Beogradske opštinske novine

ГОДИНА IX. VIII. Председништво извештава одбор, да је ио■гребно, да се суд општннски веже телефоном са управом вароши, са Управом трошаринском и са нижињерским оделењем оиштине београдске По саслушању овога ^дбор је, увидевши ову потребу , овластио председника општине, да иавршеве ове телеФонске везе повери једноме од најјевтиниЈих ОФераната и о томе извести одбор. IX. Прпдседвик нзвештава одбор, да је судом одређева комисија тражида згодну кућу за савамалску основну школу и да је препоручила кућу браће Карапешића, ма да и та пе одговара прописима за школе. По саслушању овога одбор је овластио председнпка, да по овој стварн уради што за најбоље нађе и о учињеном извести одбор. X. По саслушању реФерата председништва, да се до данас није могла наћи кућа за школу топчидерску н да Вукашнн Петровић нуди за ову цел> своју кућу на топчидерском брду, одбор Је одлучно, да иредседник општине са г. Марком Велпнарићем , одборником, прегледа ионуђену кућу 11 отпочне преговоре о узимању нод кирпју. XI. Председннштво напомнње одбору, да према наредбн мннистарства просвете и ранијоЈ одлуци одборској, оиштипа има да набави локал за два иета разреда основне школе што ће се ове године отворити, као и да Таса Мнленковић, судија, нудн своју кућу за ову цељ. По саслушању овога одбор је одлучно, да се нотреба у овнм локалнма објави преко новнна и да од прпјављених зграда учинн избор председник општине са г.г. Н. Р. Поиовићем и Миланом Капетановићем па о учињеном известп одбор, XII. Председништво извештава одбор, да је у 1884 год. буџет прекорачен са 267.402 дин. 94 нара но да то прекорачење одбор нвје одобрио. Па како је потребно, да се рачуни 1884. г. иошљу главној контроли на иреглед, то моли

— 273 одбор да ово прекорачење паедходао одобри. По саслушању овога одбор је одлучио, да суд општински спреми за идућу одборску седницу пмвештај о овоме прекорачењу ц иодпесе га одбору ва одобрење. XIII. Према оддуци одборској од 19. Авг. 1891. г ББр. 3269. изабрато иоверешштво за прег лед прекорачених партија буцетских за ову годину, иодноси свој извештај и предлаже, да се прекорачења одобре и нов кредит за поједиие прекорачене партије одобри. По саслушању овога извештаЈа одбор је решио, да се према предлогу комисијском и извештају књиговодства прекорачеаа сума у у седам хиљада девет стотина четрдесет четири дин. одобри, као и нов креднт од двадесет и трп хиљаде динара, с тим, да одборско повереништво објасни потребу овог наквадног кредвта. XIV. Одборнпк г. Соломон АзриЈел понова интерпелише председништво, да предузимач грађења калдрме на топличином венд5 врло споро ради и да ирема томе нема изгледа. да ће "осао овај извршити на уречепо време. По саслушању овога иредседннштво је одговорило. да је овоме пред\зимачу остављен рок, да кога мора посао свршити, иначе ће се са њиме уговор раскинути. XV. Одборпик г. Мата Јовановић јавља, да се 1 јк дузпиач, грађења шеталишта у кнез Милошевој улицн жалп, да му општ. инжењер још није дао линију л ннвелацнју. По саслушању овога председништво је одговорило, да ће ствар извидетп п одбору реФерисатн. 86. ВАНРЕДНИ САСТАНА^ 2. Октобра 1891. год. Председавао дредседпак г. Милов. Р. Маринковић, од одбораика били: г. г. Ђ. Димитријевић, М. Јовановић, Ђ. Николић, М. Каиетановић М. С. Денчић, К. П. Михајловић, Дим. Најдановић, Р. Пу/вевић, Ј. М. Тадић, М. Велизарић, Н. Р. Поаовић, Љ. Јовааовнћ. К. Д. Главинић Ј. Петковић "В. Новаковић И. Дветааовић, А. Шток, Ф. Васиљевић, Г. Бркић, С. Азриед ,Р. Драголић.

