Beogradske opštinske novine

ГОДЈЈНЛ IX да оио захтевање његово нема везе са уговором. А. ОдавиК Ви решите како хоКете, само ја би желио да се са решењем похита. Ово иам је најбољи нредузимач. Видиге, да је он дао најбољу пону/1у и за осветлење и потоме он је пајозбиљнији конкурент. М. Јовановић. Хоће ди одбор још даље да говори или да се упути комисији ? Р. ДуаговиИ. Ја сам за то да се нозове предузимач и упита хоће ди да потпише уговор или неће. Н. Р. Поиовић. Нека се та ствар да једном стручном лицу па нека намоно реФерише. М. Јовановик. Пре тога говора ни сам неш:о знао, а сад сам сазнао да предузимач тражи да се реши једно специјадно питање, које нема везе са уговором. Сад сам мишлења да се ова ствар скине са дневног реда. И. Цветановик. Ја мислим да ово ништа несмета уговору предузимача пека га потпише и нека се прими свога посла. Јасно се види да је боља калдрма, него макадам. Дакле свакојако нек остане по уговору. М. Каиетановић. Да вам кажем како је дошло до овога. Овај човек што је добио концесију не разуме се у том послу. Његови су инжињери дошли из Париза и кад су видилн каива је калдрма нашлу су да ће најподесније бити за полагање трамваја макадам. Он није тео уговор потписати и био је паметан те и кауцију пије положио. Овим се у уговору не уноси ништа ново. Један од ових љегових инжињера има и своју линију у Паризу. Што се тиче макадама њега има и у ФранкФурту и Мипхену. Пеможе одмах свуда коцка да се мете, а добар макадам може да се сравни са нашом хрђавом калдрмом. Ја ни сам за оно што предлаже г. 'Гад-аћ, Сад треба ово решити, јер предузимач неможе да се одважи на овај посао и везује ову ствар за уговор. Р. ДраговиК. Ја сам пређе разумео г. Капетаповића да је тај предузимач највештији у том послу, а сад каже да неразу-

поштар је горео од нестрпљења Најносле кључ зашкрипа у брави и врата се отворише. — Седи ли овде Авдоћа Сименовна ? занита он. — Седи, одговори млада служавка; а шта ће ти ? Поштар уђе у сали, не одговоривши пипгга. — Не можеш унутра, не можеш! сгаде викати за њим служавка. Авдоћа Симеонова има госте. Али поштар је ишао даље, не слушајући на њу. Две прве собе биле су тамне, у трећој је горела ватра. Он приђе к отвореним вратима, па стаде. У дивно памешгеној соби седео је замишљено Мински. Дуња, одевена по вајвећој раскошности моде, седела је на ручицама од његове наслоњаче, као јахачица на свом енглеском седлу. Нежно је гледала у Минског, намотавајући његове црне власи, на своје сјајне прсте. Сиромах поштар ! Никада му се његова ћерка није учинила тако лепа: он је и нехотице у њој уживао. — Ко је то ? запита она, не дижућ главе.

- 235 ч\/\ УЧ/ч/-. /ч/Ч/ч /\у~ \/* ч~. /ч/у чС ,./\/Ч/Ч.__ /^/Ч/Ч _^/\//\/' Ч/ ме него довео своје инжињере. (Чује ® Није тако,) Јесте. Оп сад мисли да покуша код одбора ако што може за своју корист да учвни. Тако ће после радити и за кола па и за мртвачка кола па ако му нопуштамо он ће радити, а иначе ће казати збогом. М. КаиетановиИ. Ови инжињери нису дошли за ]», што он неразуме посао, него их је довео, да му паправе план за овај посао. Они су му казали да је ово један врло важна ствар на коју они немогу да пристану ако им се и то недозволи и сумњам да ће потписати уговор и положити кауцију, ако му то недозволимо. Сад за друге свари ако би још што тражио, ја бих био за то, да му се не одобри. Ми можемо да му положимо услов, чим му ово дозволимо одмах да положи кауцију и да пошише уговор. Ф. Васиљевић Ми не смемо и неможемо да дозволимо ово што концесионар тражи. Он би хтео да нам праши очи 40 година том прашином али му ми то не смемо да одобримо. Ја би му пре дозводио да има и коње и кола горе него то. Нека он потпише уговор па иека нас моли шта мисли да му треба а ми ћемо видети да ли му и шта можемо одобрити. II. Р. Поаовић. У колико сам ја разумео г. Штока, овде су у ираву концесионари што траже то јер код нас је таква конФигурација земљишта да он и не може другче да изведе трамвајску пругу у Београду. Ја сам г. Штока разумео добро и доисга је тако како он вели. Код нас је већином обична калдрма. Та је калдрма на средине испупчено а нрема олуцима спушта се све ниже и нижа тако да калдрма са ивичним — олучним каменом прави један лук кривину таке ирироде да је та сграна много ниже од горње стране. И тако, ако би општина дозволила да се прави трамвајска линија средином, ту би било највише равнице за трамвај; и неби предузимачи ни имали потребу да ово траже што сад траже али то не би требало дозволити да се средином ради за то шта би сметало саобраћају колском, људима итд. Са тога ми би смо хтели да концесионар узме десну страну улице или леву и ту да поставља шипе за трамвај. Међу тим што се ближе

