Beogradske opštinske novine

БРОЈ 14.

— 92 —

ГОДИНА VIII.

СМРЕКЕРОВ ПРОЈЕКТ Извештај комисије о прегледу пројекха по уговору изра^еног за н. водовод, (СВРШБТАК) Госиодин Смрекер могао је с правом од те цредпоставке поћи, јер је у програму казато, да ће се као горпво употребитп угаљ, а није назначеио специјално и која врста угља. Међу тим са обзиром на наш домаћи угаљ, бидо би можда корисније, да је у програму казато, да ће се за грејање котдова унотребити врста мрко1' угља, дакде горива мањег еФекта грејања, поред сразмерно ведике куповне цене. Јер кад са ове п едпоставке пођемо, онда ће се систем котдова у толико изменути, што му ваља додати јоште нарочито зидано огњиште (Уог1'еиегип§) пдн гасни геиератор (ОазЈеиегнп§), те да унотребом таквог построја а са нашим угљем извучемо, пројектованим системом котдова, највећи корисни аФекат греЈања. Но, апстрахујући од номенутих допуна на иројектованим котдовима, нодиисати су мшнљења, да у ошпте узев Гадовајев систем котдова нпје најкориснији, и да би можда цедисходнија бида конструкција Корнвадгких котдова са унутарњом цеви од тадасастог гвозденог дпма. Ма да су котдови овог посдедњег спстема у некодпко скупљи, иодппсани држе да бп они биди бољи, с тога што не би изпскивади тако компдиковане онравке, као шго могу да се дешавају на Гадовајевим котдовима, а за које у Београду нема ни средстава. Нреддоженоч реконструкцијом пројектованих котдова за београдскп водовод, осигуран је истипа доста економан рад иарнах црнки; но нодиисани сматрају зл дужност да обрате пажњу и на даља средства, коЈИма може на основу новијег искуства у конструкцијп парних мотора, да се јоште увећа укупни еФекат цеде махинске ипстадације, те де се на тај начин постигне још и већа економпја у раду. Тако нрема поменутом нскуству, за постигпуће највећег економног рада парне црнке, мадп Је адмнсцони напон наре (А(1т18810п8(1атрћра11пип§) од 6 атмосФера, на којем почпва прорачунавање нарне црике проЈектованог водовода. Ваљадо би дакде нрименути такве котдове, код којпх може адмнсионп напон иаре да буде већп од 6 атмосфера. Такви би бпди парнн котдови спстеме Штајнмидерове и др. комбиновани са Тенбрнпковим иди каквим пробитачиим зпданим огњпштем. Овакви котдови, поред највеће спгурностп и економије у раду, нису пздожени оправкама какве са код нас не би могде извршпти. Опи међу тнм даЈу могућност, да се пстим парннм црпкама нарочито Форсиран рад врши јевтииије; иошто то може да буде са котдовима средњег притиска, као што су онн у пројекту предвиђенн. Шта впше вероватно је, да бп и набавка поменутих котдова ведиког притпска у некодпко јеФТинија бида, од набавке пројектоваипх котдова. Због скрунудозне штедње у цедоЈ махпииској иистадацији, поред стадпе црике на иарној махини, предвпђена је за напајање котдова само јоште једна мада црпка од 120 мидим. у кораку и 60 мм. иречнмка клипа. Међу тим, сем стадне црпке за напајање котдова, која је непосредио са иарном црпком сиојена, ради веће спгуриости у раду парнпх котдова, а за три таква котда, потребна је резерва бар од две маде црпке, два инјектора, пди једие такве црике и једног шјектора. Уједио обе резервне црнке за напајање котдова, треба да су веће од оие предвиђене. Тиме би се укунии издатак за махинску инстадацпју повећао свега за бднзу 1500 динара. Најзад нодписапи сматрају за дужност, да обрате пажњу још на једпу ствар, која је у пројекту, по свој придици из штедње, прећутана а која је од важности погдавито по трајашност и спгурност нарнн котдова. Тврдоћа воде, која је на расподожењу за напајање когдова, није истина претерава, те и образовање тадога и котденог камена неће прећи дозвољеиу меру. Но у интересу што мање оправке котдова, као и зарад постигнућа што већег економног еФекта укупне махииске инстадацпје, неће битп »здишио сетитн се и разних средстава, која су преддагана за редуковање чврстих састојака у водн, која се за напајање парпнх котлова унотребљује Срества пак, којима се паралише штетно