БРОЈ 46 I. Прочитан је записник одборских одлука седницедржане 23. Сеит. 1891. год и прнмљеи је без измене. II На предлог г.г. Косте Б. Мпхајловића а Љубе Јовановића одборника, одбор је решио, а се накнадно изв^стн истражни суднја за варош Београд, да је Коста Цветковић овд. за кога је јављено да. је одбору непознат, да је доброг владања а средњег пмовног стања III. Одборник г, Дим. Најдановпћ интерпелпше председеиштво, да на кланици београдској пема довољно воде. те касапп не могу свој рад да врше нравилпо. По саслушању овога председништво „е одговорило. да ће предузетн све могуће мере ;а се кланица снабде водом те да ллдп могу (вој посао како треба вршити. IV. Председнвштво износи одбору на решење иротокол лацитације ГБр. 1648, држане за оправку вривремене свињске кланице, на којој није било ни једног лицитанта и понуду Богдана Петровића предузимача ГБр. 1660, којом се нудп да ову оправку пзврши по предрачуну. По прочитању оба ова акта одбор је решио, да се понуда ова одбаци. да одборски повереницп г.г, Адолф Шток, Двм. Најдановнћ Мата Јовановић прегледају иредрачун и са најповољнпјнм предузимачем оиравку погоде и одбор о свршеном известе. V. По прочптању протокола лиц..тације ГБр. 1720 држапе 26. Сепг. 1891. год. за продају пет стотина кубних метара белог камена онштивског из Београдске улпце, одбор је решпо, да се сав овај камен (пет стотина кубних метара) уступи А. Перпшочу овд. ио два динара и педесет и пет иара дпн. од кубног метре. VI. По ирочнтању акта исгражног судије за вар. Београд. АБр. 2487, 2486, 2499, 2474, и 2475, којнм се траже уверења о владању и

ШАЛШШК, НАРОДНО ЗДРАВЛЕзЕ У последњој својој седници, Српско ленарско Друштво, одредило је три своја члана, да као делегати друштвени предаду Суду и Одбору В. Београда једап детаљно израђен нројекат за установу завода за дезинфенцијУ. 0 овој врло важној, ствари потребно је проговорити мало више, јер се тиче интереса свију нас, тиче се здравља нашег. У носледњој деценсији учињен је велики напредак у медецинској науци : у место општих узрока разноврсним бољетицама којима је људски род нодлежан, дознало се сасма сигурно за ситне организме, који у извесним нриликама на нас дејствују, нродру у паше тело, развију у њему болесг, и често пута произведу и смрт. Научењаци целога образованог света млогобројним њиховим радовима, учинили су већ толико услуге човештву, да су њихова имена онште позната и њихови радови свуда високо цењени.

Међу њима блистају два имена: Пастер и Кох. Ни један ни други нису сами измислили науку Бактериолошку у којој су они прваци : као у опште велика открића, њихови радови постали су после млогобројних сигних покушаја које су они бнли стрпељиви да сраде. генијално да им додаду духа, да их оживотворе те да изведу и претворе у целпну велик материјал, који се калази растурен у литератури света. Ово ни најмање не умањава славу ва два велика човека нашега века; изучавање њахових радова доводи свакога до дивљења са колико су воље, стрпљења и неуморнога рада, они предњачили у постављању основних правила те нове — по човечанство веома корисне пауке — Бактеризлогије. Први радови тицали су се највише једне онасне бољке, која тамани хиљадама грла стоке, тицмо се прострела сСћагћоп, АпШгах). Доказано је да болест ову проузрокује један ситан микро-организам ВасШ1ш апЉгасга, кончасте Форме, који има 5 до 20 хиљадитих делова од милиметра дужину, 1 до У 4 хиљ. дела од милиметра у дебљину, обал, прав. ненокретан, прозрачан као сгакло.

Из почетка још се и сумњало, да ли је ова животињица баш узрок болести или је само последица њена но доцнијим радовима би са свим сигурно доказано, да је : Прострел произведен бактеридом Вас1. АпЉгт као што је трихиноза произведена трихином и шуга животињицом асагш," Еа »тап(1е Епс1с1оре(11е (1. X. стр. 601). Кад се нешто крви од заражене животиње нроцеди кроз порцулан , па се та течност. у којој нема оних ситних кончастих организама, ушприца у тело здраве животиње — болест се не развијс, дакле нема никакве сумње, та сићушна животињица узрок је болести. Даљим иснитивањем сазнало се за нешто по све необично : — у тим кончастим ситним организмима развијају се ситна зрна из којих ће се произвести нове генерације тих животиња. Ова зрна (ароге) имају ту особину да противстају млого јаче но развијене бакциле узроцима, који теже да их униште. Бакциле могу релативно лако да пропадну, али ова ситна зрна трају и даље и кад се леш животиње која је од прострела угинула закопа дубоко у земљу, зрна она остају жива, бивају прогутана од црва, који 1госле излазе и гину у површним сло-