У једном свом пзвештају од 1884. год., г. Владан Ђорђевпћ, на основу машлења тадањег општинског ипжоњера, изнео је нредлог, но коме бн се калдрмисање вароши имало извршпти. А изнето је при томе начело, да све београдске улице ваља ноделити у 3 категорије, нрема величини саобраћаја, и то так , како ће у прву групу доНи улице највећег саобраћаја, у другу групу улнце мањег саобраћаја а у трећу све остале улице, у којима је саобраћај незпатан. За прву групу иредвиђала се тада коцкаста калдрма од грапита, за другу полнгонална калдрма од тончидерског камена а за трећу макадам. По поменутом извештају изнела бн новршипа улица, која бн се имала калдрмисати: из нрве категорије 103.010 „ друге „ 235.100 „ треће „ 154.912 Свега 493.012 дакле близо 500.000 квадратних метара. Цене су тада нредвиђане : за 1. категорпју 20 динара, за 2-гу 3 динара, а за 3-ћу 1 динар од квадратног метра; те је нрема томе израчунато да за извршење целе калдрме треба за прву категорију 103.010 по 20 = 2,060 200 , другу „ 235.100 по 3 = 705.300 „ трећу „ 154.912 но 1 = 154.912 Свега 2.920.411 илп близо 3,000.000 динара. Наведени извештај обухвата и калдрмисање пешачких с таза (тротоара), иа се и за њнх предаажу 3 категорије.

Прва бн била калдрмисаиа илочама од вештачког базалта, друга тоичидерским каменом, а трећа каменом нз ностојеће калдрме. Према ондашњем пзвештају изпела бн новршина тротоара: пз прве категорије 46.760 „ друге „ 158.850 „ треће „ 96 380 Свега 301.990 дакле нешто нреко 300.000 квадратних метара. Цене су предвнђене: за 1 категорију 10 дииара, за другу 2 динара, а за трећу 80 нара дипарскп од квадратног мегра. Према томе за натосање свнју тротоара бпла бн потребна сума од : за прву категорију 46.790 по 10 = 467.600 „ другу „ 158.850 по 2 = 317.700 „ трећу „ 96.380 по 0 80 = 77 104 Свега 862.404 нлн у округлој цпФрн 860.000 динараКалдрма заједно са тротоарима нмала би дакле 493.012 + 301 990 = 795.002, или у округдош броју 800.000 квадратнпх метара, а стала би 2,920.412 + 862.404 = 3,782.816 пли у округлој цпфри ЗУ 4 милнона диаара. У нстом извештају тадањи Председник Општнне напомиње, како је водио разговор са г. Биталпсом о калдрмнсању Београда, п како му је овај нрепоручпвао калдрму од сгалаћског гранпта, а као нриблпжну суму коштања назначио му је 7 милиона дннара. Мп нећемо овде да се упуштамо у оцену нредлаганог начина калдрмисања; јер ће му се даљом нашим излагањем вредност сама свестн на праву меру. Напоменућемо само, да је нптање остало не решено, и да је комнснЈа, коЈа је 1884. год. путовала на Запдд (а која се састајала из г г. Владана Ђорђевнћа, Јове Крсмановића и Јована Антуле), пмала по већим варошпма европскпм да проучава ц питање о калдрмисању. Ми смо мишлење паше, о потребн егзистенцнје оваке комисије, обележилн већ нрошле године, у првом иашем пзв штају односно водовода. У своме опшнрном извештају, од 28-ог Јануара 1885. год., та заграннчна компсија изложила је резултате својих проучавања и по овоме питању. Из тога извештаја ми ћемо извести само неке од најглавнијих момената, које речена комисија истиче одиосно калдрме, а нрема ономе што је на лицу места могла да впди и сазна. Тако комисија реФерише: 1. Да нн у једној вароши није калдрма у свпма улицама једнака, већ се материјал за калдрму и система калдрмпсања бпрају према ширини и падовима улица и т. д. 2. Да је најраспрострањенија калдрма од каменнх коцака. но оне су кад што отесане само са горње стране и т. д. 3. Да су најбољи тротоари од повећих плоча. (Наставиће се.)