Beogradske opštinske novine

БРОЈ 27.

— 164 —

ГОДИНЛ viii

мес. сазове опшгписки збор и њему ио 8 тачци чл. 70. закона о оиштинмма изнесе иа одобрење питање о задужењу према одлуцп коју је одбор донео иод КБр. 233. XXVIII в&нредни састанак 24. Ма;а 1830. год. Вилн: Пр'дседник 1ч Н. II. Пашић, члан Суда г- С Карапешић, чианови одбора г. г. А. Ј. Одавић, Р. Драговић, Р. Ћирковић, М.Ј. Марковић, Ћ. Николић, Г. Петровић, С. Ј. Азријел, М. Кииетановић, М. Тераибашић, Д. Најдановић, Љ. Јовановић, М. Јанковић, Ј. Станковић, М. Маринковић, Р. Пуљевић, М. Ј. вановић, Др. М. Т. Леко, Г. Бркић, Ф. Васиљевић, Ђ. Димитријевић, Л. Дашковић, Ј. Г. лемовић, Н Л. Уилишић, И. Цветановић, К. П. Михаиловић, II Р. Поповаћ, Ј. С. Симић, К Д Главинић. I. Одборник г. Ђ. Дпмитрпјевпћ, ире но што се прешло на дневнн ред, чиии доставу да бп миого иодесније ио грађанство, која улнцом пролазп, било , кад би команда жаидармерије са улпце преместпла стражару у самој авлнјп касарие, пошто се поћу вр .10 често дешавају неприлпке грађанпма, који не знају за ироиис о чувању страже. — Председииштво је прнмпло: да код командапта лгандармерпје, по ж»-љн Одбора, учнип иотребан корак. II. Одборипк г. Мплорад Терзпбашпћ , ирпмећује да бп оиштинска управа требала да подејсткује код војне власти да се бар)тана са врачарског иоља пзмести даље , пошто се варош знатно раширпда, те околнпм пмањима прети опасност. И по овој напомепи председнпштво је изјавило: да ће предузетп потребан корак. III. Према изЛорноме проппсу којн постоји за држање зборова општинских, — нзабранп : (коиком) за нредседннке бпрачкиходбора на зберу 29. ов. мес. у кварту марошком А. Одавпћ . у кварту теразијском И. Цветановпћ, у кварту врачарском, М. Јовановпћ, у кнаргу дорћолском Ј. Симнћ, у кварту савамалском Р. Иетровпћ п у кварту налплулском В. Внторовпћ ; а за заменике њнхове, на случај потребе, одборннци: Ђ. Днмптрпјевпћ, М. Велнзарпћ н М. Терзпбашнћ Ис го тако коцком су пзабранн за чланове бпрачкпх квартовпнх одбора: у кварту варошком Сретен Новаковнћ , Соломон Азрнјел, Мнлош Мплошевпћ п Коста Аврамовнћ, у кварту теразпјском Радонца Шолаић, Мплан Белчевпћ , Гавра Бркпћ н Милош Обркиежевпћ ; у кв. дорћолском Нпкола Кикп, Мнлан Миладииовић, Сава Рнстић, Сипра Јаковљевић , у квчрту савамалском Јевта Најданоипћ, Мнлан Ж. Маринвовић, Мнка Банковић, Јоца Шандоровнћ; у кваргу пплнлулском г Бока Вељковпћ, Тома Лазаревнћ, Јеврем Марјановнћ, Ђока Јовановнћ; у кв. врачарском Ђорђе Грбпћ , Трајко Стојковић, Ђура Мплијашевпћ н Мнлап Поповпћ. IV. Председнпштво саопштава да је на дневпоме реду пзвештај комис!Је о нреЈСтројству адмпи11страц:;је општписке п да решењу треба што пре прпстунити ношто ће од тога завнсптп кад ће се н буџет моћи скиопнти. После дуже пачелне дебате — одлучепо да се ради решења предлога комисијских, које Је пеставпла у извешћу, сазове ванреднн састанак.

