Beogradske opštinske novine

БРОЈ 45

С7Б0ТА 11. Н0В1МБРА 1889. ГОД.

ГОДИНА VII

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ИЗЛЛЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДЛНПУТ НД ТДБЛКУ ЦЕНА ЗА СРБИ.ТУ : на годину 6 дин. •за пола године . 3 дин. за стране земље на годину 9 дин.

7РЕДНИШТВ0 и АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Цена јр огласима 6 дин. нара од врсте Претплату ваља слати улутницом на о шитин ски суд а све кореспонденције на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ • Неплаћена писма не примвју се.

|||ш11||

НОВО НАЛДР1У1ИСАЊЕ СТУДИЈА ТЕХНИЧКЕ КОМИСИЈЕ ( П родужење.) 4. Да варошп, које су предуанмаде онакве радове као што дама п' едстоје, ппсу хитаде са Д€фивитивним каддрмисааем, напротив оне су пуштаде да се земља, иод канадима и под девима за водоводе и осветдење, некидико годнна сдеже; на су тек иосде приступаде деа нннтнвном каддрмисању. А у појединим местима, где се на то ннје ианидо, коцкаста кад,лрма брзо је ностада тако џомбасга, да је ваљадо на ноно каддрмисатн. 5. Да се њој (комнсијн) особито допао пдан, ио комемноге варошц ка.ЈДрмисање извршују. Тај пдни састојн се у томе : нхто онштннско нредставннштво најнре нодеди све удице своје вароши но њиховој важности н ио ведпчини саобраћаја у њима, у повећи Грој засебнпх категорија; за тим одредн којнм ће се редом и каквим материјадом која удица каддрмпсати; израчуна се, кодико ће годива требати, да се свака и најнезнатнија удица калдрмише ; према томе одредн се стадна сума на каддрмисање, у редовном годишњем буџету општиие ; н онда се тако усвојени идан редом нзвршује, н никаква модба за каддркисање преко реда, па ма колико потписа на њој бидо, пије кадра покварнтн ред у томе носду, којп је општина са обзнром на потребе своје утврлила. И т. д. и т. д. Овде је на месту да наведемо и једно писмо Др. Маркуса из ФранкФурта на Мајни, које је 11. Септембра 1884. ппсао Председнику онштпне, а односн се и на извршење калдрме и руководио је номенуту компсију при решавању питања о томе. У писму велп се: „Сва четири предузећа ваше вароши, канадизација водоводи, осветлење и каддрмнсање, неће се моћи у један пут пли брзо једно за другим нзвршитн. За прво троје ваља дубоко нзрити земљу, не само на улинама, него и за свезу са поједипим кућама. То ривење мора да предходи калдрмисању, мора најпре да се изврши, па да се оставн неко време, да се земља сдегне. С тога, не бн требадо везивати и калдрмисање са овим питањнма; него старатц се, да се што скорије сврше подземнп радови, а калдрмпсати само неколико за саобраћај најважннх улица, остављајући опште калдрмисање за доцније. Ми смо у ' Франкфурту отпочели канализацију варошн 1867., а тек. 1881. ириступиди смо новом калдрмисању варонш." ј Ие уиуштајући се даље у наводе пз извештаја оне заграничне комисије, навешћемо одмах предлог њен односно калдрмисања вароши Београда. Комисија је нредлагала: 1. Да се одреди једна комисија, која- ће све београдске улнце проучити, и по важности њиховог саобраћаја класиФНковатн; која ће, на основу тога, израдити сталан план и ред, за калдрмисање Београда, са роком од 10—15 година за довршење целога посла. 2. У општинском мајдану, где су били употребљенн осуђеинци на израђивање коцака, да се радна снага утростручи,

и да се осуђеницима даје награда од 5 динарских пара на комад. 3. Сви трошковп на тесање камена, на награде робнјашима, за грађење калдрме и макадама, да се подмирују нз партије у редовном буџету општииском на калдрмисање, која би се партија удешавала нрема усвојеноме пдану за калдрмисање Београда. И 4. Да општина не закључује зајам за оне суме, које су потребне за каддрмисање. Одбор општпнски, на своме састанку од 26. Фебруара 1885 год., усвојно је у свему горњп иредлог, а изабрао је одмах и комисију, која ће илати све удице варошке да класиФикује. У комнсију_ ору ушлн су г. г. Емернх Штајнлехнер, Михаило Крстић и Мнша Марковић, инжињери; Михаидо Иетковић, главни пнснек '1 ор жељезнич. оделења министарства грађевииа ; Ксста Лазаревић, Вељко Савнћ, Јевта Павловић н Дооросав Марковпћ, трговци. Комиснјије било стављено узадатак, да одреди и материјал, којнм ће се која улпца калдрмисатн. Та је компснја 10. маја 1885. год. иоднела свој нзвештај, уз који је приложнла и једно 9 скица о конструкцији саме калдрме. Комнспја делп, сходно резнењу одборском, све улице у 3 категорије н иабраја их, а нрепоручује у главиоме п метеријал, од којега ваља калдрму и тротоаре градити. Ма да компсија вели, да је зрело и свестрано проучида стављени јој задатак. и да није изгубгпа из вида нп једну чињеннцу, која је од значаја; инак мишлење њено нп уколпко ми не би могли сматрати као стручно. Доказ је томе, што комисија, између осталога, узима у обзнр падове улнна веће н од 15 /„ па шта више и за такве улнце иредлаже коцкасту каддрму, а за тротоаре узима у обзир н обпчну цигљу као материјал. Док &е питање о калдрмисању вароши овако претресало и решавало, чинида је општииа једновремено покушаје са кас'1 ом калдрмом, натошући на тај начин неке улпце. \ Ј ако је 16. јуда 1884. год. већ држана лицптација за калдрмисање Дубровачке улице каменим коцкама Пошто су цене бнле одвећ ведике, поновљена је дицитација 10. септембра псте године, па је истога дана и одобрена. Израда калдрме од угарског трахита уступљена је Павлу ДуцембахЈ из Иеште, а цену од 19 динара од 1 кв. метра. Исто тако, као што је већ напоменуто, у Октобру 1884. год. отпочела је Општина да спрема коцке у гвојем топчидермајдану, употребив при том раду снагу осуђеника из београдске тврђаве. Тај је рад иродужен на исти иачин и донније, са увећаном радном снагом, а јуна месеца 1885 год. прпступљено је и кадДрмисању другог дела Дубровске улице, тако спремљеним коЦкама. Шт« је управо коштао Општнну 1 кв. метар °ве калдрме, није бпло могућно да се из акта сазиа, а 24. октобра 1885., на предлог тадањег општинског инжпњера, прекинут је у мајдану даљи рад за спремање коцака. (Наставиће се.)