Beogradske opštinske novine
Број 2
— 8 —
Годипа VIII.
њих зграда удаљене више од о мет., околни зидови морају бити тврдим материјалом озидани, а ако одстојан>е прелази 15 мет. оада само до патоса првог спрата. в., Код грађевина од мале опасности (тач. в. чл 33.) околни зидови морају бити озидани тврдим материјалом ако су ови у одстојању краћем од 5 мет., или кад готово паралелно у означеном одсгојању леже са грађевинама о којима је реч у тачци а.) чл. 33. Зидови ватри изложени чл. 35. Зидови ватри изложени одоздо па до тавана морају бити дебели најмање једну цигљу. Служели пак овп зидови уједно и за подлоге тавањача у опште, онда исти зидови морају бити дебелн најмање 1 и по цигљу (0 45 мет.) Отвори на овим зидовпма у опште су забраљени. Но у појединим случајевима грађ. савет може ове отворе дозволити али и у том случају исти отвори морају бити сигуриим гвозденим капцима затворени. Калкани морају бити цигљом озидани. Додирни зидсви оуседних зграда чл. 36. Свака зграда, која има додира са суседном зградом, мора имати свој сопствени зид, најмање једну цигљу дебео (0 30 мот.) Код грађевина са огњиштем, на коме се јаком дуготрајном ватром ради као што су: ковачнице, пекарнице, огњишта са наслоном на зид до суседног имања, поред зида означеног у предходећем члану, морају имати још један засебан зид до висине тавама, дебео једну цигљу (0.30 мет.) Издвајаве (изолаци}а) чл. 37.3бог издвајања (изолације) морасвака кућа имати свој главни зид. Ако би наступиле околности које би захтевале да се направи заједнички зид, мора се исти тако утврдити да може с' обе стране дати подлогу за тавањаче. Споразумљење које ће се учинити због издржавања таквог зида, има се поради предупређења могућих несугласица и размирица, код суда убаштинити. Провлаци ОиИеггиее). чл. 88. Провлаци т. ј. оне греде које се постављају испод таванских греда да исте сигурније буду, као и у опште све греде и т. п. које
се пружају у суседне куће нису дозвољене. Отварање пролаза међу двема зградама, зависи од одобрења грађевинског савета. Зидови против пожара (Реиеппаиг). чл. 39. Ако дужина крова на каквој згради износи више од 50 мет. онда се цела ширина тавана мора преградати зидом најмање 0*15 мет. дебелим. Зид овај мора над кровом бити 015 мег. узвишеп. У зиду морају бити пачињена гвоздена врата, која се тако са обе стране могу отворити, а норед тога да се и сама од себе затварају. Заједнички зидови чл. 40. Међусобним споразумом суседа, могу се п >дићи заједнички зидови у колико то не би било противно одредбама овога закона. Право службености на оградни зид може се само међусобним уговором задобити. Иначе пак сваки госиодар плаца дужан је да свој плац према границама суседа, огради засебном оградом, која мора бити зидана, или од густе тарабе најмање 1—4 мет. узвишена над њиовом авлијом. Заједнички зид одржаваће суседи У добром стању о своме трошку. Висина чл. 41., Чиста унутрашња висина свију локала и којима се обитава, мора износити најмање 3 мет. Простори у којима се људи скуиљају, као и радионице, морају најмање имати 0 - 50 мет. испод патоса приземног спрата и бити постављени у сасвим здравом земљишту, без смеше органских материја. У противном пак случају мора се хрђаво земљиште уклонити и здравим или бетоном заменити. Спољна висина зграде за обитавање од тротоара до стреје не сме бити већа од 20 мет. У улицама испод 6 мет. ширине, нове зграде не смеју до крова бити више од 10 мет., У улицама испод 8'5 мет. ширине 12 м. а преко 8'5 м. ширине могу зграде бити више од 12 мет. само у оној мери у којој је улица шира. Нове зграде које се подижу у главним улицама морају бити двокатне и имати тако јаке зидове да се на истима у будуће може подићи још један спрат. Од овога а по добиваном одобрењу грађевинског савета, моћи ће се одступити само у следећим случајима:
а., кад грађевина које се по^ижу у улицама, удаљеним од главних улица. б., Код баштованских зграда и летњиковаца који се одликују архитектонском Формом. в., Зграде при земљи, градиле се оне ван варонжог реона или изузетно у самоме реону вароши, морају бити тако озидане, да се њима може подизати по још један сират. (ИАСТАВИЋЕ СЕ)
Н А ЗНАЊЕ Који још није учинио, а жели напунити своје леденаце ледом из атара општине београдоке, има се првјавити претходно, одређеном кметов. помоћнику у општинској судници — г. Јовану Антонијевићу да таксу плати и одобрење добије. БЕОГРАДС^А ПИЈАЦА
Од 12. до 18. двцембра арешло је ареко општинских к<(нги/,а:
10) к.
ТЕЖИНА
Ч е г а
просе-
чна цена
КИЛОГР.
дин.
19,000
Брашна пшенична .
19' —
Брашиа кукурузна .
—.—
172,579
Пшенице ....
13 65
5,259
Кукуруза ....
10501
16,331
Ражи . ...
10-50
Ерупника . .
—•—
11,224
Јечма . • . .
12-50
5,841
Овса . ■ • . .
12-80
Кукурус пови- . .
—• --
3,201
Насуља . . .
23-—
3,703
Кромпнра ....
8-50
956
Арпаџика . . .
20 —
2,128
Црна лука . . .
11 —
57
Бела лука. . . .
35 —
Лука аршламе . .
— •—'
8,100
Јабука ....
18-—
12,600
Крушака ....
11 —
1,401
Ораја . ...
20-
Грожђа ....
— • —
119,487
Шљива сирових
—•—
Сувих шљива нов. .
22 —
59.930
Сена
5-50
4,500
Сламе ....
з-—
196
Шишарке . .
45 —
110
Меда
90-—
187
Кајмака ....
12о
357
Сира
80-—
1 ,289
Лоја топљена . .
90-—
Лоја нетопљепа
—•—
414
Мастн ....
110
374
Сува меса гов . .
120
16,019
Свнња дебелих . .
76 1 -
4,350
Креча ....
3-40
470
Катрана ....
19 -
2 ,187
Рибе Фршпке . .
95.90
162
Купуса кисела . .
17-—
Рена ....
зо-—
Литара
75,749
Бина црна
18 50
Вина бела . . .
—.—
19,532
Ракије шљ. меке .
25-—
Ракнје комове меке
—.—
Примедба. Наплаћено је на име кантарије 1.280-30 дип.
Власник Општина Београдска
Штампарија Народие Раднкалне Странке
Уредник Спасо Хаџи Ристи!