Beogradske opštinske novine

ГОДШ1Л IX.

— 251 —

Б1 Ј 0Ј 50.

Решено је да се види та кућа, Сад примате ли оно што је г. /Уоновић казао : да се ступи у споразум с г. Министром Лародне Привреде те да деца, по свршеткЈ основне школе, могу нвставити школовање у Тончидеру за камењарство, поврћарство и тд. јер као што знате тамо се камењарска вештииа доста развија ? (Усваја се). Соломон Азрујех. Молим изнесите молбу лебара да им се повећа такса лебу јер је жито скочило у цени. \\редседних. Прошле седнице ви сте оставили ту молбу за данас. Ја сам вам и чада каза а и сад понављам да се цене брашна нису промениле од последњег одрећивања таксе хгебу ма да је пшеница 18. 18'40 дии. 100 кила. Цепа је брашпа била раније 22 и по дип. 100 кила па и сад је толика. Према томе изволте решити ствар. Лаза ДашковиК. Што брашну није пала цена то је с тога шго га има готовог а жи-ту је цепа скочила јер мало сељака долази на иијапу ношто је заузет сваки пољским рпдовима. То је цена иривремена и више вештачка само да би се фурунџије могле користити К. Б. Мијаилови/г, Сејано брашно кошта фурупџије 26 и 27 динара а то је таква цена да они пе могу да опстану ако ова такса хлебу о<тане. Ја мислим да 1 реба повећати таксу хлебу. И. ЦветановиК. Кад је иста цена брашна не треба повећавати ни цену хлеба. Ако је скочила цена житу, она можо и иасти кроз два трн д ша, а главно је да је брашио на старо-ј цени. Јован Станковић. Цене треба да остапу старе јер је и брашно на истој цени. А ове веће цепе жита то су само маиеври трговачкп у овоме месецу. После 15 дана морали би опет спуштати 1аксу а што би то чинили ? Ако би пак видели да с динаром или с пола динара саочи цена брашпу онда ћемо дизати таксу хлебу. Ф. ВаскљевиИ Ја мислим да не треба да дозволимо *а Београд остане без хлеба да Фурунџије иропадиу. Кад жито скаче, правило је да ће и цепа брашпу бити скупља Ја мислим да морамо повећати таксу. Милутин Марковић. И ја држиш да је та цена жнта трговачки маневар, а (гшто је цена брашна осгала не прочењеиа. то треба да Остане и цена хлебу иста док се не би цена брашну повећала. Предеедник. Од свију Фабричара ми имамо цене. Оне су већипом по 22 и по дип. 100 кила; само код Б јлона је 23 до 20 дип. То су све старе цене и ако при свем том вреди новећати 1аксу хлебу, ви тако и решите (чује се да остане садања цена). Прелседник. Дакле да оставимо исту цену хлебу. Ааза ДашковиИ Г. Соломон незпа за 1нто је сад скочила цена житу, па с тога тако п говори да се новиси. То је с тога, што сад сви људи раде и немају кад да донесу, а у скоро ће бити још јевтиније. Соломон Азријел. Нека не каже г. Дашковић ,'.а ја не знам, јер ја кад што говорим. говорим из сонственог сазпања. Ја знам јутрос најмање њих 50 сељака. која су дотерали жито, и видио сам да продају по 18 дип. сто кила. Председник. Да ставим на гласање.

Ко је за то да остане досадања такса хлебу нека гласа нза", а ко је да се повиси нева каже „против." (Настаје гласање. Дакле већина је „за" и цена Је остала иста. Сад је на реду извешгај комисије трошаринске. Никола Р. ПоаовиИ. У једној седници пре два ипо месеца било је ово питање на дневпом реду и то: да плаћа и оиај трошаринску таксу који товари еспап са жељезнице и са Саве. Комисија је за то, да плаћа, а тако исто мисли и унравник трошарине. Раденко ДраговиК. Ја знам да је решено, да се наплаћује улаз у варош по тежипи, и то од 20—60 пара д. Комисија каже. да се наплаћује али не каже на какав начин. Хоће ли то шкодити трговини и хоће ли бити већи расход или нриход. Дакле није дала разлоге. Соломон Азријел. Ја мислим да ми не можемо решавати више пишта па ни о овоме, јер пема довољан број одборника. Ту је свега 13 -14, а треба најмање 16. Милутин МирковиИ. Може се решавати и без њих, јер су они овде билн и протокол иотписали а и раније ствари решавали. Нашто огезати С1вар кад је хитпа и кад ништа не смета решавању. Никола Р. Поаов >ћ. Сви који су потписали протокол смагра се /а су ту, и по томе може се решавати. ПреАседник. Молим да чујеге шта каже закон о томе. Ђока Новаковић. Ево шта каже закон (чита). Дакле значи, да овде треба да има бар иоловина одборника. Овде су истина потписали прогокол њих 16, али сад их нема свију. По закону не тражи се да само дођу и потпишу протокол па да оду, него и да су нрисутни јер би се онда могла чинити злоупотребе па би могли и неторица регаавати. То дакле нчје смисао закона. Председник. Кад је тако онда закључујем седницу Састапак је овај трајао до 9 часова по нодне.

