Beogradske opštinske novine

ГОДИНА VIII

180 —

БРОЈ 49.

Петар Ивановић каФеџија, Љубомир Кузмановић столар. калФа ; Тоша К. Јанковић практикант, Наумче Благојевић лебар, ХристиФор Поновић келнер, Стеван Милорадовић дрванџија, Јован Ђорђевић, Благоје Поновић трговац, Алекса Селаковић калФа дуванџиски, Кузман Марковић надничар, Јован Ж. Ђурић бив. баидне, Мијајло Поповић лсбар, Димитрије Симић надничар, Бравислав Милинковић, Душап Николић обућар, Димитрије Живаноиић, Милан Павић слуга механџиски, Никола Шпилер, Мпладвн Даничић келнер, Димитрије Вељковић калФа браварски, Тома Николић, Ђорђе Николић надничар, Никола Ђ. Јовановић кеднер, Димитрије Живковић дуван. калФа, Радисав Новаковић келнер Никола Јовановић покућар, Радисав Петровић, IV. Чета. Никола Катић сануиџиски калфа, Пстар Ивановић бравар, Ђорђе Илић мохмак, Васа СтоЈковић млекаџија, Сима Гвозденовић келнер, Ђорђе Цветковић келнер, Милан Кузмановић кројачки калФа, Крста Филиповић келнер, Ђорђе Ииколић медецинар, Димитрије Пешић момак, Радивоје Пегровић калФа обућарски, Јовап Петровић шлосер, Алекса Јовановић надничар, Милан Арнутовић надничар, Душан Траковић раденик, Драгољуб Савић надничар, Богдан Јовановић слуга, Дамњан Стефановић бакалин, Ђорђе Вуковић у Русији тииограф, Владимир Хибловић тишлерски калФа, Никола Савић обућарски калФа, Ђорђе Николић обућарски калФа, Добривоје Николић ка .1Фа бравар., Јован Ђорђевић механџиски слуга, Живко Ванковић, Светозар Ј. Марковић каФеџија, Адам Тасић обућар, Тимотнје Радивојевић келнер, .'Бубомир Милетпћ обућар. калф., Милош Трњић трговац, Сима Јовановић столар. калФа, Светозар Илић калФа обућарски, Дмитрије Ђорђевић млекаџија, Јевта Г. Митровић каФеџија, Живан Младеновић кочијаш, Стеван Крстић слуга, Драгољуб 'Борђевић дијурниста, Милован Паџић трговац, Илија Јаковљевић столар. Сима Недељковић практикант, Стеван Каначки трговац, Васа Стојановић млекаџ., Алекса Стојколе калфа, Коста Баљаћ кравар. слуга, Марко Даничић бакал. кал®а; Живко Живановић шпекулант, Младеп Јовановић калФа обућарски, Коста Димитријевић дуванџија, Трајко С. Младеновић кројачкц калФа, Димитрије Митровић, Мијајло Атанацковић, Јосиф Данић, Андреја Г Б. Панић Јован Степановић, Владимир Мирковић, Арсуман Петровић, Живан Иетровић, Милош^Павловић, Франц Игњатовић, Борђе Јовановић, Коста Ненадовић, Драгутин Протић, Миливоје Миленковић. Реза Ковзан, Милош Тодоровић. Допунска чета Андреја Ђорђевић практикапт, Антоније Ристпћ слуга, Ђорђе Димитријевић слуга, Лизар СтеФаповпћ послужитељ, Никола Алексић трг.. Владимир Вељковић, Сима Секулић, Светислав Симић трговац, Спира Симић келнер, Коста Глигоријевић млекаџ. Марко Јакшић практикант, Михајло Вуковић кројач, Светозар Чолић. Иван Стошић, Навле .Јовановић столар, Јаков Гојковић

слуга, Лазар Савић бакалин, Павле Бошковић слуга, Матија Николић келнер. Никола Николић надничар, Павле Миленковић слуга, Живко К. Цинцаревић калФа бакалски, Јованча Мило.јковић каФеџија, ТриФун Аћимовић келпер, Јован Бихар ликерџ. момтзк, Симеун Лазаревић бакал. калфа. Илија Станковић, Бошко Петровић практикант, Лазар Павловић. Никола Марковић, Димиј трије Спасић, Анђелко Милошевић, Димитрије Стануловић, Нн| кола Апдрејевић, Мијаило Н. Петровић бравар. калФа, Радоми Цветковић бакалип, Ђорђе Мирковић.