Он је и даље ћутао. Не добивши одговора, Дуња подиже главу... и с једним се узвиком С1роиошта на под. Уплашеии Мински скочи. да је подигпе, али на једаред, видевши на вратима старога ноштара, остави Дуњу и приђе к њему, дршћући од гњева. — Шта гражиш овде рекне му стиснувши зубима. Што се за мном свуда крадеш, као разбојник ? Или хоћеш да ме закољеш ? Одлази напоље! и снажном руком ухватив старца за врат, изгура га на сгепенице. Старац оде у свој стан. Пријатељ му је световао, да се жалн ; али поштар се размисли, одмахиу руком и одлучи да одступи. После два дана врати се из Петрограда натраг на своју станицу и оиет прими дужност. — Ово је трећа година, заврши он, како живим без Дуње, и како нема од ње ни трага ни гласа. Жива ли је није ли, Бог ће је знати. Могућно је и .једно и друго. Није ни прва ни иоследња, коју такав скитница налази. подржи мало, па онда баца. ! Има их много у Петрограду, тих младих будала: данас су у атласу и кадиФи, а

БРОЈ 40. силази олуку то је све стрменије и апсолутна је техничка немогућност даможе трамвајска шина туда да се постави и с каменом, већ са макадамом. Шта више он кад прави макадам мора да и с једне и с друге стране меће ивични камен, а то ће доста когатати, нарочито кад нреко тога морају да нролазе кола, коњи и друго, и да тај кваре. Али што је најглавније природа самог земљиппа Београда гони их да ово траже и то би им требало дозволити Друга би ствар била кад би трамвај ишао средином улице. Онда на го што они траше, ја никако не бих пристао. Погатујем мип-љење јаднога стручњака као што је г. Шток а и сам сам убеђен да је овај захтев умесан и молим вас да и сами промислите о овоме на ће те без сумње доћи до истог убеђења. Ово што сам до сада рекао важи само за улице укојама је обичпа калдрма, а у улицама у којима је коцкасга калдрма и ја сам за мишљење г. Јопе Тадића с тим да се чак и у оним улицама, које би се доцније калдрмисале коцкастим каменом, одма 1 извади макадам чим се та калдрма направи па употреби коцкасти камен за трамвај. Мислим да о овој ствари. о овом тражењу ваља донети одлуку још вечерас јер ово је странац један који нема кад да много чека. Р. ДуаговиК. Комисија коју смо биди одредили бирана је из стручних људи и кад не би могла свуда да се постави линија трамвајска, опа би нам то казала. А и предузимач је требао раније да каже ово што сад износи а да се сад не подилази с овим тражењима. Но овде је главна ствар штедња. Иредузимач зна да коцка кошта пола динара а читав метар макадама мало више па разуме се хтео би опо шго му је јеФтиније. Ј. ТадиК. Ја ни сам мислио да ћемо се забавити толико око овога предлога; нисам с тога што сам држао да то питање није тако важно да због њега ставимо на коцку и то оће мо ли имати трамвај или не. Овде се иолази с тога гледишта кад се говори против тражбе предузимача, што се мисли да ћемо ми у тим улицама којима трамвај пролази имати грдне прашине или блата. Варате се господо! Ми ћемо имати

сутра мету улицу заједно с каФанском голотињом. Кад помислиш, да и Дуња, можда. тако пропада, нећеш згрешити, ако јој пожелиш гроб... Таква је била прича мог иријатеља, старог поштара, прича, често прекидана сузама које је он живописно утирао скутом. као страсни Терентић у лепој балади Димитри]ева. Сузе те биле су од чести изазване пунчем, који је он нио за време причања; али било како му драго, < не су јако тронуле моје срце. Расгавим се с њим, дуго нисам могао заборавити старог поштара, дуго сам мислио о сиротој Дуњи... Недавно још, пролазећи кроз местаце ***, сетих се свог пријатеља; дознадох да је станица којом је он управљао, већ уки нута. На моје питање : „Је ли жив стари поштар?" нико ми није могао дати извесног одговора. Ја одлучих, да посетим познат ми крај, узах нриватне ( волбнмц В ) коње и упутих се у село Н. (Свршнће се.) «>ЛЛ'-ЛЛ'-\» (