Beogradske opštinske novine

ГОДПНА VIII

— 172 —

БРОЈ 47

лој електричној светдости: два деда дрвене светдости и један део зедене, 810 пдавегне и један део љубичасте. Код петродеумских лампи 3 деда црвепе, зедене 6• 10, ндаве 0.10 деда. Код гасне светдости има 4 деда црвене 0-6 црвене, 0'2 пдаветне и 0-10 деда љубичасте. Кад уиоредимо те три светдости онда издази да се електрична светлосг по боји највише приблпжује дневН0 Ј' Ј е Р Ј е елевтрична свеглост исто тако бела као и дпевна, а у нетродеумској светлости а нарочито у гасној светдости, нреовдађује црвена. * Али најважнија ствар која нас треба да интересује у овом питању са хигијенског гдедишга јесу хемијски процеси које надазимо код обе светдости. Ви знате да светлост као и топлота, постаје једињењем кисеоника из ваздуха са угљепом оних материја, које горе и светде. Том придиком развија се водеиа нара која није шгетна за наша нлућа и угљена киселина (С0 2 угљен диоксид) који је за плућа нрави отров. Јер у обичном ваздуху има 1 на 10000, угљене киселине. Ако се она увећа на 7 на 10000 иди на 1 па 1000 онда постаје опасна за живот. Угљену киседину производе не само пламенови који горе (свећа, лампа светдећи гас и т. д.) него и људи својим дисањем, јер и дисање није ништа друго доједна врста горења. Отуда додази, што многе особе налазе да је ваздух загушљив и добију главобољу кад дуже седе у локалима где има много света, где издишу угљену кисединну и иокваре ваздух. Кад један човек дише, онда он производи на сат 20 литара угљене киселине; за исто време, један гасни пдамеп произведе 80 литара угљ. киселине а то значи 4 пута више него што производи један човек. Кад нево ради у соби а светли му један обичан гасни пдамен, онда се нроизводи тодико угљене киселине као кад би у соби бидо њих неторица, У том иогледу стоји са свим другојаче са елекгричном светлошћу. Електрнчна светлост може да ностане сагоревањем угљена на ваздуху, (ту долазо такозване „пдамене лампе" и „едектричне свеће"), илн усијањем угљене или пдатииске жице у безваздушиом нростору (то су дампе „сијалице") Прве се узимљу искључиво за осветлење улица н врло великих докада, а за обично кућевно осветлење сдуже сијадице. И ево како стоји гасно осветлење према електричпом у том погледу: Један гасни иламен од 10 свећа утроши 127 дитара светд. гаса иа сат и пршзведе 86 дитара угљ. киселине, нотрошивши па то још 182 куб. метара ваздуха. Једна едектричиа идамена дамна од 100 гасних пламенова утроши 44 куб. метара ваздуха и ироизведе 22 дитара угљене киседине. Дакле 100 аути јача сввтлост електрична ут-роши 4 иута мање ваздуха од гасне светлости. Што се тича дампа сијадица, о трошењу кисеоника и нроизвођењу угљенене киседине не може бити ни говора, поштоје угљена иди пдатинска жица херметички затворепа у безваздуигау стакдену куглицу, те у њој својим сијањем светли. Као шго видите у хемијском погдеду је ведика разлика између те две врсте осветљења. Докде гасио осветлење трошп кисеоник, т, ј. оно што нама треба за наш живот, дотле електрична светдост светли без ваздуха. Па зато је дакде са хемијског гдедишта, едектрична светлосг далеко измакла пред хасном те јој се зато мора дати и нрвенство над гасном светдошћу. % Врдо се често у публици говори о опасностима које би наступиле, кад би се усвојило електрично осветлење ; често се чује како је неко тамо у Америци погинуо од едекгричне струје па би заго требадо избећи едектрицитет. Та је тачка врдо важна и за то оћу о њој да говорим, и то у тодико ире, шго ако и у ком другом погледу а оно у погдеду опасности по живот, светлећи гас најгоре стоји. Ја нећу да говорим оопасностима које се свакодневпо дешавају но варошима осветљеним гасом, услед мањих експлозија п угушивања тим опасним гасом, шго додази или услед навадице отворених иди неотице незатворених сдавина на гасним цевима. Такви су несрећни случајеви већ

