Beogradske opštinske novine
ГОДИНА X.
_ 6 —
БРОЈ 1
Из истога чдана да одпадпе све што се односи на извештавање и присуствовање повластича приликок чињења тих проба, и да ресултати, до коих дође падзорна комисија или стручно лице, које буде од падзорне комисије одпосно опшгинске управе овлашћепо, да Фогометарске пробе чипи, да ти ресултага буду обавезани и за пввластичара. Није потребно претходно извештаваги повластичара када ће се те Фотометарске пробе чинити јер нема основа да се сумња у коректност стручног рада па *зорне комисије као о онога стручњака, који треба да је заклег, који бн имао Фотомегарске пробе да чини. Од тих Фстомегарских проба имаће се користи само онда, ако се изненадпо врше, али ако се претходно повластичар увек извешгава, опда узалудно је и вршити их. Поваастичар може удешавати, да буде довољно светлости кад се Фогометарске пробе држе а иначе у редовним приликама може лиФероватк онолику јачину светлости колику он за добро пађе VIII Конвенцијонадне казне Из Члана 49 да се изоставу речи: „ако би то било узроком повластичара или његовога персопала". јер то се по себи разуме и пе треба тражити да оишгина доказује, како се извесан случај досио узроком повдастичара ики његовога персонаЈа. Ствар је повластичара а не општине да доказује, да извесап случај није се десио кривицом његовом или његовога персопала. Ако остане гај услов у уговору, онда ће иовластичар лако моћи да избегава казпу, бацајући кривицу па некога трећег, кога треба општина да хвата и кога редовно пеће моћи нронаћи. Одбитак од два динар°. односно 20 пр. дин. за сваку пламену лампу или сијалицу, која не би била на време запаљена или се пре времепа угасила, није никаква казна За такве случајеве треба казнити повласгичара бар са трипут већом таксом, но шго дотична лампа стаје за једну ноћ горења. У чл. 50. да се измепи казнаовако „у првом случају са 500 (место 200) а у другом са 200 динара (место 100). Ако се такви прекиди десе три пут у истом месецу, онда да губи половипу месечпе нлаге за улично осветлење (ове се казпе односе само на тај случпј. Ако се у ма које доба ноћи прекине осветлење у целој вароши или једном делу вароши на краће време ) за прекинуто осветљење преко целе ноћи а,а остану казне, као што су у уговору одређене. У овом члану као ~л претходном, да отпадну речи: „узроком повластичара или његовога персонала' ; , погито се о томе нарочитО говори у чл. 52. Казне треба да буду строжије те да би имали веће превептовпе вредности. Из чл. 52. да одпадне друга тачка од речи; ,Пошто се такви случајеви могу десити само усљед педовољне јавне сигуриотти" итд. Ово би било испод достојанства једне општипе, да се уговором с пеким њеним повластичарем подсеће на дужност, која јој је законом прописана. У редовним нриликама, иовласгичар сам а уз нрипомоћ општинске власти дужан је да чува своју имаовину. А општинска одпосно полицпјска власт по дужпосги пред} г зеће нужне мере, да се имаовина повластичара пе оштети, евентуално, да пронађе опога, који је штету учинио. Неприродпо је да се опшгина само према повластичару за електручно осветљење тако обвеже, и да му гарантује за све штете, које би се па његовој има-
овини десиле, кад до сад ни једном од својих повластичара, такве обавезе није давала. Кад према другим својим новласгича рима а и према грађанима, општина не може примати сличпе обавезе, опда и с повласгичарем електричпе светлости не треба правиги изузитка, јер поред тога што је то испод достојанства општипе београдске и што је тиме дато повластичару ирилике огромне рачуне да подпоси општипи, повластичар моћи ће још и да се користи кад год осветљење није као што треба, и да кривицу баци на другога а тиме да све. конвепциопалне казне учини илузорним. Довољно је кад општипа према члану 53. обезбеђује повластичара од сваке штете, прилпком нагомилавања светине, јавних нереда, рата и других слпчних случајева'и тада ослобођава повластичара сваке казне за прекинуто осветљење и шта више надокнађује му према гоме члану сваку учињену матерајалпу штету. У чл. 54. треба објаспити, да ли се у елементарпе догађаје или друге какве неодољиве силе, разуме и тај случај, ако се повластичару одобри, да за покретну силу употреби текућу воду, па кад се та вода смрзне, је ли и опда повластичар ослобођен сваке казне у случају прекинутога осветљења. У чл. 55. да се објасни који су то ,,горе аоменути случајеви", који се изузимају, и усљед којих новластичар не би био одговоран за несретие случајеве или штету „панесену ма коме било, инсталацијом или експлоатацијом освегљења ' VIII Трајав-з, откуп и пренос поЕлаотице. С чл. 57. оставља се повласгичару рок од две године дава за довршење освегљења „у целом варошком грејопу, предвиђеном овим уговором" а не мотивише се за шго се оставља тако дуги рок, кад се зна да се ти иослови могу много брже довршити. Поред тога да ли се има овај члан тако разумеги, да ће тек после две године варош добити елекгрично осветљење или ће поједипи делови вароши бити и раније осветљени. Ако је овај последњи случај гј. ако поједини делови вароши буду и нре две године електричпо осветњени, колико ће општина имати да плаћа повластичару за такво делимично осветљење ? Да ли по поједипичним цеиама илн сразмерно годишњој цепи од 80.000 динара ? Те две цене знатио се међу собом разликују и за то је нужно ако се остави рок од две годипе, који је ао моме мишљењу дужи но што је потребно, да се поменута околност не изгуби из вида, и да се пјрема томе, чл. 57. овога уговора допуни. Чл. 60. треба прерадити и ,,да би се избегла", као што се у тоие члану вели ,,свака неизвесност о суми, коју би општина имала да плаћа, цена коштања целе инсгалације" да се одреди на други ноузданији иачин, но што је то тим чланом одређепо. По моме мишљењу требало би пад" зорпој комисији ставити у дужпост, да за време инсталације прикупља све подагке о цеии коштања целе инсгалације, које ће повластичар признати као истините. За остале издатке но ориђипалним рачунима, које иадзорна комисија има права да подвргне и контролисању одпосно цена, које у то доба буду владале. И тако покупљени подагци иаају да елуже као основ за одређивање суме, коју би општипа имала да изда повластичару у
случају откупа целе инсталације варошкег осветдења. Ово би био много поузданији начин за сазнавање праве цене коштања целе инсталације, но онај, који се у члану 60. овога уговора предлаже. XI Опште одредбз У чл[ 70. носледњу тачку нрецизирати тако, да ће се ловластићару вратихи кауција од 20.000 динара пе кад, као што у у овом члапу гласи ,,кад екснлоагација осветљења отпочне" већ кад се доврши инсталација осветљења у целом варошком рејону, који је предвиђен овим Јтовором и иад се у целом том рејону буде вршила експлоатација бар но године дана. У чл. 72 за „неодољиву силу" важи опа папомепа чод чл. 54. На завршетку ових мојих примедаба молио би још г. члана комисије, који је овај уговор израдио, да изволи казати, који^ ли су му уговори других, страних општина у којима је искључиво а и од чести, електрично осветљење јј усвојено , служили за углед, иридиком израде овога уговора ? Колико сам умео, ја сам овим иримедбама одговорио мојој дужности и савест ми је мирна што сам бар обратио пажњу одбора а нарочито наших стручњака у одбору на главие мане, које по моме мишљењу овај уговор има На одбору јеса\даоцени у колико су моје напомене умесне и да реши, хоће ли да усвоји овај уговор с манама, које сам овде побројао и хоће ли да нрими огромну одговорност за све штетне посљедице, које ће по моме мИшљењу од овога уг вора, ако се ве измени, грађани иаше вароши имаги да сносе. 25. Јула 1891. г. у Београду Др. Марко Т. У1еко ВАНРЕДНН СА0ТАНАК ОДБОРа ОПШТИНЕ БЕОГРаДСКЕ (110 СТЕНОГРАФСКНМ ВЕЛЕШКАМА.) држан 1. Августа 1891. год. Председавао председпик Миловап Маринковић. Председник. Састапак је отворен. Молим вас чујте протокол прошлог састаика. (Секр. чита. Прима се). Прошле седнице реш ли смо : за Китуса о постављању тротоара у извесним улицама за Панту Манојловића о изради шеталишта од Л.опдопа до вој. академије, о помоћи стрелцима у 300 дипара и о Цикосу. Тада није био довољаи бро.ј за нове предмета и молпм вас да то сад одобрите (одобрава се) Ђ. НиваковиИ. Од ,Дондона" па па ниже до војне академије таква је прашина да опомад једна кола у мало што нису нрегазила дете код министзрства грађевина. Да не би тога било и у будуће и да би се избегли песрећни случајеви, ја мислим да би онај пут требадо запречити док се не онрави те да нико њиме не пролази. Сем тога ја би био мишљења да се забрани пролаз колима кроз све улице у којима се подиже калдрма. Осем тога ваља ставити у дужност ввартаљиицима да пазе да се не јури колима преко таквих улица јер би лако могло бити несреће.