Beogradske opštinske novine

БРОЈ 46

НЕДЕЉА 13. НОБЕМБРА 1839. ГОД.

ГОДИНА VII

ЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

КЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДДНП7Т НА ТЛБЛК7 ЦЕНА ЗЛ СРЈ5И.ЈУ : на годину 6 дин. за пола године 3 дин. за с.тране вемље на годину 9 дин.

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЈБУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Цена је огласима 0 дин. ппра од врсте Лретплату ваља слати упутницом на општин ски суд а све кореснонденције на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ Ненлаћена нисма не нримају се.

НОВО КАЛДРМИСАЊЕ СТУДИЈА ТЕХНИЧКЕ КОМИСИЈЕ (итодужење) Најзад, иа састанку своме од 9. Јуна 1886. год., одбор онштЈШСШЈ решио јс, да се Тониту л другу, камењарима лз Београда, нонери нзрада коцака од рппањског кречњака и каддрмисање једног дола кнез Михаилове улпце, но цеиу од 12 50 днн.. на 1 ки. метар. Међу тнм, ошх нокушаји ие могу бити меродакни, ни са грађешшског ни са техаичког гледишта. Прпо ве!| и с тога, што на ваљану н солидну нодлогу ннје ннкаква нажња обраћана, а друго, што нису ни нначе рацијонално вршени, о чему се лако може уверпти сваки, ко усхте да се оријентпше о начину нзн))шења тих послова. Ако нођемо даље, испитујући шта је на нитању о кал рмисању урађено, вндећемо, да од оног решења одбора оиштинског које је 25. Фебруара 1885. год. донешено, на нредлог заграничне комисије, на до почетка 1887., дакле за пуне две годнне дана. ипје много урађено. А од то доба онажа се опет тежња, да се калдрмпсање отночне у велико, п да се у кратком времену изврши. Онштини су за такво калдрмисање стизале ј азпе нонуде, од предузпмача са страпе. Тако: Тадања нредседпнк онштине г. Светомпр Николајевић, добио је 1-ог Априла 1887. године једну ненрецизовану нонуду за калдрмисање варошп, од г. Леополда Ајбешпца нз Будимнеште. Г. г Жансен и Вурлнон из Лпјшва, ннсмом својим од 9 Маја 1887., тражплн су један нримерак услова, који бп билн нронпсанп за калдрмисање београдскнх улица. Г. Ллј Алберт Шмнт из Брисла подиео је 11./IV. 1887. „пројекат" конвенције за калдрмпсање вароши Београда, по којој бп се њему тај посао имао уступпти. Г. Гидо Гитгерс из Беча пнсмом својим од 12,/У. 1887., моли д I му се ношље .један ирнмерак услова за нзвршење калдрме, пошто је пз новииа дознао да општипа београдска намерава да иристуни томе послу. Први и последњи од ових понуђача, непознавајућн услове, ннсу јоште били поднели никакву нонуду. Други (г. Ајбепшц) дошао је са попудом, која је са свим не нотнуна. А конвенцпја, коју пудп онај нредузнмач из Брнсла, може да нослужи | за доказ о томе, колико извеснн странн нредузимачи могу да буду неразложни, када нам своје услуге нуде; јер но тој конвенцији, предузимач само би узнмао у обзпр праВилпу Форму калдрме, а ие и њеиу сталност. А начни, како је он захтевао ј да му се исплате чпне, може се у потнуноме смислу назватн ! бесмисленим и дивљачкнм. На основу поменутих иоиуда тадањи нредседннк онштине ј нашао се побуђен, да одмах 1В.ДУ 1887. год. нзнесе одбору | онштннском предлог: ј

„Да се калдрмисање Београда коцкастпм каменом изврнш нутем зајма, који би се отплаћпвао из буџет .ске нартиЈе за калдрму." Одбор опгатннски усво.јио је тај нредлог н изабрао иарочиту компсију, која 1>е спремптп свеску технпчкнх услова, како би се на основу нстнх могао јаван стечај раснисатп. Компспја је бпла састављена од г. г. Љубомира Клерпћа и Мнлана Андоновпћа нроФ. Белике Школс; Стевана Здравковнћа, пнжнњерског иуковппка; Михаила Крстића инснектора мии. грађешша; Стевана ЈоспФовића трговца и оба општпнска инжпњера. Комиснја 1.е та састала и констнтунсала под иредседпншгвом г. Стевапа Здравковнћа, цуковнпка, 4. Маја 1887. год, н допела је закључак па томе састанку: „Да се за пдући састанак сиреми н пзрадн ситуацнја, као и квадратура, заједпо са наз :ачењем надова следећих улпца 1) Кпез Мпхаплове, 2) Коловоз Теразија до Гесавске улпце, 3) Узуи-Мнркове, 4) Велико Нијачке, 5) Васпие иоред „Коларна", 6) Цариградске, 7) Савске, од макадама на Малом Пијацом до Аптулино куће, 8) Коловоз, од макадама железннчког на до Савске улпце, нреко Мале Пијаце, и на основу овога плана да се нриступп дал-ем раду, за израду техиичких услова." Међу тим општппа у опо доба ннје пмала у својој архпви никаквог регулацијоног илана, те се морала градити копија, по оригиналним нлановпма из Управе вароши Београда; а услед тога нпје могла ни тачна квадратура улица одмах да се срачуна. Сем тога у то доба иису бнлп нп иивелацпопи плановп готови, а некмолп одобрени ; услед чега опет иије било могућио, да се назначе падови улпца какви имају бити. То су узроцн: што о даљем каквом раду иоменуте компсије, нема више никаквога трага. Уједно, од то доба питање о калдрмпсатБу нпје излазило на дневни ред, све до 3-ег Августа 1888. г-, када је г. ,/1еополд Ајбешнц пз Буднмпеште попова поднео једпу нонуду за галдрмнсање варошп. Г. Ајбешнц пре но што је предао г. иредседннку своју понуду, проучавао је камене мајдане у окоЛинн Београда, и чпппо је пробе за израду коцака. Понуду г. Ајбешицову садањн председнпк општине, као што смо већ у почетку напоменулп изнео је одбору општинском на решавање, на састанку од 4. Сеитембра 1888. г. Г. Ајбешиц поделпо је сам калдрму за београдске улнце на некаквих б врста, нрема обради самога камена; док су иначе условн за израду калдрме са свим неодређени, јер конструкција и каквоћа калдрме не сномиње се. Према томе пп нонуђене нене од 1 кв. метра калдрме не мо1'у да се узму тачно у претрес. Цене за земљане радове морале су се међу тнм одмах

означити као иретеране.

(наставиће , се)