дејство тврдоће тако употребљене воде, веома су јеФтпна а знатно потномажу нравпдан рад парних котдова. У нашем сдучају то је од толико веће важности, што парни котдови морају неирекидно да раде, тако да и најмањи талог може временом да буде од штетног дејства, смањуЈући дејство парних котдова директно, нди изазивајући често чишћење котдова. што оиет утиче на новчани утрошак. Без сумње дакле бпће корисно, да се п за махпнску инсталацију београдског водовода предвнди нарочитн апарат за тадожење воде. а мисдпмо да бн најнробитачнији био анарат као што га препоручује Др, Хаен. Издатак за цео такав апарат, који се састоји из три резервоара и једне парне мешадице (систем Кертнпг), неће стати више од 1200 динара, а дневни утрдшак за рад с тим апаратом, са обзиром на максимадну потребу воде за напајање парнн котдова, неће пзнети више од 0,50 дннара. Из пројекта види се, да је за махинску зграду нројектовано електрично осветлење. Потннсанц су мншдења, да је тај начин осветлења махинске ннстадације београдског водовода најрацијонаднији, а то једно с тога, што пепрекидно стоји на расположењу велпка кодичина паре јакога напона, и друго с тога, што је при нстоме највећа сигурност од ноасара, па п потребаи ред и чистоћу најлакше је одржавати. Пресак и висина димњака који иде уз махинску п стадацнју, потпуно одговара ногреби исте за београдски водовод. Према свему пздоженом, потписани су мишлења: 1 . , Да је махинска инстадација за Београдскп водовод, као што је у г. Смрекеровом иројекту иредвиђепа, коректно и нрема потреби београдског водовода пробитачно пројектована; и 2 •, Да је могућно да се таквом инстадацијом осигура највећи економнн еФекат, који може практички да се ностигне, ношто се нредузме извасна реконструкццја преддожеиих нарнпх котдова и неке донуне у погдеду њнхове алиментације 30. Децембра 1889. год, у Београду. махинеки инжењс ри : Тоша Селескови^ (с. р.) Светозар Зори! (с. р.) Кад сведемо сада све што је овде о ноднетом нројекту за водовод речено, сдедује: 1., Да иројекат г. Смрекера садржи све уговором и програмом тражене дедове, као и да сј ови у црописаној опширности пзрађенн ; 2., да је спољна пзрада саставних дедова пројекта веома добра и угдедна; 3., да је гдавна диспозиција укуне грађевине смишљино и рацпјонално нзведена ; 4., да су све поједине грађевпне иројектоване сигурно и економно; и 5., да цео нројекат одговара у сваком иогдеду данашњем стању науке, технпке и искуства. Према овоме нотнисани су мишдења, да је г, Смрекер иотпуно одговорио својим обвезама ирема уговору, закљученом 22. матра нр. г. те да му се по § 14. тога уговора може исплатити сума од 15000 динара. Овој исидати ни с друге стране ништа не стоји иа иуту, иошто је г. Смрекер нанред номенуте донуне дистова 15. 25. и 30 већ иослао и вратио податке што су му на основу § 9. поменутог уговора, биди стављени на раснодожење ради израде нројекта. Преддажући на овај начнн Одбору оиштинском, да подаети ироЈекат г. Смрекеров за грађење будућег варошког водовода усвоЈИ компсија, нре но што оваЈ извештаЈ заврши, сматра за дулшост да учпни сдедеће наномене, које ваља имати на уму при самоме извршењу водовода. 1.) У нас се још не граде тако добре цигље, да би се могде са спгурношћу употребити за грађевине, као што ће бити бунари и резервоар за београдски водовод. Да се дакде боље цигље не би са стране набављаде, а и у ннтересу пепробојности поменутих грађевпна, треба узети у оцену : да ди неће боље и корнсније битп, да се за грађевпне, у место цигаља, као што се у пројекту преддаже, унотреби чист бетон ? 2.) Са обзиром на сигурност при вршењу ексидоатације, ваља оценнти, да ди нрема нашим приликама неће бити иотребно, да се место, где ће доћи резервоар, огради а поред овога уједно да се саградп кућица за чувара, што у програму за нројекат није предвнђено бидо Р