Beogradske opštinske novine

ГОДИНА X. држан 10. Октобра 1891. год. Почетак у 5 и по часова ио подие Председавао предс^дник општине Милован Р. Маринковић. Председнж. Пошто има довољан број одборника за решавање, отварам одборску седницу. Изволге саслушати заниснив нрошлог састанка. (Секретар прочита) Има ли ко да нримети на записник? (Нема). 1 Ја сам господо ову седницу звао ради решавања по рачунима за 1884—5 — 6 7 и 8 годину, да испунимо оно, што треба, да би могли даљи рад поднети ггавној контроли. Ово је потребно што је глав. контрола оставила рок до 1. Нов. ове го итне. Рачуноиспитачи су те рачуне довели у ред само да ми још одобримо. Молим вас да почнемо од 1884 године. Рачуноиспитачи су за 1884 год. казали да су склопили рачун, али цељ овоме њивоме раду тај, да треба да се неки рачуни за извесна лица огласе за пропали што нема мпгућност и да се наплати. То је учињен реФерат од 1888 г. Комисија за преглед рачуна добила је гај ре<х>ерат, али није нишга урадила, те се та лица воде из године у годину. Књиговотство вели да то треба или извршити или огласити за пропало. По реФерату од 1884 године износи цифра 267.402-94 дин. (Чита.) Дакле као што видите, прво треба одбор да реши, па онда минисгар Финансије, па тек после да се пошље глав. контроли. Желите ли да чујете извештај комисије, која је била 1888 године Андра ОдавчК. Мени ова ствар изгледа смешна, Комисија од 1884 год. вршила тај посао и сад одбор ове године да то одобри. Ја то не могу одобрити. Гди би ја био позван да после 7 година одобравам прекорачене буџете, Соломон Азријел. Тамо се каже, да има извесних лица која су осгала дужна. Ја би хтео да знам која су го лица. Кад има списак за гато то комисија није видила која су то лица па ако су помрла може бити да има њихове масе пред судом и да имају имања. Друго господо 267 хиљ. дин. оставити неодобрени од 1884 год., па да сад одобравамо, то Бога ми никако не могу. Може то сам министар ако хоће одобрити, а ја нећу да водим рачун о ономе шго је мој деда радио. Председник. Ово је само испунењеједног законског прописа. Мора се донети каква одлука и ако ви не одобрите те кредите онда не знамо шха ћемо радити. Ја ово износим по дужности, јер не може се пред гледати доцнији рачуни па ни ови садањи с тога што све то стоји у свези са рачунима од 1884 год. и неможе се поднети главној контроли док се предходно ово не сврши. Ово прекорачење учињено је у 1884 години и кад би саслушали извештај комисије, која .је прегледала у оно време те рачуне, онда би добили објаснења како је то ишло. Андра 0 давиК. Ја мислим да тај извештај потпунотачан. Прекорачење је уредно и нећу да иажем, да је прошла управа и одбор радго незаконито, но само мени је смешно, како то, да ми после 7 година одобравамо те рачуне Ви пошљите министру на одобрење и кажите му да одбор неће да одобри него нека он одобри.

