Beogradske opštinske novine

Н1 '<>,] 10.

— 00 —

ГОД1ЈНА VIII

ушао у рејон. 11о мом мишљењу комиспја је била и сувпше либерална узевши толпки нростор у рејон Београда. Господо дапеговорнмо нн по бабп нн по стричевнма, већ опако као што требамо п морамо. Усвојивши нацрт рејона као што нам комиспја предлаже ми би доиста оштетнли пнтересе неколицине грађана. Али псто тако господо штетили би пнтересе грађана па ма какав рејон ми усвојили. Ми смо сад у том ноложају да бирамо од два зла мање н хсад ствар тако стоји, онда мислнм да је боље оштетнти и закачпти интересе 200—300 грађана а заштитити интересе 5000-6000 грађана. ПризнаваЈући сваку стручну технпчку снособност члановима комисије и знајућп да су онп нри том раду пмали иред очима како интересе опште тако н поједннаца, уверен сам да су они одрсдилн рејон оиако како ће се најмање штетити интереси иојединдца то изјављујем да усвајам рејон ио нацрту комисијском и гласаћу за псти Јован Петковид. Господо, мени се чини да се све регулише, па ако је коме узета и њива у рејон, да му се каже да несме зидати док недоопје регулацију. Ми не треба да се бојимо празни х земаља, ннтн то може шкодити оиштини, што ће у рејон ућн п њпве. Нека он оре њиве а само да не сме нпшта зидати. Моје Је мпшљење да се рејон продужи п даље. Коота Б. Мијајлови&. Ја опет кажем да ако иопустимо рејон и даље, да ће нас доцнпје и сами сонственпци н деца проклнњатп, што смо тако уредили. За што да они доциије илачу. Шта смо с тим учинилп. Ништа друго него грађанству штету. Ја сам за то да се ово сад реши. Мијајло Јанкови^. Ако је вајда, доста је говорено. Границе су лено обележене, иа нека остане, као што је комисија нашла. Мата Јованови^. Господо ! Ми чланови комисије изнели смо разлоге, којн су нас руководили, да овакову линију обележимо. Заиста, има великих тешкоћа н оне нз дана у дан бнвају све веће, за повољно решење овог питања. На сваки начин обележење реј на не може задовољити сво сгановништво, на ма мн пшш с реЈОном чак до иотока мокролушког Ја нисам мислио да говорим о овоме, алн ме на то изазва одборник г. Јован Петковић. који велп, да нетреба никакав рејон, него само да се регулација, изведе; н који вели, да треба и њиве увестн у реЈОн београдски. Ваља једном на чисто извести да њнва остаје њива, а да се знају нлацеви н докле је последња граница вароши. Никако не могу да разумем то мншлење, да се остави ироизвољно свакоме кико којн хоће. Нама је иознато, да је Биоград н еувише раштркан и да треба много времена да се колпко толнко допуни. Ми господо имамо у сред вароши много празних плацева. Један одборник рече, да су члановн компсије билн и сувнше лнбералнп у одређпвању рејона, и да су доиста отишли много даље, но што је одбор п очекпвао, и да је много њива обухватио. Ја морам прпзнати, да има заиста доста њива, које је рејон обухватио, али за што су оне ушле у рејон комисија има свој технички разлог. Она се обазирала на много што шта, а нарочито на то, да што мање њива у рејон уђе. У исто време гледала је да рејон неиспадне сувише изломље , него да буде што иравилннји полпгон. То је узрок што је ионегде закачена и по нека њива а на сваки начпн, кад би било могуће и без штете, можда би требало ту линнју блнже повући. Комисија је гледала да рејон колико је могуће ма ње до_ дирује иостоје^е куће. Мзлазио је цео одбор и видио линнју и ја мислим да ће мало њих бити, којп су са овом линијом незадовољни. (Тако је). Миливоје ЈооимовиЈ. Против овога рејона има разнпх ми- ј шлења, које се могу лако нобити. Један од г.г. опознцнјонара у овоме пптању застуна, да тако рекнем, неку врсту ркономиог начела слободне трговпне ; јер бп рад да пусти Београд да се шнр.и докле год хоће, само захтева да мн водпмо рачуна да то шпрење буде нравилније, на основу регулације. која би се исто тако ширила као и воља пој едпнаца да од средпшта вароши бегеју. Еако ово сем дру-

