Beogradske opštinske novine

— 183 них начина порасге за по једеу десетиеу т. ј. достигне 220,000.000 ват-сати годи шње, цена уличног осветлења спашће за 2 Ч 2 °| 0 од горе оаведене годишње цене, Еад прво бигна потрошња елевтричне енергије (од 200,000.000 ват-сати) порасте за 2(10 т. ј. достигне 240 милијуна ват-сати сиашће цена уличног осветкења за 5 °| 0 и т. д. за сваку десетину прираштаја у потрошњи елекгричне енергије цена ће одпадати за 2 г | 2 °| 0 док цена пе спадне за 20 °| 0 , кад првобитна основ на потрошња електричне енергије изнесе 400,000.000 ват-сати Цена уличног осветлења даље неће оиадати ма колики био будући прираштај потрошње електричпе енергије, изузевшв одредбе чл 48. Чл. 42. Редукција цена вршиће се на горњој основи сваких шест месеци и то 1-вог Јула и 1-вога Јануара. Као основица за те редукције служиће средња потрошња електричне енергије прошлих шест месеци и тако добијена редукција вредиће за идућих шест месеци Чл. 43. Повластичар је обвезан за све време грајања ове повластице прагиги развитак и проналаске па пољу елекгротехнике и да сваки бољи, практичнији и јвФтинији пропалазак било у производњи елекгрнчне струје, било електричне светлости заведе у инсгалацију београдског осветлења тако, како би ова инсталација увек остала на висини савремене науке и практике. Ако би у то- , ку трајањаповластице новим научним открићима произвођење било електричне струје било електричне светлости постало знатно јевтиније, но што је сад, повластичар је дужан да цене електрнчне енергије употребљене ма на коју цељ, сразмерно обори. Исто ће тако повластичар иа иозив надзорне комисије сваке три године мењати цене електричних справа и прибора (види чл. 36) као и намешгања и оправака (види чл. 34), ако се у томе року цене њихове промену.

БГ. )Ј и VII. фотометароке пробе. Чл 44 Надзорна комисија, или онај кога олаовласш има прлаа кад год за нужно нађе, извршити Фотометарске пробе уличног освеглења. Чл. 45. За свако вече, кад се проба одреди, извршиће се три опита једно за другим у размаку најмање од иб сага, па ће се узеги средња мера као ингензитет осветлења тога вечера. Ако се при тим пробама било код сијалица било код пламених лампа било код обојих нађе мањак већи од 0' 05 али мањи од 0*10 тај ће се ма њак само забележити. И ако се тај мањак" констатује три пута или више у једном месецу, одбиће се за свако консгатовано вече једна десегина од дневне цене целог уличног осветлења. Чл. 46 Ако би се при којој нроби нашао у унтензитету светлости мањак већи од 0 - 10 одбиће се повластичару јирви пут сума равпа двогубој вредности светлости, која, иедостаје. Ако се у истом месецу по други пут консгатује мањак већи од 010 одбиће се трострука вредносг, за по трећи пут констатовани таки мањак одбиће се четворострука вредност светлости која недостаје и. т. д. у истој сразмери за сваки ново констатовани мањак већи од 0*10 напред утврђеног интензитета лампа. Чл. 47 Мањак у интензитегу ма којих електричних лампа испод 0 05 неће се узимаги у обзир. О резултату сваке пробе у којој се нађе мањак већи од 0 - 05, повластичар ће се одмах сутра дан писмено известити и присгупити извршењу чланова 45 и 46. Чл. 48 Зарад Фотометарских или других електричних проба и експеримената повластичар ће ма у којој радионици ставити бесплатно једну или две собе са потребним справамана искључиву унотребу надзорне комисије.

