Beogradske opštinske novine

ВРОЈ 3.

ГОД. VIII.

ИЗИЗИ НЕЛЕЉНО 1'ЛМтУТ НЛ ТАБДК7 ЦЕНА ЗА СРБИ.ТУ : на годину 8 Д ин ' за пола године . . 3 дин. ва с.тране вемље на годину 9 дин.

Недеља 14. јануара 1890.

Дена је огласима (> дин. кара од врсте Претплату ваља слати упутницом на општниски суд а све кореспондендије на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ Неплаћена нисма не нримају се.

- ШЈНЦЧу-ј --цучучу -

0 УПОТРЕБЉИВОСТИ НАЂЕНЕ ВОДЕ Извештај техничког пододбора за иззршење новог водовода. Задатак техничког подоодбора, који је од сгране Одбора ошитине вароши Београда лањске године изабран, био је : да систематичким истраживан>ем докаже, има ди у околини Београда воде, која би се могда забудућа водовод употребити. Технпчки одбор сматра да је тај задатак пзвршио, те с тога овим иодноси свој извештај о постигнутим резултатнма. Ири своме раду, технички одбор држао се правца, који је Одбору оишт1Шском из свију досадањих писмених и усменпх реФерата познат, а који је и сам усвоЈИО. Према истоме постављено је пре свега начело, да Београд треба снабдети толиком колпчином воде, која б 1 бнла довољиа за подмнрење свију потреба, ириватних ијавнах, а која би одговарала уједно хигијенским захтевима; те да се тако учини први корак за рационално добољшање санитетских прилика у нрестоннци. Што се тиче количине воде, узето је као мерило, да за Београд ваља тражнти 100 литара с главе на главу, као и да ваља имати у виду и иотребу увећаног броја становнишгва, и то све до два пут толиког броја као што је даиас. Усвојено је уједно, како из економскнхтако н из хпгијенских разлога, да се са.мо у крајњем случају може нриступиги комбинованом систему водовода, где бп била одвојена иода за ииће од воде за све остале приватне и ошптинске потребе. Дакле, ако је пкако могућно, да се изврши само један водовод, која би давао могућности да се добром водом могу подмирнти све разноврсие потребе. Исто тако, на основу пск_, ства, којеје у оваквим ннтањима до дапас постпгнуто; са обзиром на мишдење и раније за савет уиитаних стручњака; као п нз хигајенских, економскнх и грађевинских обзира — обележен је следећи пут као једико онравдан и ири истраживању воде за будући београдски водовод. 1. Најпре ваља тражитп изворску или у опште нланинску воду, која би се сопственпм падом могла у варош довести; 2. Ако такве воде нема у довољној количини, онда да се потражи добра подземна вода; н најзад. 3. Ако и једно н друго није могућио, ондатекда се узме у обзир Филтрована речпа вода, сама или у комбииацији са бољом водом за ииће. Из ранијих саопштења наших (в ди Бр, 41. „Општинскнх Новнна" од 1888. год.) Одбору општиие вароши Београда "иознаго је, да су хидролошка испитивања и посматрања иоказала да из околине Београда, у знатном пернметру, пи из далека нс може да се добије потребна количина изворске и планинске воде. Одбор технички имао је дакле ноглавнто да се бави испитивањем подземне воде. У томе погледу и г. Смрекер и технички одбор бнли су мишлења, да у геолошкој Формацији околине Бео1рада, сем у макипгкој равнпци, нема слојева који стално и сигурно сироводе велику количину воде, оспивајући се ири томе на неповољно искуство које је небројено пута у кречној стенп учињено. Прн свем том, дужност је налагада, да се раније отпочета истраживања нодземне воде у мокролушкој долини заврше, па је то и учињено; а резултат је иоказао, да вода из те обла-

I М <*!,<&,,Љ„„

№ |Нћп!1|||Л|||

сти одговара истина хнгпјеиским захтевима, но да јој .је количина леома незнатна, према ономе што се тражп. На тај начин, технички одбор био је упућеа , да истраживања са свом енергпјом предузме у макишкој равницн, коју смо мн назвали „Обдаст Белих Вода, к с тога што је највероватннје да ће тамо нађена вода бити истога порекла, као п вода еа иознатог извора Беле Воде. Пошто са велнке површине београдске околине која образује слив неколпко речпца, мора знг.тна количина воде да нонире у земљу и да некуда одилази; а поглавито и са обзиром на то, што од вододелнице између Саве и Дунава, оном страном која ка Савн снлази, и пема ирпметних отока по иовршини — морало се веровати: да се велики део воде у Макиш слива, не само по површиии, већ и иснод ове Сем тога, таквом веровању иде у прилог у главноме и пад сло.јева кречие стене, иа п та околност, што су се на том месту, вековнпм наносом, и локалним а н даљиим, иосреством тако велике реке као што је Сава, најлакше могли образовати такви слојеви, који служе као поузданп спроводници иодземне воде. Предузетим истражнвањима одиста ,је доказано, да се на томе месту, између непробојних слојева уме, налазе под земљом са свпм моћнп алувијалнп односно дилувпјалип сдојевп, којп се састоје из ситног и крупног песка н шљунка. Констатовано је уједио: да су ти слојеви, по целој поврпшни Макиша, нравилио и равномерио распрострти; да су исиуњенн водом. која има свој пад од Жаркова и Железннка ка Сави и Чукарпцн; да та вода стоји под толпким притиском, да се у цевима нење до на површину земљишта, н иззад овога; и иајзад, да иста ие стоји у вези. ни са савском водом, нп са водом, која се по површини у Макшн сдива, те ту баруштине образује Нарочитим квантнтативиим иокушајем, имала је да се одреди колнчина нритицања тако нађене нодземне во,"е. Пошто је такав покушај извршен, а сва су нрикупл>ена дата стављена на расноложење г. Смрекеру ради извршења иотребног теоријског рачуна, изјаснио се истп у својем иисму од 8. (15) VII. 1889. г. па следећи начин : „Нађени ток нодземне воде толпко је јак, да може са нотпуном сигурношћу да даде потребну количипу воде за варош Београд, и то са обзиром и на доцније увећање вароши." Према оваквом стању стварн, остало је само јошт', да се констатује каква је нађена вода; те да се може приступпти решењу питања о томе, да ли да се она употребп за будући водовод. * Пре но што приступимо оцени нађене подземне воде у Макишу, изложићемо пајпре шта се према дапашњем стању науке, а специјално нз хигијенских обзира, од сваке воде тражи, те да се она може сматрати као добра и уиотребљива, па да се дакле и за употребу у варошкпм водоводима може да дозволи и препоручп. Пре свега, пошто вода, која се уиотребљује за прање, рибање соба, полпвање улица и остале приватае и Јавне потребе, испарењем својпм преноси у ваздух шкодљиве клпце ако их има, а људи троше несразмерно већу кодичииу ваздуха но воде — то се данас захтева: да је сва вода, која. се на ма које цељи трошн, исто тако добра, као и вода за ппће. Тако дакле, прп оценн какве воде ноглавито ће бпти меродавно, да ли је она добра и здрава за пиће, а са обзпром па извесне