Beogradske opštinske novine

ВРОЈ 12. дија и наплата таксе, од чега би далеко више штете било, по што би било користи од нешто јаче стопе на артикле, који могу по природи својој понети више трошарине. Као :; то се из приложене пројектоване тариФе види, укугтна сума коју би трошарипа на овај начин унела у ошптинску касу изнела би око 820.000 динара. Уверени смо да цео грошак око трошаринске унраве, пошто се заводи овако просга манипулација и овако мали број трошаринских артикала, неће изнети више но 10°| 0 трошарипског прихода. Могуће је да прве и друге године трошарински пј,иход неће достићи ову предвиђену циФру, али смо дубоко уверзни да ће је у врло кратком времену и надмашити кад упоредимо артикле који се порезују трошарином са приходом, који држави даје само један артикал, а тоје дуван : овај артикал даје држави чиста прихода годишње за варош Београд скоро 700.000 динара. Мањи број артикала у тариФи, а у једно и јака норезна снага већипе предложенпх артикала, даје могућпоет да се гариФа лако и поуздано коригира, ако би се приметило да потрошња једног артикла опада услед веће таксе другог артикла н. пр. ако •би опала потрошња пива услед таксе на вино, лако би било приход подићи појачапом таксом на випо. Неће бити ни то од штете по општинске интересе, ако одмах прве и друге године не уђе у опшгинску касу приход предвиђен од општинске трошарипе, Јер је за те године потреба опшгинска у новцу најмања, доцније пак ступају у живот и она општинска предузећа, која ће се рентирати, као што су водовод и канали, и тиме је створена могућпост да се један део трошарипског прихода ослободи, па или укине са свим или употреби на нове корисне општинске установе. Потписани су дубоко уверени, да још једап извор редовних општипских прихода није исцрпљен у оној мери. у којој би то могло бити, а то је приход од клања стоке. Овај приход моћиће се сигирно ухватити а да ништа не измакне тек кад буде саграђена нова општинска кланица, онда ће се тек моћи такса на клање стоке подврћи ревизији и наплаћивати на сигуран и поуздан начип. Потписани су уверења да ће ова тириФа како је нредложепа овде, моћи потпуно подмириги општинску потребу, не поскупљујући знатно живот у Београду и не сметајући ни најмање опоме значају, који је Београд нрема своме положају стекао у земаљској трговини. Ако би још било могуће наплаћивати извесап нроцепат на царинарници београдској од увоза који прелази иреко београдске скеле, н то само од оних артикала, који би то лако подиети могли, уверења смо да би гај приход тротиарини општинској добро дошао.

— 55 -.х\ , - ■ Ч/Ч/Х.' \/Ч/\/ I ЧУ\/\/ \^ч/\' ч-л/ч/ \/^/\/ Потписани су најдубљег уверења да и правда и интереси општински категорички захтевају, да се онога дана, кад ова тариФа у живот ступи, понишу сви они артикли који се по радњама налазе а подлеже трошарипи. Београд. 19. Фебруара 1891 год. ПОВЕРЕНИЦИ : Др. Л. Пачу, М. Ђелизарић, Ал. Миловановић, Јов. М. Тадић, Р. ДраговиК, Милан С. ДенчиК, Радоје Р Ћиркови%, Милутин ЈерковиК, Др. Марко Т. Леко, Мијајло Јанковип.

Т А Р И Ф А ОПШТИНСКЕ ТРОШАРИНЕ ЗА ВАРОШ БЕОГРАД ПРЕДЛОЗКЕНА ОД ВЕЋИНЕ ЧЛАНОВА ОДБОРСКОГ ПОВЕРЕНИШТВА ЗА ИЗРАДУ ТРОШАРИНОКЕ ТАРИФЕ. (ирилог извештају)