тако посгали обична ствар да се о њима у повипама и не говори. Имајући сам миого посда са гасовима у оппгге, ја вам могу рећи да нема славине, ко„а би ма кикив гас аа и дакде светлећи гас могла аотиуио загворити. С тога ће свака она кућа, у којој се светлећи гас уведе, ударати на гас и ничим се тај смрад не да из куће истерати. Увођењем светлепег гаса биИемо иринуђсни да живимо у агмосфери у којој Ке редовни сааивни д ео бити светлеИи гас. Ко се до сад о томе није уверио нека само оде преко дана (кад лампе не горе) у наше позоришге, па чим преко прага ступи, гасни задај опоменуће га, да није више на чистом ваздуху. Ја оћу да говорим о опасностима, друге врсте и то на ирвом месту о пожарима које могу произвести светлећи гас и електрицигет. Са тог гледишта ми пе можемо да правимо упоређење о паљевинама у Евроии. Јер је у Европи електрицигет још врло мало упогребљеп ; права електрична земља може се назвати Америка, где се чак и злочинци убијају електричном струјом. Године 1888. било је 1783 ножара којима је узрок био светлећи гас. За исто време десидо се 49 пожара усдед едектричне струје. Док су електрични пожери направили штету од 789.000 долара, дотле гасни ножари коштају 4,089.000 долара. Ове цифре и сувише јасно гововоре да би им требало каквог коментара! * Да видимо сад, како стојимо са оиасностима за живот од стране едектрицигега; јер опанности које додазе од гаса, свакоме су добро познате. ПроФесор Тћотвоп веди да наизменична електрична струја од 10000 водта, ни у кодико није опаспија од обичне парне тестере коју водена пара некоднко десетина пута окрене у минуту. Смрт ће наступити било да неко несмотрено ухвати за спроводнике електричне, било да склизне или да западне под тестеру. Свака је пак опасност престала, кад едектричним машинама рукују људи вични своме иосду, као што је то у остадом правило и за сваки други посао. Мени се чипи да је много већа опасност возити се један сат на жељезници него руковати исто тодико време једном динамо — машином. Ни у кодико није мање онасно руковати парним машинама, воденичким каменовима, ветрењачама, отровним стварима, барутним и динамитским чаурама и т. д. и т д. па ипак су то ностада обична занимања, и нико не помишља на опасност којој је издожеп у свима тим радовима. (наставиће се) ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Отпочео. Порески одбор отпочео је свој рад 3. ов. мес. и пуне седнице држи сваког дапа нре нодне. Предата. Друштво за неговање и васпитање сироте и напуштене деце, но споразуму са председништвом општине, понудидо је да се дому друштвеном предаду деца коју општина издржава по приватиим кућама с усдовом, да општинска бдагајна нлаћа друштву по онолико кодико се за свако дете давадо приватнима. Одбор општински прихватио је радо понуду друштвену и одлуком из седнице од 29. пр. мес. одобрио да суд општински може одмах предати друшгву сву децу коју општина издржава. Један број деце управа је од суда иримида 1. ов. мес. и она су данас у дому друштвеном. Изабрани. За чланове порескога одбора, на упражњена ранпје места г.г. Свег. Карапешића и Дим. Ћирковића, изабрани су г.г. Илија Антоновић и Влад. Чотановић. Едектрично осветљење. Комисија, којој је одбор општински поверио да оцени како је осветљење боље: да ди електрично или гасно, оддучила је у седници ов. мес. да се изјасни за едектрично осветљење.