Beogradske opštinske novine

ГОДИНА IX. V - 248 — БРОЈ 41.

је 10 минисгар грађевине сировео мин. унут. дела. а овј нама као наддежним на усвојење. Изволте чути писмо министрово. (Секрет. прочита Илија Цветановић. Ја се сећам вако је у арви мах било решено за балканску ул. —После се ночело да ради и почело се одмах говорити по вароши да В^лковнћ и Бранковић неће дати да се то изврши јер ии се квари кућа, и министар и општина иду им на руку. Због тога је улица застала с радом, па се сад види, да је истина што се говори. Кад је дакле њима учињено по вољи онда греба и свима. М. КапетаноеиА. Немојте давати ником савете кад незнате како је ишла ствар. Милутин МарковиК. Ми смо и раније говорили о овој ствари и одредили смо комисију да извиди ову ствар са нарочитом изјавом, да линију не мења пикако, сем ако се погрешка деси која се мора исправити. По ирвој нивелацији чудим се како је могло бити онако уређено да су изашли басамаца. По другој нивелацији видимо да се отишло у другу крајпост. Сад је у улици пивелациона линија добро изведена и може се саобраћају олакшати. У овоме раду није се гледало ко ће се помоћи, дали Вулковић и Бранковћ или неко други. Сад су се у овоме сви грађани сложили и задовољилн и више неће бити тегобе ни за кога. Стеван ЧађевиА. Ја имам само то да кажем, да је нивелација воју сам ја правио измењена. Нивелацију у балканској улици изменио је грађански савет. Ваља разликовати нивелациони нлан од нивеилсте. Ја сам иредложио једно а то је прошло кроз тех комисију после министру грађевине крозј тех. одбор, па опда у грађевински савет. Ја сам удесио да се ублажи пад, а после је из мењено и улица је постала саобраћајна за тешке терете. Сад смо нас осморица изменили и удесили како је најбоље. Иредседник. Више нема пријављених говорника. Усвајали одбор овако по овом акту? (Усваја). Седнаца је закључена. Сасгапак овај трајао је до 10 часова по нодне.

држан 17. Јуна 1891 год. Нредсодник Састанак је отворен. Молим вас саслушајте протокол последњег састанка. (Секретар прочита) Усваја ли одбор састав протокола ? (усваја) Марко ВелизЛрип. Имам једно нитање. Познато је да се нриход од такса за преглед проститутака дели на три дела, један добија болница, други добија општина, а трећи лекар. Чуо сам, да приход од тога што припада општини и болници није предат општиии, већ стоји код самих лекара Тај ириход износи преко 3—5 хиљада динара. Држим да не би требало да се толико дуго задржава рачун од тога прихода, него да се нареди : да свакад после сваког свршеног прегледа. приход што припада општини и болници преда општинском суду, да га по закону раснореди и пошље коме нрипада. С тога би молио председника да ми каже, да ли је заиста тако, на ако је, онда да гледа да се та ствар што нре регулише.

Председник. Могу вам казати, да ја још нисам но томе упознат, но спремићу се да у идућој седници одговорим. (Прима се) С. МилиКевтЉ. Данас сам био у једној комисији, па радећи тамо ириметио сам, да је Јован Ђуковић заузео пут један општинсви. То треба да се извиди. Друго. Заузео је општииску јаругу. Сви људи и комшије ондашње гврде, да је то било опшгинско земљиште. На сред јаруге направио је обор и заузео воду и одагле ову пушта те трује и осталу воду која служи за другу стоку, Молио би, да се избере једна комисија да види, како је оп могао да присвоји општинско имање. Димитрије НајданоииИ. И мени је познато, д?. је заградио го земљиште као своју својину, али да ли је то његово или иије то незнам. Јован ПетковиК. Има 10 година, како је ои кунио то место и од кад га је кунио заградио га је и да је његово има и решење. Више је комисија излазило и налазиле су да је то земљиште општипско. Слажем се са мишлењем г. Симе, да се избере комисија. Коста П. Михајловић. Да се одреди комисија и да тражи од њега тагшју. Милутин МарковиК, Ја мислим да овде није потребна комисија. То све може да изводи општински суд, па да реФерише одбору, и кад се то изврши, опда ће се видити треба ли комисија или не треба. М. Каиетановић. Добро би било да ту нрисуствује и општински инжињер, и кад неко покаже тапију да му се одмах иремери земљиште и онда ће видети одговарали танији. А. ОдавиП. Како сам ја сазнао, тај заузимач нема мере земљишта, него у тапији стоји између комшије тога и гога Председник. Усваја ли одбор да суд ово са ипжињером изводи (усваја) Сад прелезимо на дневни ред. Надневном реду има више хитних предмета који чекзју за решење одборско. Међу тим стварима ја сматрам за своју дужност да вам изнесем по други пут на решење извештај комисије одређене за трамвај. На основу оишгинског закона, нарочито чл. 46. овлашћен је председник да но други пут износи на решење предмет, ако би се ранијим решењем шкодило интересима оппггине и државе и да га у одбору расветли како би се добило друго решење. Ово питање трамвајско држим да је такве прир>де. да треба да се реши по други пут у одбору : може ли предузимач упогребити макадам онде где ће трамвај пролазити. јер ако би се то одбило, оштетили би се општински интереси. пошто је доста око тога носла рађено и ако се не би ово усвоЈило, све би то пропало. Комисија је го пигање довољно обја снила у своме извештају. Она је већином гласовд нашла, да се предузимачима може дозволити унотреба макадама између гима само улицама у којима је калдрма од обичиог ло^љеног камена а гди је коцкаста калдрма ту да се не одобри, већ да ту остану коцке међу шинама. У том мишлењу већине има и мишлење мањине која хоће свуда камен, а не одобрава макадам. Налазим да би ваљало ово мишлење већине још један пут проучиги и усвојити га због гога, што општина има много пос-

