Beogradske opštinske novine

ГОДИНЛ IX. На гипс, цемеит, хидраз^лични креч у грумену или праху бруто од 100 кр. 0.50 На прост обичан креч бруто од 100 кгр. 0"40 дин. На угашен креч иди малгер бруто 100 кгр. 0'20 дии. На ћерпич од 1000 ком. 1 дин. На цигле без разлике, цреп и ћарамиде од 1000 ком. 2 дин. На дрво за гориво без разлике од 1 куб. мет. 0-30 дин. На угаљ у оиште осим лигната 1 топа 2 диц А на лигнит од 1 тона 1 дин. На гас за осветлење (петролеум) и зејтин за машине бруто од 100 кгр. 2 дин. На свеће стеаронске (мили аполо и т. д.) од 1 кгр. 0-10 дин. На восак сваке врсте, стеарин, церезин, параФин 1 кгр. 0-20 дип. На саиун мирисави 1 кгр. 1 дин. На сапун за прање и лојане свеће од 1 кгр. 0-20 дин. На готове хаљине и то : а)., памучпе и вунене од 1 кгр. 3 дин. б)., свилене и полусвилене од 1 кгр. 6 дин. На обућу готову од 1 кгр. 6 дин. На јелене, срне, дивље свиње, и младунце од њих од 1 комада 4 дип. На зечеве од 1 комада 0-20 дин. На Фазане, ћурке, ћуране, гуске, копуне и дропље од 1 комада 0'20 дин. На» пловке, кокоши и шљуке од 1 комада 0 • 10 дин. На сву осгалу овде непоменуту живину пернату од 1 комада 0-5 дин. На свака натоварена кола другим овде непоменутим стварима сем варошких празних кола и Фијакера 0*20 дин. На све остале ствари, еспапе, артикле, који нису у овој тариФи споменути, кад се у варош увезу од вредности плаћају 1°| 0 дин.

_ 2 ИЗВЕШТАЈ комисије за осветљеве вароши Београда. (наставак) Још је у почетку напоменуто, да светлост, којом хоћемо да нретворимо ноћ у дан треба да буде што је могуће сличнија дневној сунчаној светлоети, и да оштрина виђења, као и распознавање боја цоједипих нредмета никако пе опадне. Да видимо у каквом односу стоје обе врсте осветлења са тога гледишта. И у том су правцу чињена врло многа испитивања ; њима су се бавили професори : Кон, Мајер, Снелен и Бушар и ево до каквих су резултата дошли. Ако су очи здраве онда оне у опште теже виде спрам гасне светлости него спрам дневне и то за 3 / 10 до % 0 . Кад се гасна светлост упореди са електричном, онда се спрам гасне светлости за */ 10 до '*/ 10 слабије види. А то значи да се два пут боље види спрам електричне светлости него сир; ма гасне. Свака светлост, била дневна или вештачка. ннје проста ; она је сложена из неколико других светлости које се зову боје Па зато, кад хоћемо да заменимо дневну светлост вештачком, треба да видимо како стоје боје код вештачких светлости према дневној. Ено како стоје у белој електричној светлости: два дела црвене светлоста и један део зелене, 018 плаветне и један део љубичасте. Код пет олеумских лампи 3 дела црвене, зелене 0-16, плаве 0*10 дела. Код гасне еветлости има 4 дела црвене 0.6 црвене, 0.2 плаветне н 010 дела љубичасте Кад уиоредимо те три светлости онда излази да се електрична светлост по боји највише приближује дневној, јер је електрична свотлост исто тако бела као и дневна, а у петролеумској светлости а нарочито у гасној светлости, преовлађује црвена. * Али најважнија ствар која нас треба да интересује у овом питању са хигијенског гледишта јесу хемијски процеси које иалазимо код обе светлости. Ви знате да светлост као и топлота, постаје једињењем кисеоника из ваздуха са угљеном оних материја које горе и светле. Том приликом развија се водена пара која није штетна за наша ! плућа и угљена киселина (С0 4 угљен диоксид) који је за плућа прави отров. Јер у обичном

