Beogradske opštinske novine
ГОДИНЛ IX. могу да сврше своје иослове свуда, ја бих гласао за овај предлог. Ну, ја сам имао прмлике да видим њихове педељне изветтаје и у њима је врло мало случајева, који би показали велики посао. Да ли они имају сем тога више нослова. не могу да знам с тога. што су ти извештаји детаљни. Али, ако су само онолики нослови онда би ја још кога шкартирао. Г тога бих молио председништво, да ову ствар одложи за идућу седпицу, када Ке председништво изнети те њихове извештаје бар за месец два дана. По моме мишљеи.у изгледа ми, да ћемо још шкартирати кога, а не да увећамо. Раденко ДраговиК. Ја не би по томе ништа радио, но би само паредио лекарима, да прегледају и школе. Председник. Пошто нема више говорника иријављених. то ову ствар скидам са дпелног реда, Сад има реч Ђ. Николић. Ћока НиколиИ. Господо Мислим још пре годипу или две одбор је решио, да се наирави нов кантар па „Батал-џамији" — једап да се скида пиће, а други да се мери храиа. На томе се почело радити, на наједаред стало. Незнам шга је томе узрок Ето сад долази нова годипа, па нема гди да се мери. Зграда је она сасвим иокварена и у њој се неможе дочекати зима. Могло би председниш гво да се постара, те да се према решењу одборском што нре кантар подигне. Дим. НајлановиК. Г. Ђока наиоменуо је да би требао још каитар да буде па пи јаци због тога што има иаједноме, да се мери жито а на другом пиће. То је могло бити потребно пре годину дана. Али пошао се бурад од сад морају да мере и цеметирају онда није ни иотребан тај каптар јер се пића неће више ту мерити. Због тога ја мислим да само треба оправиги стари кантар и ништа више. Ћ. НиколиК Ја опет мислим да сељаци неће морати да цементирају своју бурад и заго ие би било ружно да се овај кантантар удеси те да људи пе морају да најме 3 — 4: амала да скидају бурад ради мерења. У осталом тешко би било тражити да се
- 211 ч / ч /ч/\/ Ч-Ч/Ч/Г^Г Ч /чЛ/ Ч/Ч/Ч'- - "Ч -ч.-чј^ ч/ /ч/ V •- V • бурад сељачка цеменгушу кад цемент после неколико година отпада. К. Б. Михаиловип. Закон ,је уредио сЈвар о којој се говори једном за свагда и то се односи на све и на сељаке и на грађане. Кад дотера вино или ракију он мора да цементира а кад му се 10м приликом иодмери буре, излишно би било трошиги наре на набавку кантара. Д. НајдановиИ. Кад постоји закон да железница ни лађе не примају не цемепгирано, па ни сељаци не могу имати не ћеменгирану бурад, онда би — како рече г. Коста — излишно било трошити паре на ово. Ћ. ДимитријевиН. Ја питам шта је с мојим предлогом, који сам мало пре учинио ? (Пр. одлаже се за сад.) Сима МилпАевиК. Становници Новог Селишта моле да им се да осветлење. Пошто тамо станују млоги радници код монопола, железнице и г. д. који иду доцкан кућама с посла, то би добро било кад би се тамо дало неколико Фењера Иредседник. То је иитање за нредседништво и ја ћу учинити што се може. А. ОдавиК. Односно предлога г. 'Боке Николића ја имам да кажем, да је у колико се сећам, решено : да се кантар, који је покварен, оправи. Ако је тако опда то треба и учинити. Но пошто се баш тачно не сећам, како је то решено, најбоље би било да се одборско решење из™есе пред нас још једанпут те да знамо како оно гласи. К. ГлавиниК. Ја незнам да ли господа тако рђаво разумеју сгвар или се нарочито бркају. Решење је донето : да се зградау којој је кантар прави нова, која ће бити угодна за рад, јер садања зграда неваља, међутим кантар је добар и њега не морамо куповати. Но то решење одложено ,је наизвршење за допије. И ако налазите да је зграда дотрајала и да је време да се руши онда то да се нареди и то је све. Инжињер. Зграда ге није прављена с тога што је се мислило да ће све на трошаринипским зградама да се мери Пошго се сад зна да се ништа тамо пеће мерити опда нема се шта друго да чини по да се извргаи решење одборско (Тако и треба )
