Beogradske opštinske novine

БРОЈ 28. М. ЈовановиК. По овом мншљењу председавајућег или треба да се униште дрва или да се чека. Ја сам слушао људе, како се чуде и називају нас варварима. што сатиремо зелена дрва Дим. НајдановиИ. ВсруЈте господо од ових маторих дрва иишта неће бити. (Инжињер објасњава да ће се ова дрва ако се сад изваде, носушиги) С Азријел. Ако се откопава 20 — 30 сангиметара, то онда неће да шкоди (инжињер. Имаће и 50 сантиметра). Па добро и толико неће да шкоди дрвима. (Инжињер. Могло би да се одреди комисија да проучи да ли се тротоар може сузити или неможе). Зисг. аредседника. Хоћете ди да изберемо једну комису за ову ствар ? (Хоћемо). Ја мислим да буду чланови те комисије г. г. Капетановић, Главинић и Мата Јовановић. (Усваја се). Онде у иротоколу где се говори о кондесиопару за чишћење нужника, мени сс чини да није опако казано као што јс записано. Молим господо да се још једанпут прочига о томе; (Секретар прочита). Дакле видите, да се казни. Наш шеФ оделења погрешно је слао исљедном судији та акта. Ту нема места слати исљедном судији пошто је казна по уговору. С тога је и наређено да се акта врате, па да се још једанпут комисионо казни и после тога да се уговор раскине. Н. Р. ПоповиК. Мени се чини да није у протоколу записаио, што је такође у одбору решено, да се шеФ одељка изјасни : шга је шеФа одељка дорћолско-варошког рј г ководило, те је своја решења слао истражном судији и за што је дозволио да се пеизнршена казна за толико време одлаже. Заст, арелседника. Па он је казао, да није знао да не треба слати. Сад ако одбор хоће да се и ово у протокол ставља, немам ништа против. (Чује се: нек се стави). Добро. Има ли још ко шта да примети на састав протокола ? (Нема). Дакле усвојен је са овом допуном. Г. г. Тадић и Новаковић имају да реФеришу о стварима и раду комисије које су известиоци. Изволте г. Тадићу.

- 139 Ј. Галић. Господо, ви сте изабрали у | комисију мене, Одавића, Михајловића и Мату Јовановића да са главним књиговођох овога суда прегледамо како би се могло рачуноводство на најподеснији начин удесити и како књиге водс. те да се тачно приход и расход општински у свако време знати може. Ми смо т ај и>сао извршили и износимо нредлог како да се уради и како да се књига воде. Молим вас да дозволите да вам прочитам. (Чује се. Изволте). Ирво ћу вам прочитаги извештај нашег главног књиг )вође. (Чита). Комисија је прегледала овај извештај његов проучила га свестрано и изразила се овако у свом извештају. (Чита).Г. Манојловић није био ту већ на путу, с тога није ни нотписао извештај. Ствар је хитпа и ие може се одуговлачити, јер наш књиговођа чека на ово и неможе пре овога нишга да ради. Ствар стоји 5—6 месеци а ништа се не свршава. С тога молим да одбор реши, да се овај посао одмах одиочне радити. Зрст . аредседника. Усваја ли одбор мишлење комисије, с тим, да се што пре одпочне радити ? (Усваја). Сад изволте чути г. Новаковића. Он ће вам реФерисаги мишлење комисије одређене односно онога земљишта Алексе Матића. Ђ. НоваковиЧ Чланови који су од стране одбора одређени, да проуче земљишге Матића према плану регулације и нивелације свршили су свој посао. 0 томе част ми је поднети овај извештај. Ми смо најпре проучили акта, па смо онда изашли на лице места и онде смо се уверили да заиста плац Алексс Матића има да дође под улицу „споменичку" јер она има да буде широка 38 метара. За овај плац општина је уступала у споразум са сопствеником Алексом да му да један плац на дорћолу. Он на то није пристао, него је тражио плац код гробља и кад се нису могли о томе сложити, онда су изашли процепиоци те проценили његов плац. Процену су извршили веппаци, који су закдети. Та процена је од врло великог значаја, јер против ње нема апелате и стога треба она да је јасна и одређена Напротив ми смо нашли, да она није јасна. Процениоци су проценили зграде, па

цар Мурат Пловдин и друге градове, и плени бугарску земљу." „Л.ета 6893. (1386) исходи Мурат цар на кнеза и прими Ниш." ,Дета 6895. (1387) побеже цар Мурат испред кнеза Дазара од Плочника у Тон лици Повод овим сукобима не треба тражити нигде на другоме месту, до у освајачким намерама турским. Они су слали поједина оделења која су крстарила но њиховим западним граиицама, и та су оделења, хгела не хтела, морала доћи у сукоб са српским одредима. У летописима стоји, да је пад Ниша био читаву годину даиа раније од битке код Плочника. Неки наши историци не слажу се с тим већ веле, да је било обрагно. Нама пак изгледа, да је прво Ниш освојен, па су носле следовале борбе иа Плочниву и Пирогу. Побеђен на тима двема позицијама Мурат се љутито кренуо Косову, да се тамо свеги за раније поразе. Борба око Нита била је страховига. Докза вели, да су Турци најпре блоковали СоФИЈу. па се онда упутили Нишу. „Ни

