Beogradske opštinske novine

ГОДННА IX. своје понуде други понуђача од онога што га је поднео Тозије. Тозијеви су цртежи према осгалима, врло непотпуни. За нас је госаодо меродавио мишљење г. Селесковића и кад он као стручњак тако каже, опда ми морамо то и да усвојимо. Он је написао своје мишљење као стручњак а ваше је да га примите или пепримиите. Ј ТадиК. Ја би молио г. члана водоводне комисије да ми каже, колика је разлика опих осталих поауђача од цепе г. Кунове? К. ГлавиииК. У условима за грађење водовода стоји изрично ово: Одбор општине вароши Београда не везује најнижацена. Јер би у таком случају, кад би се гледало на најнижу цену, дошао иеко коме се набавка не може уступити и поднео најјевтинију цену и кварио лицитације. У поднетим попудама нривидно најјевтинији Је био Емер Виз — али иретварач ем онога новца, који се има угрошити на гориво, иалази да је Купова поиуда најјевгинија; али да је била и скупља, ми би опег иредложилп да се она усвоји и 10 за то, што у Куну највише вере имаЈу сви стручњаци. За иаш водовод било је врло важно и тешко питање како да се наместе парне црнке? и Кун је у своме нројекту наместио црике оиако како је и Смеркар — као најбољи познавалац локалиих тешкоћа — у своме нројекту учннио. Този је, па против у томе врло много одступио од Смркерова пројекга. А пгго је најглавпије, г. Селесковић вели у своме извештају да се из понуде и иројекта г. Тозијевог види да он нема сопствепог искуства у грађењу сличних инсталација. Шго се тиче питања г. Тадићевог : колика је разлика између цене осталих понуђача и Кунове ево вам одговора. 1.) Саксопска Фабрика из Кемница, тражила је по својој понуди 177.162-00 дин. 2.) Кун је тражио . . . 176.275 00 див. 3.) Ридхингер из Аугсбурга 192-бОО'ОО дин. 4.) Емер и Вис из Цириха по једној понуди тражили су: 145.000 - 00 „ а но другој 132.000-00 „

— 156 (али ови последњи тражили су оволико само за машиие без подвоза до Београда и Белих вода, без моитиран а и без машинисте) I Дим. НајдановиК. Ја сам слушао да тај подвоз не кошта мвого, јер ђумрук не плаћа ништа Адолф Штчн. Г. Смрекер као вештак изабрао је, ко.ја је иоиуда иајбоља и кад он тако каже онда, мн морамо слушати њега. А. ОдаииК. Ја кад сам изиео питање ово ја сам и онда признаиао мишљење стручњака у том питању као меродавно за нас и дапас признајем мишљење г. Селесковића као меродавио. али ми само изгледа, да је писање тога мишљења написано са мало срчбе. Ја пезиам шта га је руководило, даТозијеву понуду назива „кљакавом". Овај извештај овако наиисанја осуђујем, а што се зиања гиче ја му се кла- ; њам. Због овога кажем, да извештај није тачно написан. У њему има речи, које могу сасвим да огпадну. К. ГлавипиК. Ради објаснења г. Штоку. Резултат је да Тозијева понуда није јевтинија, јер нам стручњак у своме извештају изрично вели; да би усвајањем Тозијеве понуде имала онштина да плаћа интерес на 60 хиљада динара за сво време, докле се водовод буде служио понуђепом Тозијевом машинском инсталацијом. Сем тога, по приближном предрачупу излази, да се преко 20 хиљада динара внше мора да потроши на Фундирање, а друго, г. Селесковић каже, да се Тозијева понуда : апсолутно неможе примити. ' Што се тиче онога, што замера г. Одај вић ја не могу да браним г Селесковића, Не знам за што ,је го тако нанисао, а истина је да је могао изоставити ону реч. Неко је запитао: да ли с.у му такви пзрази и у извештају о другвм нонудама. Нису господо. А сигурно нису с тога шго је у оним понудама све у детаљима лепо казапо како се иста има радити, а овде све то, по његовом нахођењу неваља. Држим да се ово може у општинским новипама објавити. А. Одавић. Ја сам хтео да кажем односно онога, што наиомену г. Главинић да Този није стручан. Па баш за то треба бити нрема њему солидан И овај се Фабрикант позива на Смркера, а ја незнал, да ли је

