Beogradske opštinske novine

ГОДИНА XI.

БРОЈ 51

на 60 м. сировоинива има једну лампу. На другим местима су свуда ламле много гушће. Ми му дакле тек на 60 м, гарантујемо једну лампу и то је таво мало да је врло добро шго је он на ово нристао. Кад би концесион^р на тој дужини тражио 6 или 3 ламие, била би друга ствар и много тежа за нас али ово — доиста је и за атар мало. И најпосле ја и незнам са којих би се разаога тражили повољнији услови за атар него за саму варош. К. ГлавиниК, Ми тражимо за атар нешто друго за то, што за њега може да се удеси јевтиније освеглење од овога. Ђ. НоваковиИ. Ја не би општину тако веривао него би ставио иосле речи у чл. 1. „у вароши Београду" — „ако оаштина за аотребно нађе да и тамо овако осветљење уведе''. Ђ. СтанојевиЛ. Неко са тончидерског брда може зажелитм да у своме випограду им-в елекгр. освеглење и сад ако концесионара писте везали да у мора да да осветлење но овој цени оида га он може аво хоће и уцењивати А и оншгини ако би јој гребало освеглење ван рејона, он га меже давати другојачијом ценом од предвиђене; међу тим ако овде осгавите „Бооград и агарт", онда и у агару имаге нрава на цепе које важе и у Београду. Или једно или друго; - обоје не може бити! Раденко ДрпговиИ. Ја не би хтео да се ово прошири и на рејон. Док се вврош прошири и у рејону, она ће добити све јевтиније пего сад. Могао би се избрисати атар. Н. Р. ПоаовиИ Ја мислим да не би било ни најмање умесно да се избришу ове речи ,,и његовом агару". Ми знамо како се од пре 20 година умножило сгановнишгво у Србијн а како у Београду. Од милиона становништва има га сад нреко два милиона. Садашњи агар Београда неће се нопунити за 200 година. То је дуг низ година за колико ова повластица неће трајати, ма да Ке и она за 4"> година важити, Сад и кад би смо ми хтели, и кад би копцесионар желио, ми у атару немамо шга да осветлимо али у будућносги можемо имати и с тога ово ваљз да осгане да важи и за агар јер могу људи који имају винограде, или који подигну Фабрике у долини Мокролушке реке, зажелити да се користе овим осветлењем па што им не би д >ли могућност да се користе под ногодбама које важе за варош М. В ''лизариа. Ја сам за т о, да аримимо ову редавцију јер Београ \ неће остати увек у садашњем свом рејопу, већ ће се сва више и више на и ван рејона ширити, па што пеби и то нредвидели, гим нре што га те будуће нове и мале просторе посебице нећемо извесно добити друштво које би нам давало освеглење ио јевтивију цепу, пу што је овим уговором утврђена, за целовупно освеглење Београда. Према томе нихако неразумем зашто би изоетавили атар Београда из уговора. и не дати права сгапозницииа вап рејона да се вористе тим освеглењем а то тим пре што то иде на корист саме вароши, јер шго буде више пламенова тиме и осветлењеза варош биће јевиније. Раденко Ј^раговиИ. Што се вароши тиче она се мора проширивати. Ми имамо дапас 14 — 15 стражара а потреба је да их још имамо.