лова и много задатака да изврши, па је нотребно да се трамвај што пре одпочне. Међутим односно онога мишдења, које се овде у одбору појавило, да је макадам шкодљив но здравље, ја сам се и о томе постарао, да се и оно боље расветли, па сам то питање изнео лекарима на оцену и они су поднели своје мишлеље и слажу се с оним, што је већина комисије казала. Изволге чути мишлење лекара. (Секретар чига Ја сам ово мишлење лекара тражио с тога, да се одклони бојазн, да ће макадам правити прашину и блато. Молим вас да сада о томе говоримо. Сима Милић. Ако правимо макадам као што се досад нравио, онда мислим да се тај санитетски извешгај пе може усвојити. А ако се направи друкче шго код нас пема и да буде добар онда се иемамо чега бојати од макадама. Ђ. Новаковић. Ја не схваћам смисао овога члана законског као председник. По њему ја разумем други случај а не интересе који су по речима председниковим могу крњити донесеном одлуком прошлог састанка. Овај члан говори о иозитивним случајевима, дакле кад се рони. кад се штети интерес онштински , а не кад се замишља да се може крњити неки интерес, о коме се не зна да ли ће га бити и о коме је на прошлим седницама вођена дебата, те таква одлука допешена. Кад би смо усвојили овакав преседанс, ио коме би једна седница мењала већ свршена решења друге, то би нас одвело врло далеко и ја на го не бих могао пристати. Председник. Овде је, како ја ствар схватам, начелно питање о томе : може ли нредседник да изнесе по други пут једно питање на решење кад је оно већ решено ? Г. г Бока сматра да не може а ја ћу прочитати члан закона којг , чини ми се, говори нротив његовога, а за моје гледиште. У чл. 46 закона о опгатинама стоји: „Председник суда извршује решења одбора. У сл У ча ЈУ ако на 1) е Д а решења оггштинског одбора вређају који општински или државни интерес, он може задржати од извршења и враћа их одбору па нови претрес показујући му узроке за што се не могу извршити." Сад долази друго питање, питање о томе да ли се нашим решењем крње интереси општине ? Ја мислим да се крње тим пре шго је у општинском одбору нај%ише ударано на .један појав који ће, мислило се, бити опасан по здравље, што је се ударало на рђав утицај прашине, што стручна лица пе налазе. Дакле јасно је да је донето решење на ногрешној предноставци и да га у интересу здравља треба изменити. Дакле да макадам неће бити убигачан за здрааље ја сам поверио једној лекарској вомисији и она је казала да ломљена калдрма, што се тога тиче, не отоји гаао како је владало први пут мишљење. И то је важно мишљење било за мепе побуда, да вам ствар изнесем по нова на ре шење јер мпслим да неће нико тврдити да о здравственим интересима не греба водити бригу. К. Главинић. Г. Милићевић је говорио о макадаму као да ће га опшгина градитн а то не сгоји него ће га правити предузимач трамваја. Он узима на себе да га направи да буде добар а дужност је опшгине да предузимача натера и веже да он одржава макадам у таквоме стању да не буде прашине ни блата. У осталод! ја