1., На шећер бели реФиниран и сирови непречишћен. Кад се узме на сваку душу дневно по 20 грама рачунајући на 50.000 душа износи потрошња годишње у Београду 360.000 кгр. На 100 кгр. бруто 40 дин. добио би се приход од 144.000 дин. 2., На каву сирову у врну или љусци, пржену у врну шш праху, сурагате И чај. Кад се узме на сваку душу дневно по 2 и по грама, онда 50.000 душа износи потрошња годишње у Београду 45.000 кгр, На 100 кгр. бруто 300 дин. добио би се приход од 135.000 динара. 3. На пиринач. Кад се узме на сваку душу дневно по 4 грама онда на 50,000 душа износи потрошња у Београду 72.000 кгр. На 100 кгр. бруто 20 дин. добио би се ириход од 14.400 дин. 4. На зејтин ва јело без разлике. Увоз је годишњи 730.000 кгр. Узима се да Београд троши 12 део, и онда би потрошња годишње у Београду била округло 60.000 кгр. На 100 кгр. бруто 40 динара добио би се приход од 24 ООО дин. Зејтин за индустријске нотребе не долази у горњу рубрику зејтина за јело, јер се на њега не може такса нп ударити по угоаору. . 5 На петролеум. Увоз ,је годишњи 1,800,000 клг - Кад се узме од овога Ј | в за Београд што износи 300.000 клг. но 25 динара на 100 клг. бруто дало би прихода 75.000 дин. 6. На шпиритус. Увоз је годишње 40.000 кгр. кад шљиве роде (а кад шљиве не роде увоз је био годишњи 340.000 кгр.) и кад се узме само ! | 4 од редовног увоза онда је 10.000 кгр. потрошња у Београду. По 50 динара иа 100 кгр. бруто даје 5000 динара прихода. 7. На рум, коњак, ликере и томе подобна пића у бурадма И стакладма. Увоз је годишњи 8000

ГОДИНА IX. кгр. Узима се да се у Београду троши 5000 кгр. По 50 динара на 100 кгр. бруто дало би прихода 2500 динара. 8. На ракију у бурадма до 10° јачине закључно троши се у Београду од прилике 200.000 кгр. по 5 динара на 100 кгр. бруто дало би нрихода 10.000 динара. Од 10"—15° троши се 150.000 кгр. По 10 дин. на 100 кгр. бруто дало би прихода 15.0<Ј0 дин. И преко 15° троши 50.000 кгр. 20 динара на 100 кгр. бруто дало би прихода 10.000 дии. Ова потрошња ракије узета је према потрошњи вина и то само 5 део. 9. На пиво у бурадима и стакладма. По добивеним подацима из министарства потрошња за Београд изпоси 2,000.000 литара. Кад би се оптеретио 1. хект. литар са 12 дин. добио би се приход од 240.000 дин, Узима се вредност једног хект. литра пива данас 44 динара. Овој суми додати државну нову трошарину од 8 дин. и ова општ. трошарина од 12 дин. онда би хект. литар коштао 64 динара. Из једног х. литра добијамо 340 чаша нива и по горњој цени свака би чаша пива коштала 19 пара; кад би се продавала чаша пива по 25 пр. онда би остало препродавцу као добит 6 пара на чаши или на х. литру 20 динара 40 нара. 10 На ВИНО обично. Прорачун потрошње узет је ка-о и за пиво, и по томе износи у Београду 2000000 кгр. На 100 клр. бруто но 5 дин. добио би се приход од 00.000 дин. 11. На вина болва (дезертна) у бурадма и стакладма као бордо, шампањ, токајер, малага, мадера марсала и томе подобна. Према подацима царинским у Београду је потрошња 4000 кгр. На 100 кгр. бруто 50 дин, дало би ирихода 2000 дин. 12. На минералне воде. Београд троши годишње 80,000 кил. 10 дин. на 100 кгр. бруто износило би 8000 дин. 13. На сву прера^ену дрвенарију тесачке израде за грађевине. као : прозоре, врага, патосе и т. д. према вредности увоза који износи 80.000. дин. но 15°| 0 од вредиости добило би се годишње 12.000 дин. Овим приходима грошарине има да се дода још приход од иовоустановљеног ђерма и то: 14. На свака кола товарна до 1 тоне или празна кад улазе у варош да се наилати по 20 пара. Пиварска и друга преко 1 тоне 60 пара. Преко године узима се да уђе у варош 100,000 кола а то би дало прихода. 20.000 динара. 15. Осим тога имала би се наплаћивати такса годишње по 60 динара од сваког лица, које ииа каруце или у опште луксузна кола., Да има оваких 100 кола у вароши дало би прихода 6ЈОО динара.