Ћока НоваковиК. Докле се год Бооград буде ширио ваагпће као варош сав тај простор и мнслим да не би ништа шкодило ово што ћу вам нрочитати и онда ће нреетати бојазн. коју је нагласио г. Главинић Ово да се умете после речи атару: ,,ако оиштина за потробно нађе да н тато овако осветлење уводи" Ђок<1 (ЈтанојевиА. Ја се само бојим да предузомач на разуме ствар друкче и не гражи после већу цену за атар, а иначе немам шта нрогив. Давле у томеје сва ствар. Филиа ВасиљевиИ. Треба да остаие овако као што је у уговору, јер ми имамо кућа ван рејона н зар да их оставимо на милост предузимача. Нека се умете, да по истој цени мора дати и ван рејопа. Соломон Азријел Ја сам за то да остане и у атару и то из разлога што знам, да се спремају људи да подижу Фабрике у атару београдском и само чевају се усвоји електрично осветлење и за атар Председник. Молим вас чули сте како гласи први члап, а чули сте и додатак г. Новаковића. Усваја ли одбор овако овај члан с додатком? (Усваја) 1 Бока Стојановић чига члан 2. Код чл. 2. Г, Марко се боји ,да оишги| на за 41 годину ако и не буде задовољна ^ елевтричним осветлењем (што ће но њего| вом уверењу ни у року од 41 годину нсго Ј већ после пеколико годипа настунити) мора трнити то осаеглење и да је за тако дуги низ година лишена нрава да своје нотребе на најкориснији пачин нодмирује " Г. Марко и опет навалице неће да зна да има овакав један члан у уговору: Чл. 6. Повластичар осветлења Београда електрицигетом може но одобрењу б. општине прећн и па другу врсту осветлења за воју је наука и ир кгика псказала да је исто гако добро или и боље од постојећег. У том случају иовластичар је дужан давати најмање исту количину светлости и но цени и по условима који су овим уговором утврђени". Ако г. Марко држи да ће то ,,боље осветлење" бити гасно осветлење нев се не боји да ће дуго на њ' чевати. Соломон АзриЈел. ,,Ими сличпом индустројсвом предузеКу" Ја то не разумем. Н. пр. за грамвај, зар и њему да даје електрично осветлење. Ђоња Станојеопћ. Друго је за грамаај, ово је са свим за друге сгвари. Илија Цветановић. Г. Соломон је наномеиуо траавај. Свави грамвај има своје осветлење. Он |може да има и електрично осветлење. Да не ревне доцније Дикош. да и њему даје електрично освеглење. Ђока Станојееиб,. То је један исти човек, који ииа траивај и коме се даје коНцесија зе елев. освеглење. Овде се разуме ово: н нр. дали сте елев. осветлење. После 10 годипа дошао је други и тражи гаспо освеглење. То не може оп итина дати. После тога ово је и општипско предузеће а не само Цикошево, јер она може после 16 година да одкупи. С тога мислим да нема оне бојазни што наведе г. Соломои Председник Усваја ли о !,бор 2 ги члан? (Усваја) г Бо!5,а СтанојевиК чига 3. члан. Г. Марко пита какве су то радионице које повластичар може подизати у вароши и на мостима, која он за добро нађе'. У уговору стоји: ,,која он у саоразуму са надзорном комисијом за добро пађе.

Али свака гаква радиопица мора бити подигнута, по пдану, који ће предходно онштина одобрити. Ја не знам каво б I веће ограничење за оовластичара хтео г. Марво. Председник. Нико се не јавља за говор. Усваја ли одбор и овај члан? (Усваја). г Бока Станојевић чита чл, 4-ти Г. Марко мисли, да би се могло иаћи удесао место и на дунавској страни место онога, које је у том члану предвиђено. Овде морам ја да опомињем г. Марва на услове у стечају. Тамо је не само означено да ће то земљиште битн па савској страии, него је шта впше у плапу било обележено и само исто које ће се уступити цовластичару Ми смо уговором успели да новластичару то означено место у стечају, које је готово у самој вароши одузмемо и да за чи тав једап а можда и 2 километра огерамо даље и против његовог ингереса, и то опег г. Марву није право. Г. Марко је био члан комисије за освеглење, па зашто није те своје примедбе праиио онда кад је то месго за конкурс одређнваио. Мата ЈовановиИ. Код овога члапа ја мислим да додамо ово: ,,Само месго и величину истог одредиће надзорпа комисија у сноразум уса повластичаром. Раденко ДртојевиА. Заиста је правилио мишљење г. Лека, да се месго о^мах • одреди. Ми знамо да норед обале имамо да правимо извесие магацине, па да он не тражи го место. Ђока СтпнојевиК. Он може датражиали га не може добити ако то комисија пе одобриПредседник. Усваја ли одбор члан 4-ти с додагком г. Матииим? (Усваја). Ђока Станојевић чига чл. Усваја се. Даље чита чл. 6-ти Овде има примедба господип Маркова Да би госиодип Марко имао нраво на оно шго је рекао код чл. 2. ои сад тражи да чл. 6-ти изоставимо. Он тражи даље да кажемо овде каква ће бити комисија, која ће решавати о иромени осветлења и т. д. Чудо г. Марко не тражи да одмах сада у уговору наимеиујемо и те члаиове вомисије. Ја држим да ће онај одбор општииски, који буде умео оцонити да постојеће електричпо осветлење треба заменити неким другим, да ће тај одбор умети и наћи иачипа, како ће ту промену и извршити. Нека се г. Марко за то не брине. Мата ЈовановиИ. Ја мислим место речи , варошко нреставништво ' да дође реч онштина. Председник. Усваја ли се овај члап са исиравком г. Матином? (Усваја се). Ђока Станојевик чига; II произвођење к спровођење електричие струје чл. 7 Иредседник, Усваја ли одбор овај члан? (Усваја). Ђока Станојевић чнта чл. 8. Усваја се. Чита чл 9. Усвајасе. Чита чл. 10. Усваја се. Чита члаи 11. Усваја се. Чита чл. 12. (Овршиће се.)

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГА СУДА.

Власник Онштина Београдска.

Парна штампарнја Народне Радикалае Странке.

Уредник Урош Кузмановиб.