Beogradske opštinske novine

БРОЈ 27. бавнла п на савгком ирнстаништу сдожнда, одонуд публпка односи н развлачп Услед овога одбор је решно, да се овпм коцкама калдрмише један део савске улпде у продужењу. где је већ отпочето калдрмпсање. V. Према одлуци одбо|>ској од 8. Фебруара 1891г. АБр 210^/90 председнпштво пзноси одбору на прегдед д куменаг Мплутпнч Б. Марковпћа којпм доказује да носећу.е редовпо школу слпкарску у Москвп, п одбор је, по прочптању тога документа регаио, да се молноцу Милутнп) Б. Мпрковићу. студенту на сдпварској академпјв у Москвв, а према иоменутом раннјсм решењу изда једном за свагда 300 дннара, као помоћ И! партпје буцетом одређене на непредвиђене трошкове. VI. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд, АБр. 936, 919, 916, 917 и 920 п акта суда првостепеног у Врањп АБр.818 којнма се траз;е уперења о владању п имовном стању појединпх лпца, одбор је општпнски пзјавпо, да, 1е Моша Р. Фарки овд. мењач вдадања доброг и имовног. стања доброг. да су му Димнтрпје Костић млекаџпја, Светозар Радпчевић чувар казпеног навода, Љубомир Ћпрковпћ чувар казнепог завода, Богдан Секулпћ млекаџија н Андрија Ђурпћ пензионар непознати. VII Председппгатво пшоси одбору на мпшлење модбу Мплорада Ж. Тадпћа овд. апотекара, којом тражи да му суд изд.г уверење о владањЈ и имовном стању, По прочптпњу те модбе ЛБр. 943. одбор је пзјаиио, да је М:иорад Ж. Т»дчћ овд. анотекар и владањв и имовног сгања доброг. VIII. Председништво пзпосп одбору на решење акт мпнпстарства унутр. дела АБр. 405, којпм се тражи да суд општппски да своје мпшљење гдп би и у ком делу варшнп н на ком месту — улпци — бндо нотребно да сс отворе две нове аиогеке, које се нрема закопу имају отворити. По прочитању тога акта одбор је решио, да ово шггање проучп нарочпто одборско повереништво и одбору о томе реФормише. За повереникз изабратп су одборници г. г. Др. Л.аза Пачу' г Бока Дчматри евпћ, Љ бомнр Јовановпћ,

историју, — а то је она наша и светла и тужпа исгорија" ! Једап наш иесиик овако описује свој ирви долазак на Косо 1 о: „Кад сам први пут стао ногом на то место — мени је она земља изгледада црња; оио небо пад њом мутније ; оне реке, њнхов жубор друкчији: као јецање, вао гужиа моногопа мелодија; тице, које су тако весело скакутале, нривиђале су ми се вао тице злослутице, чи иидо ми се крвави ии кљунови до очију ; цвеће ми је изгледало као тужпи бршљан, шго се вије по гробовима, сагло главе, потамнело, увенуло; ннје ми мирисало као наше шумадијско цвеће, и кад сам у круннцама његовим оиазио росу, мени се она привиђада, као суза ,1а нисам имао маха да дишем, бндо ми је мало ваздуха па тако прострапој нољани — иггледало ми је, као да сам сшиао у дубоку гробницу !" По светлим цољнма отацбине моје Миоге светде хумке растурене стоје, Где внтези врш, у данима сдаве, Подожише главе ! (ВОЈИСЛАВ). Можда од свих веза најтешња је опа, која везује Косово са именима Лазара, Вука

- 131 ^Ч/ч/ч . у \ у \/\ . . /\/ч/Ч. /ч.'\л—_ . /ч/ч/ч . . . Никодв Р. Поповпћ, Јован Станковић, Коста Б. Мнхаидовић, 'Борђе Никодић и општпнски лекари Др. Михаило X. Лазић и Др. Рибникар. IX. По прочнтању акта Управе ввр. Београда АБр. 915, којпм позива суд оиштински да одреди једнога од одборника у комиспју, кија се има образо ати према раснпсу г. министра нар. прпвреде, од 18. Јула 1889 год. ПБр. 1724, ради отварања онпх писама, која се но чд 47. закона о поштама, као непредата адресантима. предају подиццјској власти, — Сдбор је изабрао за члана ове комиснје г. Лазара П. Дашковића одборника. X. Председппштво износн одбору на одобрење лицптацпју држану 27. Априла ове године за давање нод закуп чишћење пијаца у вароши Београду, за време од првог Маја ове, па до 31. Децембра 1892 год. По прочитању протокода лицитације СБр. 6534 и проппсанпх услова СБр. 4938, одбор је решио да се чишћење ппјаца у одељку варошкодупавском уступи Светиславу Јовановићу, као вајнижем нонуђачу за годпшњу цену од 2499 дннара (две хнљаде четирп стотине деведесет девет девет дппара); у одељку теразијско-савамадском Светиславу Јовановпћу као најнпжем понуђачу за годишњу цепу од 2389 дин. (две хпљаде трп стотине осамдесет девет дин.) н у од^љку Палилулском ЈосиФу Здравковпћу као најппжем понЈђачу за годпшњу цену од 1499 днн. (пљаду четпри стотипе деведесет девет дниара). XI. По прочптању протокола лицитације држате 13. Маја 1891 год. ГБр. 663, за спуштање канала у „балкапској улици«, одбор је рошио, да се спуштање канала у „балканској" улпии уступп Петку Вељковићу предузимачу као најнижем понуђачу по8 70 дпи. по курентном метру, г ј. осам дипара и седамдесет пара ^инарскпх, од курент метра). XII. По прочнтању протокола дицитације ГБр. 654, држане 13. Маја 1891 год. за одконавање земље до вове нивелете у улици „Топличиног вепца", одбор је решно да се одкопавање земље до нове ниведете у удици „Топлпчипога венца 9 уступп Дпмитрију Милошевнћу предузпмачу као пајнпжем понуђачу за цену од 94 п. дин. (деведесет ћ четпри паре дпп.) од кубног метра