ИЗВЕ XII Т Ј" ТЕХНИЧКО-ФИНАПСИСКЕ КОМИСИЈЕ ОДБОРУ ОПШТИПЕ БЕОГРАДСКК. (СВРШЕТАК) За овако јадпе основне школе, које су смештене само по приватним зградама а које ни у колико не одговарају ни хигијенским ни педагошким правплима, плаћамо сад годишње на име кирије и других сувишннх трошкова 3150) динара; кад овоме додамо ннтерес и одплату на капитал, који представљају и опнпинске зграде, у које су школе но нужди смештене, има-

ћемо бар још 31.500 динара , што са горњим чини 63.000 дпнара годишње. Колику ли пак суму престанљају млађанн жпвоти нашег подмлатка, који очигледно пронада по данашњим школскпм зградама — тсшко је срачунати, а .1 и снгурно бпће већи од горњих 63.000 дппара, јер нам данашње школске зграде лпферују сваке г*одпно знатан број туберкулозних , кратковидих . слабуњави.ч и ногрбљених будућпх грађапа, чпје нас лечеп-е и дапгуба сваке године стаје грднг.х сума. Мп се нећемо упуштати у срачуиавање тих сума и ако се то може да учини доста тачно, јор држимо да је ово што рекосмо за свакога свесног гра1>анина и очигледио и лако схватљиво , и да пма врло мало грађана којн нису опазили зле утицаје овакиппх школскпх зграда на здравље 1вихове деце Одобрили се нак зајам и за грађење зграда за основне школо тробаће нам годишње 63 до 72.000 динара за инторес н однлату, а кад се то сравпи са опим што нас дапас стају зграде за школе, излази: или да нас у будуће неће статн ништа внше нли да ће нам требати у на горем случају годишње само 9.000 дииара више но сад

На реду је кланица. Ако се сагради модорна кланица, са модерним тргом за сад само за Веоград, требаће нам за иптерес и отплату капнтала годпшње 42 до 48 000 динара. Тешко је ухватити прави рачун колики је данас трошак наших касапа , који нмају око уређпвања и прерађчвања заклапе стоко, алн со сме скоро тврдити да никако није мањи од горн.ега, јер сваки који коље свшве мора пмати за грејањо воде нарочита огњишта, корпта за шурење и остали прибор, а осим тога сваки мора ложнти засебн, ватру. Исто тако п они који кољу к[)унну и ситну стоку морају иматн сваки извеспе алате и стаје за прераду а оии који топе лој морају пмати нарочита 01 њишта, и мора сваки ложити зас< бну ватру. Код модерне кланпце све то има касанпп иа расположењу у сјмој кланици, и по себи се ра;з\ мо да ће за ) нотребу вреле воде корита оранија , за тонлење, и оскјлн нрнбор, платити само незнатну такс^, а да ће услсд тогајевтиније сав тај иосао сврш. ватн , јер је на ир. свакоме позната ствар да ће млого јег-тппије бити загревање воде у једном великоч казану него у 10 и 20 I малих казана и т. д. Осим тога морамо обратити парочиту пажњу и на то: да је за здравље грађлпства неопходно нужно тачно контролисање за клање одрсђоне и заклане стоке једино могуће, кад будемо имали модерну кланнцу , и да само уређена кланица није за здравл .0 штетна. Исто тако и коптрола над онштг.нским приходнма од касапске аренде може бити тачна само у модерној кланици.

Шго се тичо кеа имамо да кажемо ово: да^тас општина нстина нема велики нриход од обаларинејор тај износп само 2300 дин , али како лађе н пароброди нису до сад ималн апсолутно никакво удобности за пристајање уз нашу обалу, нпје онштина имала право нитије могла да наплаћује велике таксе обалске које се наплаћују у другим варошима са утврђеннм обалама, а кад со једном саградн ке , онда ће општина имати права да наплаћује таксе за пристајање свију лађа бе^ разлике, и приход од тих такса