БРОЈ 1. ваздуху има 4 на 10000, угљене киселине. Ако се она увећа на 7 на 10000 или на 1 на 1000 онда постаје опасна за живот. Угљену киселину ироизводе не само нламенови који горе (свећа, лампа светлећи гас и т. д.) него и људи својим дисањем, јер и дисање није ништа друго до једна врста горења. Отуда долази, што многе особе налазе да је ваздух загушљив и добију главобољу кад дуже седе у локалима где има много света, где издишу угљену киселину и покваре ваздух. Кад један човек дише, онда он производи на сат 20 литара угљене киселине; за исто време, један гасни пламен произведе 80 литара угљене киселине а то значи 4 пута више него што произведе један човек. Кад неко ради у собн а светли му једпн обичан гасни пламен, онда се производи толико угљене киселине као кад би у соби било њих петорипа. У том погледу стоји са свим другојачије са електричном светлошћу. Електрична светлост може да постане сагоревањем угљена на ваздуху, (ту долазе такозване »пламене лампе" и «електричне свеће«), или усијањем угљене или нлатинске жице у безваздушном простсру (то су ламае »сијалице*). Прве се узимљу искључиво за осветлење улица и врло великих локала, а за обично кућевно осветлење служе сијалице. И ево како стоји гасно осветлење према електричном у том погледу. Један гасни пламен од 10 свећа утроши 127 литара сзетл. гаса на сат и произведе 86 литара угљ. киселине, потрошивши на то још 180 кубни метара вачдуха. Једна електрична пламена лампа од 100 гасних пламенова утроши 44 кубни метара ваздуха и произведе 22 литара угљене киселине. Дакле 100 пути јача светлост електрична утрошн 4 пута мање ваздуха од гасне светлости. Што се тиче лампа сијалица, о трошењу кисеоника и произвођењу угљепе киселине не може бити ни говора, пошто је угљена или илатинска жица херметички затворема у безваздушну стак лену куглицу, те у њој својим сијањем светли. Као што видите у хемиском погледу је велика разлика између те две врсте осветљења, Докле гасно осветљење троши кисеоник, т. ј. оно што нама треба за наш живот, дотле електрична светлоет светли без ваздуха. Јер сваки онај који поред гасне светлости што ради, треба да зна, да поред њега и непозван седи његов највећи непријатељ а то је сам гаспи пламен, који му

МАНСАРДА ПРИПОВЕТКА •,к И Л V КЛАРТИЈА

(наставак — 9) Он је могао да се сравни са лађом коју је снашла бура у сред океана. Олуја ју носи, море напада бесним валовима. Узалуд беше напрезање, истрајан рад и тешко маневрисање. Дуга борба на живот и смрт. Сада оиет све свршено. Појавило се копно, и ево лађа слободна од сваке опасности, победоносно улази у залив, да нрими поздраве топова и усклике сакупљеног света на обади. А да ли коме пада на ум , каква је то лађа , одакле ли путује, шта ли је пропатила, да ли се није догодило и какво разбојништво на њој , или се иначе одиграла каква драма у кабннама њезиним. Да ли је мрзост и пакост становала у тим кабинама ? Је ли ко водио бригу о њеној прошлости? Је ли ко питао , да ли је то гусарска

или путничка лађа, или једна од оних што тргују људским месом ? Нико не пита за прошлост па се не гледа ни на заставу, што се на врх катарке лепрша блистајући се на сунчаним зрацима. Поглед се задржава само на једрима, која дају спољни крас лађи. Добродошла бродарице! Не знамо која си али и не питамо. Шта нам је стало до тога. Здраво само ! С Бернаром се случило као са овом лађом Олује су биле страшне; путовање веома мучно. У борби за борбом остављао је по парче срца свога, савести своје. И душевна страна у човека уништава се мало по мало као и Физична, често и брже него ова. Кажемо кад ко умре: душа му је оставила тело и не помишљајући да је она, парче по парче, одавна ишчезла за живота. Да ли је Бернарево лице показивало каквог трага очајне борбе, његових разочарења, његове кривице? Не! Као море, лице људско лме да прогута и сакрије тајну једну. Једна мала пега, остаје да покаже само вештом оку, да је једног дана, био бродолом. Тако је Бернар мислио, а закључак свију његових расуђивања био је: „Свет нрипада смелима«. Око подне крене кући. Пуно света беше се слегло по степеницама. Снага хтеде да га изда. И најбољи челик може кат-кад да ослабц !

— Отворили су врата старчеве мансарде помисли он. — А да је оживио? Да је показао све?.. Неки га познадоше и завикаше : — Господипе Бернаре! — То је господин Бернар! Бернар пребледи. — Господине Бернаре! — упита га неко ви сте били старчев комтија ? ! Бернар савлада своју узбуђеност и одговори: — Да ! Шта се је догодило ? — Господин Херман, умро је! рекоше. — У мро ? !! — Умро! Ми смо се чудили што га нема већ од некелико дана. Рааглависмо врата и нађосмо га мртва, укочена у сред собе, напатосу. — Јутрос ! ? упита Бернар. — Да! Смрт, како рече лекар, морала наићи још нре 12 сати. — Луда ! помисли Бернар. Захте му се да уђе у старчеву мансарду. Комесар је баш тада састављао нротокол, констатовао смртни случај ; писар писаше. Соба је била пуна радозналих, љубопитних комшија. Примедбе па и праве подсмевке падаху и укрштаваху се. ( наставиив се)

\