Beogradske opštinske novine

ГОДИНА УШ

— 1Г>7 -

БРОЈ 40

ако јс разведсн, оида јединнца долази у подрубрику »разведеп«. Овако се исто чгага н код женскиња, које је у брачном стању У шссту рубрику бележи се занпмање или опо од чега лице живи п пр, земљоделац, ковач, качар, зидар, дунђерин, терзија, бојаџпја трговац, учптељ, учитељица, чпновпик, пепсиоиар, писмоноша, надчичар и т. д. Кад је неко лицо ма какав чиновник, за њега се мора паписати звање н у којој је струци. Код ђака ма које школе био бележи се само „ђак". У сеоским породицама, где ни једно од мушких лица нема каквог нарочитог занимања, онда се само код старешине забележи реч, н. пр. земљоделац, а код осталпх ие пише се нпшта ни код мушкараца пспод 15 год. ако нису ђацп и немају пикаквог одређеног занпмања. Код женекиња не пише се у опште ништа, осим онда, ако ко^е има одређено занимаше, као: учитељнца. васпитатељиа (гувернанта), глумпца, свирачица, шваља, бабнца и т. под. Но ако би које лице поред свога главног занимања пмало и какво споредно, онда ће се то његово споредио занимање забележити у рубрици : »споредно занимање", као н. пр. земљоделац, био би може бити још н качар, ковач, дунђерин, трговац и обратно. У седму рубрику нпшо се место рођења онога лица, које се није родило ту, где се попис вршн. Према томе код лпца, која С У У једном месту рођена па ту и живе, не пише се у овој | рубрици ншнта, но само код оних, која су с друге стране допа се ту стално настанила, или су ту у том месту као слуге, .калФе, шегрти, или иначе ма којим се другпм послом ту бавпли, било као путипци или гостп. У осму рубрику записује се чпји је ко поданнк, ако вели да није српски, јер ако је српски неће се нпшта ни писати, но само ако је које друге државе, као • црногорскп, турски, грчки, бугарски, румунски, руски, аустријски, угарски (мађарски), немачки, Француски, талнјански, снглеск 1 и т. д. А за лица коЈа су из Боспо и Херцеговиие треба назндчптп да су из тих земаља. У девету рубрику бележи се које је ко вере, ако није псточно православне н. пр. мојсијеве, мухамедове, католичке или протестантске. Нрема томе ако је ко наше нзточно-православне — вере, онда се у ту рубрику не пише ништа. У десету рубрику бележи ее матерни језик, ако није српскп, него је какав други н. пр. пемачки мађарскн, румунски (влашки), грчки, турски, француски, талијански, цнгапски и др. У једанајесту рубрику бележи се писменост. Ако које лице зна читати и писати, онда се у подрубрици: »зна читатп и писати" ставља „1" (јединица); а ако зна само читати, онда се »1 (< (једпница) бележи у подрубрику : «зна само читати". У дванаесгу рубрику бележе се телесни и душевни недостатци. Ако је коЈе лице слепо, онда се (јединица) „1" бележи у подрубрнку : „слеи", за глувонемога под рубрику : „глувонем». а за лудога уписује се (јединица) „1" у подрубрику «луд«. У тринаесту рубрнку записује се место одакле је оно лице које се случајно затекло опде, где се попис врши. У четрнајесту рубрику бележп се место где је оно лице које се случајно за време пописа није десило код своје куће Нетнајеста је рубрика за примедбу. * На четвртој страни попнсне листе уписаће се сва домаћа стока онога лица, чија је пописна листа, п то; по врстама, роду (полу и узрасту (старостп) какву и колико је ко буде имао. А ако нема коју врсту стоке, онда ће у подрубрпци ставитп „нема". * Војну и у онште државну стоку попнсују надлештава, која њоме рукују. В) Унутства за попуњавање контролног списка Контролне спискове попун.авају само пописивачи. Контролнп списак нма само шест (6) рубрика. У прву рубрику бележи се редни број поједине нородице, задруге, и сваког самосталног лица. Ако дакле један попнспвач буде имао свега 150 породица, онда ће бптп п у коптролном спнску посдедњи реднн Срој 150 У другу рубрику записује се име н презиме старешинс породиччог. Ако је удовица старешииа породпчни, онда се она -Записује с презименом свога покојног мужа. Ако је лпце самостално — самац, онда се уписује његово име и презнме. У трећу рубрику занисује се број мушких, а У чатврту рубрику број женеких лпца у породицп са осталом чељадн (внди чл. 2- општег наређења правпла).