БГОЈ 30. саслушао мишљење Смркерово и о само овом Фабрикапту. К. ГлрвиниА. Није тражено мишљење с тога што г. Смркер није био ту. Д. ВајдановиА. Овај нацрт што нрави општина, да ли је нреко новииа објављен или само приватпо Нма миого Фабрика, које се баве радњом млинскпх магпима, и они ваљда могу стојати у равној мери са овом осталим Фабрикама. К ГлавиниК. У оваким пословпма иеодређује се стечај преко новина. јер би се онда пријавили и позвапи и непозванн, иего се позивљу Фабриканти који уживају глас и поверење у свету; и водоводиа је комисијапозвала 14 Фабрика првога реда изФранцуске, Немачке Швајцарске А)сгрије Италије и т. д. и од ових 14 Фирми само се 4 јавиле. Дакле. иодио се рачун о свима признатим Фабрикама. Али је иитање: ко на крају решава овакова пигања. Стручњаци и кад стручњак наш каже, да морамо ово и ово да \змемо. онда ми морамо то узети па ма и скупље кошгало. Понуда Кунова решена је. Све је друго готово само је још остало да се реФерише о нопуди Тозијевој. Ево вам реФерата стручног лица на изволте решити: хоће ли се примити Тозијева понуда или не. Ђ Новаков И. Пошто смо били иримили Кунову попуду појавио је се Тозије са својом нонудом ко.ја је била јевтинија. Мисмо ту понуду упутили на оцену и стручнп оцењивач налази да она иије новољпија од Кунове. Кад би било изгледа да се добије боља, онда би још могло бити говора о одлагању ове ствари али пошто тих изгледа нема, ја сам за то да се понуда одобри иначе се са остварењем водовода може отићи у бесконачност а то не треба дозволити (врло добро! понуда је одобрена!). ПредседавајуКи. Пошто је понуда Кунова одобрена то има да се још реши хоће ли се штампати извештај стручног лица члапа водоводпе комисије г. Т. Селесковића, који је доказао и да ће бити скупља Фундација Тозијева, и да се не би могао да употреби иаш угаљ и да ће потрошња воде бити тако исто велика. Овај извештај ми ћемо штампати ако желите и онда ће

5. Да ли је Вук издао на Косову ? Већ нетстотина година наш народни певач пева оно тужно, оно жалосно: Бог убио Брапковића Вука, Проклег био и ко га родио ! А зашто он тако пева, зашто проклиње Вука? Зашто и дете још са сисом усисава ту клетву од свога најмилијег бића — од матере своје?! Тежак је то грех — род свој издати, вели један иаш песпик, још тежи, кад и невини због њега сградају. Да, парод верује, да је вук издао таста и државу српску на Косову. Да ли то и историја тврди, сведоче радови наших најбољих историка: Расправа тога питања спада међу најтеже историјске загонетке. Па ипак већина разлога, што су тражени, да се загонетка одгонета, нотврђују веровање народно И ми сами, пошго смо свестрано и детаљно проучили све за издајство и нротив издајства Вукова, морали смо доћи до закључка: да је Вук доиста издао на Косову.

Сад само може бити говора о томе, какве су побуде њега на то руководиле ? Да ли побуде погрешних нолитичких резона или пешто друго ? Наше мисли о томе ми смо исказали раиије, говорећи о сабору зетова, што се био састао код кнеза Лазара копцем 1388. године. Браниоци невиности Вукове као најглавнији доказ наводе, што ни један спомепик из блиског доба Косову не говори о издаји Вуковој, а на против говоре остали позпији споменици. Л.ако је увидети, да су они па погрешном путу. Ни један оновремени споменик није забележио издају вукову зато, што и нема таквих споменика, јер их је једно време, а друго пожари уништили. Једипо, за шго би се они дохватили то је „Житије о кн. Лазару/ што гајеСт. Новвковић у књиги IV., а св. XXI. „Гласника срп. уч Друштва" приопштио. А зар то житије није могло постати инспирацијом једнога Вука, нарочито после његових дарова изкесним манастирима ? Што пак и Констаитин Философ јасно не спомену издају, као и већииа турских извора и то се да тумачити с једне

стране владавином деспота Ђурђа, а с друге само турском сујетом. Да познији историјски споменици о битци косовској мора|у имати важпости ми не греба ништа да каже о Чувени паучар Јагић већ је 10 и пре нас и боље од иас казао. Он на једпом месту вели: „Не би било право кад би смо мислили, да пи у једном новијем летопису не има о старијој доби (до конца XIV. века) оншириијих вести, него ли је оно, што се налази у љетописима старијим. Више пута сачуваше управо млађи љетописи о гдекојем догађају старијега времепа веома знаменитих вести којих бисмо бадава гражили у стариЈима, истом догађају по времену нуно ближим изворима: то нам је доказ, да су некоји, иначе аосве млади љетоаиси за старије векове сриске арошлости црали своје вести из извора, ваљда оает летоаиса, којима данас нема ни трага ни гласа.... и Па даље наставља : „Тај троношки или ао Хиљфердинговој редакцији аеКски љетоаис аршшеда неке ствари (н. ар. о Косовској битциј толи леио и оаширно, да и онако разложито приаоведаних не има ни у којем старинском летоаису.