гих незгода не може да буде већ ни с тога, што сам закон тражи да се варош ограннчи и рејон новуче ; то ја нреко овог мишлења као носне без предметног морам да иређем. Друга господа, која су говорпла протнв рејона, својим разлозима сама су се заплела. Један госнодии тражи да се пзвршп план. План у којн би се уцртао рејон нзвршно бп се но начину како је и ностојећи план израђен, а помињато је овде у више прилика да ни тај план нпје такав, да би се но њему могло оријептнсати како ваља; јер инје у њему означено све што треба, а поглавнто ннсу унешене ноједине парцеле и зграде на њима, а још мање може бити речн о томе да би се отуда впдело и какве су те зграде. Кад би се међутнм израдио такав план Веограда, где бп се све куће уписале, то би коштало млого више него што износн коштања за обележавање вароши но рачуну једнога од нредгово[)ннка. ДРУгом једном госнодпну ннје право, што рејон пресеца њпве, те унраво из његовог говора не разумем да лн му је крнво што рејон не иде даље те да на тај начин више њива и других сопственпка нресеца, или можда желн да је рејон ужи те да сече куће у место њива и т. д. Менн изгледа у целој овој ствари, да се је варош досад ширила једпно у томе правцу баш за то, што онп, који имају њиве неће исте да ору, него хоће да спеку.шшу и да зидају ку^е, страћаре па да пх дају еиротињи по скупу кирију и на тај начин истерују интересе на свој новац, какав у варошн п од солидннх грађана никада не би могип имати. Сем тога ја бн желио, да ми кажу госиода - која хо да се Енглезовац и Ново селиште уведу у свом иространсгву њиховом у рејон варошки — гдеје Енглезовац и Ново селиште; докле се простиру, да ли до Крагујевца или Ниша пли до Мокрог ./1уга, докле ли ? Ја не знам. Госиодо ! Имаоцн земаља у томе крају и господари кућа но мојем мишљењу треба да су на чисто с тим, да њихово имање нп по каквом праву не може да има ту вредност, какву му онп приписују и колико се данас исте^ ује те се цени квадратни метар земље по нориФернјп на 4 и 5 дцнара. То је ненриродно и вредност тамошње земље мора у наЈкраћем року спасти можда на четвртину данашње вредностн. Изгледа ми као да то н сами сопственици знају, па би само као оно човек на самрти ради да нродуже живот за који даи или као какав осуђенпк да за који дан дуже остане на белом лебу. Шта Је с тим људма што су тамо правплп куће. Они су нидали куће с туђим парама и на вереспЈу. Сад су н; опали. Немају нрцход да плате интерес а камо ли главнпцу; п сад пропадају заједпо са онпма, што су пм наре дали. Београд господо или мора бити варош како треба, илн село. Данас Београд изгледа као једно велнко село, а не као варош. То господо даље не може тако остатн. (Чује се: н неће.) Ко е био гостодо тамо на лицу места он је све видно н сам може са мирном с авешћу да гласа за овај рејон нли протпв истог. (Врло добро.) М ја од своје стране признајем да је запста у рејон ушло много внше но што ,је требало. Но то је учињено само за то, да се колчко је могуће мање штете учпни. (Тако Је.) (СВРШИЂЕ СЕ)

СПИСА^ УЛ МЦА ВАРОШИ БЕОГРАДА СА ЊПХОВОМ КВАДРАТУРОМ (ПРЕМА ОДОБРЕНОЈ РЕГУЛАЦНЈИ.) Додатак студији техничке комисије о „нплом кплдрмнспп.у." Надеждина ул. од Кр. Мнланове до Обренове улице целокунна 1.360 кв. мет. пешачке стазе 500 кв. метара. Немавина ул. (нпје калдрм.) од Душапове улице до Дунавског Поља, целокупна 6.700 квадратни мет. пешачке стазе 2.700 кв. метара Но1а]ока ул. од Великога Трга до градског иоља. целокупна 1.100 кв. мет. пешачке стазе 750 кв метара. Новакова ул. (ннје калдрм.) од Ратарске до Тежачке ул. целокупна 4100 квадратни метара дешачке стазе1650 квадратни метара. Обилићев Венац, од Мпланове до кнез Михаилове улице целокупна 1,200 квад. мет. нешачке стазе 480 квад. ме"тара. Обренова ул. (пола нпје калдр.) од Краљ Мнланове ул, до Марвеног трга целокуп. 5.500 кв. мет. пешач. стазе 2.220 квадрат. метара. Орлови^а ул. (није калдрм.) од Прнјепољске ул. до Утрине целокун. 4.200 квадрат. метара пешачке стазе 1.670 кв метара. Палилулски трг (није калдрм.) целокунан 20.900 квадрат. мет. пешач. стазе 5.200 квадрат. мет. Пе&анска ул. (нпје калдрм.) од Прилипске улнце, поред бот. баште до Душанове улице, целокуп. 3.700 квадрат. мет. пешачке стазе 1500 кв. метара. Пиварска ул. од Сјеничке до Вазнесенске улице, цело купна 7.650 кв. мег. пешалке стазе 3.050 кв. мет.