држан 24. Јула 1891 год. Почетак 7 часова по иидне. Председавао иредседник г. Милован Р. Маринковић. Председник. Седница је отворена и молим вас да чујете протокол прошлог сасганка. (Секретар чита). Прима ли се прочичапи прото:1ол ? (Прима). Молим вас да одобрите решења које су прошле седнице донесепа нри недовољнеме броју одборпика за пове предмете. Решења су : О номоћи Јорану Станковићу од 60 динара О примању под кирију ку^е за ипж. одељење и књиговотство ; О лебу — да остапе стара цепа ; О прегледу и узимању под закуп зграде за школу у Топчидеру. (Одобрава се). Пре пего што пређемо на дневни ред, има да се на захтев државних органа, издаду нека уверења то су : 1. О владању Јованке Јовановић слушкиње која одговара за крађу (непозпата).

2. О стању Мијаила Васиљевића бакалина (да суд изда према порези). Познато вам је већ да сам за данашњи ванредни састаиак одредио два предмета 0/5 велике важности за нашу општипу. То су извештај трошаринске комисије и уговор са г. Цикошем о осветљењу. Због тога што г. Ђока Станојевић проФ. војне академије који је умољен /.а нам својим стручњачким саветима помогне у овоме нослу, не може да остане даље од недеље у Београду јер мора да путује на страпу због другог посла, добро би било да уговор о осветљењу узмемо прво у оцену (прима се) Пре него што пређемо на читање самог уговора, молим вас да саслушате г. Станојевпћа о једној понуди која је дошла после оних раснисаних понуда. Па и ту понуду оцепила је комисија за осветљење и ако она није догала на време те нема оне правне вредности као друге понуде. (Јоломон Азријел. Ја мислим да ту понуду не треба читати кад није дошла на време међутим је нснуда Цикошева већ примљена. Председник. То стоји да смо ми Цикошеву попуду већ примили, али нама при свем том ништа не смета да и ову понуду саслушамо ида је узмемо нросто на знање. Ћока СтаноЈевиК. Чата попуду (Кронгона и комн. из Дондона) Иредседник. Хоће ли ко да говори ? (неће). Усвајали се овај извештај ? (усваја). Сад прелазимо на претрес уговора у начелу. Мата ЈовановиК. Господо, и ја сам био члан ове комисије за сасгав Јговора са Цикошем, али сам био свега једанпут у комисији и више не. Председништво је на сву прилику изгубило из вида да сам и ја члан те ме пије позивало. Ја ово не напомињем ради протеста, већ ради оправдања онога што ћу говорити о уговору кога сам прочптао али при изради ког нисам суделовао. Моје примедбе изнећу где им буде места. Председник. То је ис1ина што г. Мата каже. Доиста је г. Мата у поче1ку учествовао у седници а доцније не. Са тога се његов потпис не налази на уговору већ другог једног одборпика, г. Канетановића, који је редовно долазио у седнице и о коме смо ми мислили да је члан комисије. Ја мис шм да одбор а ни г. Мата неће наћи ничега хотимичног ту, јер оно што је г Мата поменуо, ма да је истинито, није с нам'.ром учињен (Добро! добро!) Имали ко да товори у начелу нрошву уговора? (Немај Ђока СтанојевиК. Господин др. Марко Л.еко учипио је пеке иримедбе на овај уговор. Ја пмам његову писмепу изјаву п молим вас да доролите да је прочитам. Председник. К^о што чујете, ово је изјава противу уговора у начелу. Ја вас молим да је саслушатс. У осталом ви сте били у седницп кад је била рсч које ћемо: гасно или елекфично осветљење усвојити