Бранковића и Мидоша Обилића. Изгледа ми да је то четворо једпо с другим тако скопчапо, да се једно без другога не може ни замислити. Тако посмагра и цео наш народ, а то пајбоље сведочи целокунпа његова појезија. Када год сам мислио о Косову свагда ми је додазило на ум, да је погибија косовска гаква једна катастроФа, каквих јс ретко у других народа. Исгина и Мађари су имали свој Мохач, Французи Ватерло, а Аустрија Кенигрец, али свето снрам Косова није ништа. На Косову се није борио само Србпн с Турчином. већ образовапа Јеврона са дивљом Азијом. Турска поплава, отиснувши се са висова Хималаја и Палмира, рушила је пред собом све. Није било те бране која ће је зауставити. Јевропа тада не разумеваше го. „И тек када хаглије турске напојише своје коње на хладпоме Дунаву, када нестаде срнског бедема, који Јевропу заклан>:1ше од азијске олује — тек тада се њој отворише очи, али то беше одвећ касно. Србија је била сва у ранама и у рушевинама издисаше. Угарска бејаше усамљена, а па

ГОДИНА IX XIII. Председништво износи одбору на решење молбу Павла М. Стевановића, Јована Илпћа, Јакова Мевораха и Леона Леви којом траже да одбор општински реши да се „горња-Јовапова" улпца пзмеђу „грочапске" и „ибарске" услед нове нпвелације не затрпава, пошто би се тада њихове нове озпдане куће затрпмле и у том би случају грдпу гатету нретрпилн, јер су они своје нове куће зидалп по датој пм ниведацији од стране општине. По прочитању те молбе ГБр. 655, одбор је решио, ^а ову ствар проуче одборскп повереници г. г. М. Јоспмовпћ, Мих. Цветковнћ, Ђ. Дпмитријевић, Мата Јоваиовић и Јован Смедеревац п ноднесу одбору своје мпшљење. XIV. Председгшштво саопштава одбору да су општцнски инжињери Сима Катић и Светозар Јоваповпћ иоднели оставку на општинсву службу По прочптању тих акта АБр. 761 п 897. одбор је решио, да се ноднете оставке уваже и да се одмах расппше стечај за друпз два инжињера. XV. По прочнтању реФерата шеФа инжпњерског оделења г. Јовапа Смедеревца, ГБр. 653, у коме разлаже зашто оиштински ивжињери дају оставку на општинску службу, одбор је регацо, да се општинским пнжињерпма према квалпФнкацн : ама новпси и одредп плата: да им се плаћа 6 дин. дпевно кад ван реона варошког раде општински посао цео дан и да могу свој рад нанлаћивати по такси за државне инжињере кад приватнима какав посао раде. XVI. Грађевинско оделење општине вар. Београда подпосп реФерат, како би се најбоље могаоупотребпти простор велике пнјаце између касапскнх ду^ана п Југовпћа улице а нред Унравом вар. Београда. По прочитању тога реФерата ГБр. 346 одбор је решио, да г. г. Гдаиинић п Капетановић одборпици, као одборски поверенпци са г. Смедеревцем општ. инжињером ствар ову прегледају и своје мишљење поднесу одбору на одобрење. XVII. Грађевпнско оделење општине вар. Бгограда јавља одбору, да ће се место где је Џе ханова цигљана 12 и 13 Јуна ове год. продавати на лпцнтаццји, које је место одборско

догледу и дохвату бесног Азијата. И прену се из спа Угарска, па и Јевропа, и почеше дизати крстоносне експедиције против Турака, али је угодан гренутак за го био прошао". Да је тако сведоче гробови на Варни, Никопољу и опет на Косову. Цео рад и Милошев и Вуков крунисаи је на Косову. Ту се види идеја целог н>иховог живота. То им је уједно и најзнатније дело. Оно што су мислили, Косово је, на пајбољи начин показало Косову предходе догађаји: За те су догађаје везапа имена Вува и Милоша. За нсве мање а за неве више. За неке пак ни мало. али се може сматрати, да су они природни проузроковачи доцпијих догађаја. Д а би се дакле могло разумети и достојно оценити сва државвичка радња та два човева, вредно је проговориги воју више и о ономе, шго је претходило оној ужасној катастроФи. Полазећи са тога гледишта ја сам овај мој рад и поделио на четири дела: 1. Турска иокоравања аре Косова ; 2. Вук БранковиК;