Beogradske opštinske novine

- 158 -

ГОДИНА VIII

Шток п Д. Најдановић да са ои. енжењером нзврше прегдед нонуђеног за откуп имања , и ноднесу реФераг са својим мпшљењем. ИЗВБ XXI Т Ј ТЕХИИЧКО-ФИНАПСИЈСКЕ КОМИСИЈЕ ОДБОРУ БЕОГРАДСКЕ ОПШГИПЕ (СВРШЕТАК) Све мапе које се овој системи приписују, могу се свести у главноме на ове две : 1. Знатни трошвови око пречишћавања и црпења каналске садржине у оним случајевима где се она не може непосредно у реку одвести, и 2. Ако ове потребе нема, већ се садржина иа капала може пепосредно у реву одвести, онда губитак корисне материје за земљорадњу. Прва мана отпада, чим је при пајмањем стању реке, у коју се каналска садржина одводи, количина воде у њој толика, да се према њој губи она количина, која из канала долази, т. ј. кад се ова толико разреди да са свим исчезне количина шкодљивих органских и анорганских материја. Ако пак у близини нема тако велике реке , онда се мора садржина из канала пречишћавати, па или тако пречишћења пушта у најближу текућу воду или се употреби за ђубрење поља. Ово пречишћавање зиатно поскупљује и грађење и обдржавање канализације, па при свем том су многе вароши извршиле или данас извршују канализацију по овој системи. Што се пак тиче друге замерке овој системи односно губитка корисних материја за земљорадњу, то ма колико она да изгледа значајна, и ма колико да се гим нитањем још и данас у Европи баве, за сада у већини случајева далеко су већи трошкови око прерађивања и одношења тих материја, од користи, која се ђубрењем добија. Пронађе ли се доцннје збиља какав начин да се пречишћавање и прерада садржине каналске може јевтино вршити и ако се појави таква потреба за ђубрење поља увек ће бити и сретстава и начина да се то овој системи прилагоди. Кад је иак, која варош у тако сретном положају као што је Београд, да норед ње теку две велике реке, које и при најмањем стању имају толико воде, да би се према тој количини губила нечистоћа и из париских канала, а вамо ли београдских, то је јасно да за такву варош и нс постоји прва мана ове системе. А ни друга мана нема важности за Београд, јер ће проћи више деценија, докле се можда осети у околипи Београда та потреба да се садржином из канала ђубре поља. У нас се још и данас најбоље ђубре из штала баца у Саву и Дунав а не износи се на околна поља. То су у главноме системе које се данас узимају у обзир при решавању питања о канализацији какве вароши. Кад сравнимо наведене системе међу собом, кад узмемо у обзир топограФски положај Београда, са његовим јаким падовима, ирема двема великим рекама, ми смо мишлења да ће за канализацију Београда бити најудеснија система спирања са девизом „све у канале." Може бити да ће канализација по овој системи усљед великог простора који Београд заузима бити, и за читав милион дипара скупља, но кад би усвојили коју другу систему, на пр. Барингову, али с погледом на сигуриост у Функционисању канала, с погледом на то, што се каиалисањем вароши по овој системи цела варош у исто доба најбоље дренира и наиослетку с погледом на то, да ће се на садањем нростору Београда временом број становнишгва увећавати, боље је, но нашем мишлењу, одма извршити канале са већим димеизијама, који ће бити приступачни, па ма њихово грађење и скуиље стало. Напослетку угодиије је, а и јевтиније обдржавати једну приступачну мрежу канала, но две или чак и три неприступачне. Као главна мана систему спирања поменули смо у томе је , што се садржина каналска мора пречишћавати, да ако се не би смела не пречишћена пуштати у иајближу текућу воду.

Међу тим овде специјалпо за Београд, и та мана отнада, јер Дунавом при најмањем стању његовом пролази сваке севунде до 1500 метара куб, или за 24 сахата близо 130 милиона кубпих метара, докле укупна маса печисгоће износи дневно само 400 вуб. метара. Давле однос, између воличине воде у Дунаву и воличине нечистоће, таво је мали, да се без ивакве бојазни може садржина из ванала у Дунав одводити. Сена вод Париза, у коју излазе париски ванали има само 45 куб. метара воде за секунду, нри најмањем стању , а Париз има недесет пута више етановника од Београда. Да би одбор онштински могао донети бар начелно решење, да се прнсгупи канализацији Београда, потребно је дазна нриближно штаће коштати извршење те канализације, као и колико ће времена само извршење трајати. Претпостављајући да се све улице у Београду без оних делова вароши, који још нису снимљени, каналишу но еистеми спнрања, и рачунајући да се са тим каналима под нормалним приликама иде у дубину од 3 до 6 метара испод површиие валдрме, може се према сличним радовима у другим варошима узети да ће извршење свију канала коштати до 3 милиона динара. За Петроград рачуна Линдлеј да ће коштати канализација по 45 марака 56 дин. од свавог становника, а то је највећа цена која се узимље, јер према коштањима у варошима, где је канализација извршена, варира та цена између 25 и 56 динара од становнака. Дакле ако рачунамо Београд са 40000 сгановника и рачунамо по 60 динара од сваког становнива, изилази 2400.000 динара или у овруглој суми Змилиона. ТПто се пак времена тнче за које ће се моћи извршиги канализација Београда, комисија је мишлења да ће најмање требати иет година. Обичио пак извршење канализације за све делове варошве траје 10 и више година. Тако у Франкфурту на Мајни извршено је за 20 година 184 километра канала, што је у овруглој суми коштало 12,5 милиона динара. Псто тако Минхен има више од 10 година каво на канализацији ради, а у Берлину није канализација још довршена. На завршетку дужност нам је да речемо коју и о набавци новца за извршење овог носла, Погребан новац за све радове мора ће оиштина набавиги зајздом. који ће отплаћинати таксама, које се буду наплаћивале од појединих зграда и плацева. Ако се, по нримеру .неких вароши у Немачкој за сваки метар дужине Фронта нлацева појединих имања један пут за свагда наплати 20 динара на име таксе, за право, да се дотичан плац сме спојити са каналом варошким, а осим тога ако се још рачуна за сваки виши снрат од приземног, по 5 динара од сваког метра дужине Фронта, оида ће се горе наведепа сума од три милиона моћи готово са свим исплатити. Јер , ако има 60000 метара дужине улице у Београду, то чшш 120000 метара дужиие фронта, по 20 дииара један метар, чини: 2400009 динара без оних 5 динара од зграда са више спратова. У ФранкФурту, где је такође извршена канализација но системи спирања плаћа се за спајање прјединих зграда са варошким каналом 3750 дии. од сваког метра дужине Фронта. У Амстердаму плаћа свака кућа годишње таксу за каиале од 16 дииара. У Берлину плаћа на име таксе за канале свака кућа по 1°ј 0 годишње вирије. Према овоме давле одбору онштинском стоји да доцније бира и утврди, коју ће од ова три пачина паплаћивања такса усвојити т. ј. да ли да се нлати извесна такса једном за свагда или да се одреди од сваке куће извесна годишња такса, или да се годишње наплаћује такса у процентима вирије. Напослетку, комисија је мишлења да би требало одма приступити извршењу претходних радова за канализацију као што су: бушења у разннм деловима вароши ради сазнања подземних слојева и стања, подземне воде, спимање носто-