ПРАВИ^А ЗА СЛОБОДНО КЛАЊЕ СТОКЕ И ПРОДАЈУ МЕСА У ВАРОШИ ВЕОГРАДУ П Б Е 0 Г Р А Д С К 0 М А Т А Р У ПРВИ ДЕО Чл. I. Општина вароши Београда, на основу уредбе од 8. Аирила 1859 год 13Н. 997 (збор. I стр. 219), решења од 22. Фебруара 1869. год. (36; XXII стр. 14) Закона од 6 априла 1890 о наплаћивању таксе за клање сииња и клање стоке по саланама, и члана 37. закопа о оцштинама, прописује ова кравила за клање стоке и продају меса. Чл. II. Сваки месар, механџија, каФеџија, гостиоиичар, ашчија, иечењар и у опште сваки грађанин, који коље стоку, ради преиродаје меса, било сировог или прерађеног, у шункама, ксбасицама, сувом месу, или зготовљеном у јелу и т. д. нлаћаће општини па име аренде ове таксе : а) за једнога вола, бивола или биволицу 27 дин. б) за једну краву 18 в) за теле, јунца, јуницу до 80 вила од к. 0 - 20*) » г) за једпог, овна, јарца, овцу или козу 2'00 „ д) за једно јагње, од кад почињу до великог петка 1*50 , а од великог петка док траје . . 1*00 » ђ) за једпо прасе од 1 1 клг 1'00 > а од 10 до 20 клг 2-00 » од 20 кгр. на више од киле по . . 0*10 » з) за једног јелена, кошуту, срну, срндаћа и дивље свинче, које се по дућанима — деликатесама — продаје од к. по 0-50 » Теоци се мере са кожом а без главе. Чл. III. Приватна дица могу клати без таксе код своје куће, а за своју потребу само свиње, јунад, т^лад и ситну стоку, као : овце, овнове, јагњад, прасад. За клање јунади и телади морају се нријавити општинском суду и добити дозволу. КаФеџије, које кољу ситну стоку ради своје нотребе, не плаћају ову таксу, јер се сматрају као приватна лица.

*) Примедба. Ове таксе иод а), б) и |) привремене су докле се не реши хоће ли се заводити наплаћивање таксе по тезкини (мерењем), илн и у будуће од грла.

ИПАНСАРДА приповетва Жила Клартија (Наставак — 3) Излазио је само онда, кад је требало да се прихвати, а одлазно би у чађаве мехаае, где су се раиили радниди. Тада се више није сматрао несрећним, иошто је био занесен у раду, који га је трошио. Извесна занимања пмају исто овојство, као и опијум, те чине да човек умно скамељава; за то и Бернар није више мислио нити живео. Срећни Бернар ! Да се разбуди из тог .јаког сна, требало је какав звук, какво „ништа" — Шта, једно ништа ! Та за изгнаника само стих гп песмице његова завнчаја, иа ето му целе домовине ! Једаа крајичак плавога неба кроз тешке решетке, за сужњега је слобода. Оно што је Бернар чуо једнога вечера, то беше више него домовнна, више него слобода то беше живот. Бернар чу како звечи злато о злато, и скочи. Копрена, која му од неколико дана покриваше внд и спречаваше га да види свој јад, подера се, и Бернар уочи страшну истину. Јед-

ним јединим ногдедом уоухтгги ои све своје ништ&внв снове богаства и славе, и као опијен снусти се на постељу. То беше први пуг, кад је чуо мамни звук злата. После тога слушао га је сваке ноћн, алн му се чињаше да је то само уображење. Та у јадним мансардама не сганују зликовци, Па ипак он се није варао. То беше злато, што га неко нребраја с оне стране танког зида. 11а ко је становао ту ? Какав окорели матори циција, нлашљив и гадан, који је очекивао ноћ, да на светлости своје днмљиве светиљке носматра своЈе благо. Бериар погађаше. Он је живео од тога дана у непрекидној грозндци. Отуђп се од рада, разум му се замутн, Предан некаквом чудноватом узбуђењу, Бернар је осећао како га обузимају миоге чудне мисли. Сваке ноћи звук бн ночео скоро истога часа, а свршавао би се тек пд\ћег дапа, у зору. Бернар није снавао; он је прислушкивао. Слушајући тај металични дражећп звук, осећао је како му неиојмљио дрктавица пролази вроз тело. И онда узбуђен и разјарен корачаше по соби. Песнпце му се грчише. ИзговараО је многитво иСпрекиданих речи без икакве везе, проклињући н грдећп Звук се настављао полагано, редовно и методично. Без сумње, златници се слажу на избројене гомиле. — Матора луда! говорагпе Бернар. Бацао бн се на ностељу без свљачења. Али увек исто звецкање. Запушаваше ушн само да не чуја. Али, брзо би онет