његови дубоки ровови, ни велике зидине ни храброст српског гарнизона, који га брањаше, не могаше да одоле пападу отоманске војске. Јакчи-бег, син Тимуркчев, први ускочи на бедем на челу својих трупа и Ниш паде после 25-дневне опсаде." У Ферудин-беговом зборнику, који је штамиан у XI. свесци Гласника, налази се једно писмо, што га је неки кнез Хамид писао Мурату и честитатао му освојење Ниша. У њему се поред осталога находи и ово: „Дознао сам, да је много врагова и непријатеља свете Мухамедове вере. међу којима је и безбожни Лазар с непријатељским делима пошао протвв правовераца.... Један део од њих уђе у град Ниш, прибегавши лукавству свакојаком. Док је трајала опсада, после мпогих битки, они покушају више ноћних излегања, да запале мусломанске убојне справе, али су свагда узбијани и са свим у неред и бежање обраћени.... За тим једен део опсађених повуче се у градић, и науми искати милост (да се преда).... али више њихових поглавара подбодоше их, да непријатељства понове, затискујући врећама пуним земље зидове, који

ГОДИНА IX. онда плац. Зграде 24 дин. кв. метар, а плац 8 дин. кв. мегар. Они у гој процени не кажу: коме те зграде да остану, јер кад се процењују зграде онда има да. припадну општини. Овде они процењују и кажу да сопственик дигне зграде. А то не може бити, јер кад се оне процењују и општина их плаћа оггда оно имају њој и да припадоу. Овако изгледа да се сопственику плаца нешго налаже што он не мора да чини. Друго, у тој улици није само ззмљишге овога Матића које треба проценити него има и другнх сопственика; па је незгодно да се само овоме једном земљишге процењује сад, а других да остане. По мишлењу комисије требало би проценити сва земљиигга оне стране улице. које се ексропришу, те да доцније не би било разлике у цени а може због тога да буде и сама процена неправична. Зато смо нашли за сходно да предложимо одбору, да сретством других процениоца процени и зграде и земљишта колико је могуће сретством таквих вештака, којима је добро позната вредност там, плацева и зграда, и да се у процени гачно каже, колико се свога има одузети за улицу и колико има сонственику да припадне за саму зграду а колико за плац, јер пређашњи повериоци нису на чисто казали; колико је земљипгге шго се експронрише под зградом а колико без зграде. А да је то тако било, ви ћете се уверити, кад вам ирочигам њихову процену (чита процену). Ђ. Николи&. Мени је ово нејасно. Ја мислим да се та 24 дин. дају од квадр. мегра. То се даје за руке мајсторима око кварења, а ако не би тако било онда је јеФтино јер кућа више вредп. Ђ. НоваковиК. Овде је важно то: да ли је процена одређена и јасна. Ја мислим да није. И са тога треба учинити како сам мало час рекао. М. ЈовановиК. Кад се ово имање Матићево експроприше у ширини колика ће бити улица по регулацпји, онда њему остаје свега 4 метра плаца у једноЈ од најширих и најправилнији улица. Шта би гу мо гао да подиже ? Апсолутно нишга. С тога ни то парче не сме опшгина да остави њему него да га експроприше и опо парче до

су били проваљени и тако опег почињући наиадање... Мусломани, као разјарени лафови и слонови навале на разне провалије и растуре својим ударима опе вреће, којима су рупе на зидовима биле затиспуте, и најпосле продру у град." Чим је пао Ниш Лазар се морао обавезати, да призна Мурата за свог суверепа; да му сваке године даје по 1000 коњаника и да му плаћа 1000 ливара сребра годишње. После године дана Лазар је, ојачавши свлопљеним савезима, све то одрекао. Онда су следовале битке код Плочника и Пирота па после као што рекосмо и па Косову. За оба та места везана су имена Обилића и Вука, а о њима ће биги лоцпије говора. Садјеглавно констатовати, да су Турци, озлојеђени овим поразима, дошли па Косово, где се догодила борба 15. Јуна 1389. год. И на Плочнику и на Пироту, као и на Косову. главне су улоге биле у рукама Вука Бранковића и Милоша Обилића. За то и треба проговорити коју о томе : ко је-' био Вун БранковиЂ, « ко Милсш ОбилиЂ ?