У пету рубрпку уписује се пме н презиме онога лица, које има своју кућу а у њој н станује. У шесту рубрпку заппсује се нме п презнме газде у чијој кући станује старешппа породпчнп, којн се попнсује. Код цпгана п у опште лпца, која живе под чергама или у земуницама, заппсује се у шестој рубрици : »живп под чергом« нли »живи у зе.мунпци' 1 ' При попису лпца у државнпм надлежгвима и заводима. дом — зградн се занисује на име онога, који је његов прптежалац (сопственик), па био то држава општпна пли приватно лице. Чим пописивач сврпш попис у своме кругу, он ће сабратн број душа, како мушких тако п жепских, па суму п једннх и других забележнти у дотичним рубрикама контролпог списка, Тако псто сабраће и сопственпке кућа у 5 п 7. рубрнци и суму забележити на крају тих рубрика. СБр. 1745. Миипетар 20. сентембра 1890. г народне привреде у Београду. К. С. ТаушановиЕ С. р Снаставиће се).

КОНФЕРЕНЦИЈА 17. Октобра 18!)0- године у дворанн онштннекој на којој је г. Ђока Станојевић нрофзсор војне академије држао прздаваае о томе : којим 6и — електричним или гаоним осветл.ен.ем — Т |:в6ало осветлити Београд. Иредседник г. II. II. НашиК : Госцодо! Сматрам за иотребио да вам пре свега кажем да ово није седнида одборска, него само коиа>еренција у којој ће г. г Бока Станојевић про<1>есор н члан комисије наше, иредавати о електричној светлости и изнети своје назоре да ли би гасним или електричним осветљењем требало осветлити Београд. Ви знате да је одбор решио да се изабере једна комисија која ће нам дати мњење односио тога нитања о осветлењу. Комисија радећн на томе задатку, нашла је за умесно, да умоли г. Станојевића, као стручњакаи члана свога који се бавио с електр. осветљењем, да изнесе своје назоре о томе, те да нрипомогне шго је више могуће иравилнијем решењу тога питања. Изволте, дакле саслушати г. Станојевића. Ђ. СтанојевиК : Госиодо! Још као ђак у нашој вел. школи нарочиту сам иажњу обратио био једној новој грани физичних иојава, којој је без сумње пало у део да нреобрази цео наш друштвени живот, а то су елевтрични појави. С којом сам пажњом, с коликим интересом пратио развиће електрицитета, показује то, што сам одма, чим сам сврш ш велику школу, о свом трошку ноходио прву елекгричиу изложбу приређену у Паризу 1881. год. На том месту пмао сам нрилике да виднм нримену електрицитета у малом и великом, а нарочито примеиу н/Јгову при осветлењу вароши и локала у огште. Дзе године доцније, 1883., г. Минисгар Нросвете нослао ме је у Беч, на другу елекгричну изложбу и том прзлнком допунио сам своје шгудије о електрицитегу. После тога времена највећи део пробавио сам на сграни, у Берлину, Паризу и Лопдону, те сам имао прилике н могућносги да нроучнм осветљења : како гасно тако и елекгрично, па вас молим да ми дозволите да вам 3' најкраћим погезима саонштим резултате до којнх сам дошао тим путем. Још одавна се оназило то, да је немогуће посвршавати све текуће иослове зе време дана. Ма колико ми у раду хитали, ипак нам осгаје нешго несвршено те морамо да заналимо свећу да би смо урадили оно игго пам је остало недовршено. То осветљење је краће или дуже према добу године и образованости дотичног народа. Има места у којима оно траје дуго у ноћ, а има вароши у којима траје целе ноћи. Нама је стало да пађемо један начин номоћу кога би могли да продужимо оно дневно освегљење које нестане кад нам супце по заласку не може више да светли својим зрацима. II зато кад већ морамо да имамо