ГОДИНА IX. Чл. 38. И општина, и држава и приватпи | плаћајуЈутрошену електричну струју у месечним отплатама и то на крају свакога месеца, осим ако неби повластичар са својим абонентима другојаче уговорио. Ламне. спроводнике и остале електричпе справе и дрибор, плаћаЈу сви абонепти без разлике у отплатама или по парочнтој погодби са повластнчарем. Члан 39. Обавеза давања електричне струје пресгаје чим абонепаг не плати свој дуг и после 30 дапа рачунећи од дана кад му је рачуп поднесеп. У том случају повластичар је у праву да дотичном потрошачу струју нрекине, само га о томе мора 3 дана раеије писмено известиги. Чл. 40. Електричпа енергија, која се утроши на државне, општинске и приватне абопенте, мерп се или електрометрима (Сотр1еип-ма) система, који буде повластичар у договору са падзорном .комисијом усвојио или по нарочитој погодби друге какве осно ве. Ако се електрична струја мери елекгро метрима, онда ће сваки абонент без разлике плаћати за њих извесну годишњу кирију, коју ће новласгичар у споразуму са надзорном комисијом утврдити и то сразмерпо цени коштања тих електрометара. ^1 .Рсдукција пене уличног осветлења. Чл 41. Целокупна годпшња потрошња електричне енергије за наведено улич. осветлење (1.000 сијалица по 16 свећа и 65 пламени ламна по 1.000 свећа) износи у округлој цифри 185,000.000 ват-сати (рачуиајући на сваку свећу лампе сијалице ио 4. вата и иа сваку свећу иламенелампе по 0'44 вата на сахатј Док та потрошња, било пријавом опгатиисквх, државних или приватних абонената, било иовећањем броја уличних лампа или трајањем осветлења пе порасте за 15,000.000 ват-сагит. ј. док год буде испод 200,000.000 ват-сати, годишња цеиа уличног осветлења остаје исга. Кад'целокупна потрошња електричне енергије ма на који од горе наведе— Баштина у старих Срба. Превео М. Шапчапчн. Гласник српског учен. друшт. св 23 с.тр. 1—48. Мнјатовић Ч.: Финанције срнског краљенства. Ш. св. XXV и XXVI. М 1 к 1 о 81 с ћ Гг: Мопитеп1а уегМса УЈеппае 1858. Н и к о л и ћ А.: Економско стање Србије у XIV. в. Београд 1873. Новаковић С : Закоиик СтеФава Душана. Београд 1870. —- Пронијари и баштннпци. Глас срп. краљ академ. I Београд 1887. К а ш ћ а п (I. НЈзоЈге г1е 1а С1уШ8а1;јоп ЈгапГапв 1890. I—II. Еабк1 Гг.: Осјепа б !апћ јгуога га роиеб1 паби вге«1пје§ тека 2адгећ 1865. бакс1И8к1 К.: Со(1ех (ИркшаЦсит. 2а^геђ 1874. 8 с а V ађхс с ћ 1 6.: б!опа с1е11а ЗегМа 1887. Срећковић П. С.: Исгорија сриског народа I — II Београд. 1884 и 1888. V с и е н с к и: Значеије визанибскоб и гож ио-слававскоб про-пи. СборникЂ статеИ по слав.ннов$д*нш С. Петер 1883.

Флорински: Атонсвде актн С. Петербургг 1880. III а ф а р и к Ј. Ас1,а агсМуј УепеИ. I—II. Ве1^га<И 1860—61. — Хрисовула цара СтеФана Душана, којомв оснива монастирв св. Архангела Михаила иГаврила у Призрену 1348. Београд 1862.

I. Једна од најплеменитијих задаћа данашњег нашег историка јесте, да својим духом и испитивањем прозре кроз оне густе и дебелс копрене, које крију минуле векове наше историје. Али извршење те задаће скопчано је с врло великим тешкоћама и гогово би се могло помислити, да су те тешкоће несавладљиве. Ну инак, човечји дух гледао је да све те незгоде савлада, да уклони те препреке, те да на тај еачин дође до жељеног резултата. При том истраживању драгоцен је био сваки податак, који би и најмање бацао светлости у тамне и неразговетне историјске догађаје, добро дошао је био сваки ре-

дић, који је осветљавао прилике из прошлости и тако се мало по мало све већма примицало цнљу. Постепено гам се расвеглише многи догађаји из тамне прошлости, који су нам пређе били са свим нејасни и неразговетни, мало по мало упознадосмо се с историјским лицима, о којима смо дотле само по нешто, или можда баш и ништа знали. Поједини моменти из тпх, одавпо минулих векова постадоше нам јасни, разумедосмо због чега се страдало, увидесмо зашто смо патили. Историја нам на тај начин заиста поста учитељица живога, јер казујући нам, каква нам је била прошлост, она нас учи, каква треба да нам је садашњост и каква ће нам биги будућност. Али све оне тешкоће, па које наилази историк кад хоће да прозре у дух старог времена, постају све веће и веће, у колико се иде дубље у прошлост. Јер из старијега доба мање се сачувало писаних споменика, и домаћих и туђих, а народна се традиција кроз читав низ векова толико изменила, да се не смемо једино на њу ослонити. Тек у том случају, кад гакве старе традиције можемо потврдиги и каквим поузданим изво-