БРОЈ 37. - \ \/\/ч/~ \/ч/ч \/ч/\/ './ч^ч/ * \.'\/ч/'" -ч/ч^ч- - \/ч/Ч/ ч /ч. Љуба ЈовановиК. Ја држим да би било време да се цена хлебу смањи пошто је цена брашну пала. Требало би оборити на грош и 5 пара, 7// едседник. То иитање ја узимам да изнесем идуће седнице па дпевни ред пошто прибавим податке о цепама брашна и т. д. Иристајете ли на то ? (Пристајемо.) Сад нрелазимо на дневпи ред. Изволте чути извештај комисије којаје прегледала Краљ Миланову улицу од „Л .ондона" поред двора нарочиЈО страну поред самог двора. Секретар чита наведени извештај Председник. Као што сте чули по извештају неби требало да се набављају оне справе помоћу којих би се вадило кестење и пресађивало на местима где треба, већ место гога предлаже се проширење тротоара на пеким местима како би се сачувало кестење од поништавања. Пошто ће овди бити шири тротоар само због тога кестења, то комисија предлаже да соиственици нлате за тротоар сам онолико колико су плаћали и други а вишак у колико је тротоар шири да падне натерет општине. Д. НајдановиК. Ја неби био противан томе да се овде прави пешто шири тротоар него на другим местима те да се сачува кестење, али сам противан томе, да тај вишак падне на опшгину већ на сопственике чија имања добијају у вредности. Председник. Ради објашњења да кажем го, да нема нигде ширега грогоара од 5. метара, но овде се одступа изузетно од тога и то би се хтело да стави на терет општине Инжињер. Овде ће негде да буде и 6 метра широк тротоар а по закону може бити на рачун сопственика направљено само 5 мегара. Раденко ДраговиК. Ја мислим да се ирави такав тротоар али да га илате они поред чијих се имања прави. Неће бити право да цело грађанство подноси овај трошак, него они, поред чијих се имања прави тротоар. (Чује се : а зар се цео Београд не шета тамо.) Председник. Пристајете ли на овај извештај или не. (Раденко : ја не)
За доказ томе може служити и ово: У Душан. законику има наређење, да нронију нико не може ни купити пи продати, ко нема баштине. А како су себри били пронијари, то следује, да су могли имати и баштиие. Осим тога и 43. чл. Душ. Законика потврђује то исто, јер се ту каже: И властела и ини лгодие кои имамгв црг>кви баштиннне вб своихћ баштинахБ и т. д. Усганова 1их себарских баштипа бпла је од најблаготворнијег утецаја но развитак српске државе у оном правцу, који води срећи и благостању. Оне су биле једини отпор који се стављао на супрот себичпим тежњама грабљиве властеле, која је хтела да сва та ситна, раскомадана имања скупи у једпо и да од тога начини себи основицу, која ће јм| служити на то, да приграби у своје руке сву полигичку власт На западу Јевропе тај се процес (то јест грунисање имања) извршио у 8. и 9. веку, за владе карловинговске династије. У старој српској држави то се почело у 10. веку, али се развијало полагано у толико,
шго је и краљ имао рачуна да се то што спорије вргаи Њему су, на име, природни савезници били ти непривилеговани сталежи па је њему било у интересу, да се тај ред људи још ојача, а не ослаби. Властела се борила нротив њега о превласт и свака се страна трудила, да ослаби противника и његове савезнике; отуда је власгела прво наумила да сатре те слободне. себарске баштине, које су јој непрестано биле трн у оку. Осим тога слободан живог тих себара башгипара био је врло саблажњив за властеоске отроке, који су желели да се ослободе свога песносног и тешког ропског положаја, па да и сами постану слободни, то јест себри. Али има једна парочита врста баштине, различна и од властеоске и од себарске, а то је црквенска. манастирска баштина. Манастирскч баштина* ) У прво време хришћанскацрква неје и.мала ниваквог имања *) Видн: Мопит. зегћ. 14. 91, 98,61, 78,79, 80, 66, 74, 76, 78, 82, 83, 122, 263. Хиландарски нрактик, Атонлси акги сгр. 87. Иовеља ми троп. Јакоиа п Душ. Законик чл. 30, 98, 67, 195 , 35 , 34, 33 , 26 , 23 43 и т. д.
а црквени служитељи издржавали су се поклонима које су добивали од својих верних. Али мало по мало када се хришћанство све већма развијало, ти поклони беху све већи и зпатнији, те се благо поче гомилати по црквама и манастирима. Раскошни византијски владатељи обдаривали су храмове Божије богатим поклонима, а њихови поданици следоваху њиховом примеру. И тако, када су Срби примили хришћанство, цркве и манастири већ су располагали ведиким имањем. Српски владари, махом верни подражавачи свију визаптијских обичаја, несу хтели да изостану иза цариградских императора, те грошаху силно благо које на зидање нових задужбина, које на обдаривање опих, што су већ постојале. (иаставиће се) л>4Лл-га-'чЈ_. . .