Beogradske opštinske novine

ГОДИНА VIII.

— 155 —

БРОЈ 26.

њима основане наредбе власти, као и да извиђа и суди иступна дела из Ш. части крив. закона, изузимајући дела предвиђена. у чл. 18. зак. о истраж. судијама, што је до сада вршила Управа вароши Београда по квартовима. Са тога је неопходно потребно, да се заведу одељци општински као саставни делови Општ. Суда, који ће као прва непесредна власт вршити оп. ^власт по закону. Ова се потреба оправдава нарочито и са тога, јјјто је Београд варош распрострањена тако, дацентрална општ. власт иеможе свуда доспети са својим органима, нити би могла непосредио да врши све оне послове са једнога места, који су јој аконом у дужност стављени, а таква је иста уредба постојала и код управе вароши Београда. (пл.ставпће се ) ГРАЂЕЊЕ ^АНАхЛА СТУДША ТЕХНИЧКЕ КОМИОИЈВ КАКО ДА СЕ ИЗВРШИ КАНАЛИЗАЦИЈА У ВЕОГРАДУ. (иаставак) Да почнемо ирво са водоводом: 1886 год. наредила је надзорна власт из сасвим оправданих саиитетских обзира, да општина постави на савској обали пумпу, којом ће се вода за сакаџије црпети даље од обале. За употребу ове пумпе, општина је наплаћивала од сакаџија по б. нара динарских за сваку саку, и у 1887. к 88 год. у којима је вођен тачнији рачун о тој такси, нанлаћено ]е 14.000 динара, из чега излази да јо тих година напуњено на општинској пумни 280.000 сака, и ако узмемо да је просечно за сваку саку плаћапо 0'05. дин. онда је само за ту воду плаћено нај мање 140 Ј00 дин. а кад овомо додамо суме , које су плаћене за воду захватану из Дунава, ив Чубуре и мокролушког потока, и урачупамо воду коју су грађани својим приватннм сакама доносили, онда можемо узети да Београд троши годишње мутне и непречшнћене речне воде до 63.000 кубних метара, а смемо тврдити да за таку и толнку количину воде плаћа сигурно бар 200.000 динара, из чега опет излази, да Београђани данас плаћају за 1 кубни метар мутне непречишћене речне воде 3.20 дин. Поред свега овог, треба имати на уму. да ми данас нисмо у стању да поливамо ни једиу улицу, те нас прашина дави и упропашћује из године у годину, и кад би горњој суми од 200.000 дин. додали и у новац претворене вредности београдских становника, којн се побољевају и умиру просто за то, што нисмо у стању да одклонимо ову нездраву прашину са Београдских улица, и кад додамо томе суму коју многи београђани морају годишње да издају само зато, што су принуђени да држе ио једног нарочптог млађег, који ће да се отима око потребие воде па београдским чесмама, наћићемо да бсограђани данас Фактички плаћају за овако жалосно подмирсње своје потребе у води преко 300.000 дин. Да би пак оннма, који сумњају да Београд може издати оволику суму новаца само за воду, далп доказа, да он и за излишније стварн издаје и млого веће суме, напомињемо: да Београ,д ио званичним подацима, илаћа годишње само за дуван 1,200000 днпара. Повим водоводом ставиће се београђанима на расположење годпшње најмање 730 000 до 1,100.000 кутних метара добре и здраве воде, дакле 12 —18 пута

више но што је сад имају, и плаћали бп за 1 данашњу саку 1 пару. Каква, је разлика између онога што данас имамо и плаћамо, и онога што ћемо имати и плаћати, лако ће увидети сваки онај, који уме и хоће да рачуна, а да и неговоримо о користима које ћемо новим водоводом добити у здравственом погледу. Да видимо сада шта плаћају београђани данас, за чишћење нужника и помијарл, а тај се рачун може доста тачно уватити, па ад ср кимо то са пздатцима које ће Београд имати ако добије Дерну каналнзацију Тачним, а може се скоро р ћи апсолутно тачним рачуном, налазимо да се Београдск нужнпци и помијаре пуне сваке годипе најмање са 1 66.000 кубнпх метара људских измета и помија. За изношеље 1 кубног метра ове нсчистоће плаћа се данас стрводеру нросечно 9 дин. Ако предпоставимо да се годишње чисти само један пети део нужника и помијара, онда се износи нз варошн годишње 33.200 кубних метара нечистоће, што стаје 298.800 динара. А кад би се чистили сви нужници и све помијаре, Београд би за то плаћао годишње 1,494.000 дин. и опет би имао ту непрпјатност да људски измети и помије целу годину дана труле у непосредпој близини станова. А кад ка горњој суми додамо и вредност људсш.х живота који у Београду пропадају, поред осталог нарочито и с тога, што немамо никакве канализације, онда ће она бити много већа. И ако је за сваког увиђавног човека очигледна корист коју има варош од добре канализације, не можемо а да не напоменемо то : да између одношења нужничке нечистоће ван вароши помоћу подземпнх канала, и помоћу кола — у бурадима — постоји онака а и већа разлика, каква постоји између преноса те рета жељезницом и рабаџијским колима. Вредно је пак, да београдско грађанство мало озбиљније проучи десетодневне извештаје о рађању и умирању у Београду , из којих може на нашу несрећу и ужас, врло лако да се увери да се становништво Београда одржава на истој мери. или нешто расте придоласком са стране и ако устражимо узрок овоме за нас непријатноме Факту , наћнћемо га на првоме месту у р1 ,авим здравственим приликама, на које врло јако утичу вода и каиали. У свима пак варошима где су саграђени водој води и канализације, број умрлих из године у годину све је мањп, зашта нам најбољи доказ дају : Минхен, Лондон, Верлин и друге вароши. Иеће бити згорег ни то да на овоме месту иапоменемо, да ће држава , која је дужна да се брине о здрављу својих држављана, бити принуђена да натера београдску општпну путем закона — као што су то већ и друге државе за своје вароши чипиле — да у што краћем року изврши водовод и каналпзацију или да све нужнике и помијаре редовно чисти а издатци за чишћење били би тадо куд и камо већи од оних који су потребни за канализацију. Као што се из напред наведеног предрачупа види, годишњи издатци за канализацију изнеће у најгорем случају 210 до 240.000 динара а уз то ће се сва нечиотоћа одводити одмах из вароши; неће бити ових данашњих река по улицама, преко којих се морају правити читави мостови за пролаз , у времеиу бујппх и других киша; и што је врло важно, знатап део Београда који је подводан, моћи ће се каналима при-