; ; - 87 Ђока ДимитријевиК. Ја нећу да говорим шта је требало да буде, али би рад био да знам има ли суме одређене на чисто за све године прекорачења. Може бити да ће се та сума смањити. Може бити да је у идућих година био какав вишак. Одбор мора да одобри, јер министар неће нам ни буџет одобрити без тога. Дакле ја би молио да ми се каже да ли је у 1890 години сумаран деФмцит. П редседник. За 90-ту у годину све је одобрено што је учињено и све су Формалности извршене да се може ноднети глав, контроли, но ово стоји на пут. Мата ЈовановиК. Господо заисга изгледа некоректно, да један садањи одбор одобрава нешто, шго је урађено пре толико година Ствар је у овоме. Ондашња управа општинска трошила је на извесне нотребе и то је иснлаћивано. Прекорачени су расходи на што се није имало права утрошити. На су испунили ни ону Формалност да добију одобрење да моту утрошити. Мени се чини да је суд утрошио и неке Фондове, који су били засновани. Мени се чини да је утрошени неки вукурузни фонд . Најпоследасе иснуни Формалност и да се рачуни отисну вонтролија налазим да треба одобрити. У извештају вомисијском ја се ономи њем да стоји да је било великих радова и да просго није испуњена само једна Формалност и по томе држим, да одбор не би учинио грех ако би ту Формалност испунио, а што се тиче исправности рачуна контрола ће ценити је су ли ти издатци правилни или нису. Но поред свега овога згодно би било да чујете извештај вомисије. Председник. Ја имам овде једап преглед на шта долазе ти вишци (чита). Рачуновођа каже, да незна да он има почасних одобрења Сад изволте чути извешгај комисије, који ће непредвиђене утрошке објасниги (Сескрегар прочита). Никола Р. ПоаовиЛ. Једна општа болест овладала је у свима општинама у целој Србији, па и у општани вар. Београа,а, а то је у томе, да се одобравају прекорачене буџетске позиције. Као што рево то је једна заразна болест. Од вако ја знш еакон о општинама увек је прецизно ; одрећивао, који је рачунополагач и какве Формалности има да врши, и сад после 7 година, као што рече г. Одавић, овај одбор мора да одобрава преворачене кредите. Кад је тако ми ћемо одобрити то, ади под условом, да чинимо ово само ради испунења Формалносги, а не и са одговорношћу за исправпост тога њиховога рада, већ ако је позиција прекорачена ставиће се приметба и тражити од дотичног рачунополагача. Но у овој прилици згодно је, да одбор према томе. што завон прописује извесне Формалности изјави сажаљење за што ондашње председништво није у своје време тражило одобрење од одбора за прекорачење буџета за 1884 годину. Највише ме побуђује, да ову реч кажем незгодну али истиниту што и сами рачуноиспитачи тако веле као људи незаклети, и ми смо заклети за све оно што одобримо. Кад се тамо у извештају каже, да је на ков стоке утрошено 3 хиљ. и неколико стотина динара, даље да је потрошено и на калдрмисање толика сума, а зна се, да по закону сваки сопственик плаћа пред сво-

БРОЈ 9. јим имањем тра хвата, онда је ваљда од те калдрме шго наплаћено и то је требало да уђе у ираход или ако ни^е значи нашим одобрењем да скидаио одговорпост са оних сонсгвенива, који имају да плаћају — С тога ја велим да ради Формалности одобримо овај рзнаји вомисијски извешгај, али с том оградом, да главна вонтрола ако налаз I, да пијо рађено пре по закону, да њих позива на одговор јер је нама немогуће да испигујемо те ствари. Усљед овога мислим пре ношго се растанемо са радом одавде да умолимо нредседпика да нвс извесги о свима решењима те да ми не осгавимо другоме овакве несвршене послове, па да нас после други потржу. Ја ово предлажем одбору аво се с тим слаже. (Чује се: Слажо мо се сви) Милутин Марковић. Поводом говора од борнива г. Николе Поновића с којим се ја у главниме слажем, имам да важем то да се овим нашим одбрењем извесних утрошава из ранијих годипа ни мало не свида одговорност за неправилан рад са органа воји су у своје време били на општинсвој управи. Буџет, то је један рачун о прикодима и расходима општинским; он је чисто уиутрашња ствар њена и сад вад се одобри решењем одборским нека буџегсва Формална или ма теријална сгвар, то никако не значи да се тим ослобођава неко од обвезе плаћања која на њему лежи, овим решењем никако се не регулише право на спрам оних који имају да плате калдрмију или на снрам оних који су одговорни по начелу па нису платили или нису могли да плате у своје време. Од њих опшгина може у свако доба да тражи наплату. Има, може бити, лица воја су раније била неспособна да плате свој дуг и да даду шго им ошптнна тражи због крајње сиротиње и сад, ако су га лица од 1884 године поправила своје стање, треба од њих тражити да плате општински дуг. Са тога ја мислим да ми треба да одобримо с ограничењем: да ми ово одобрење дајемо само за то да би се испунилаједна Формалност завонска и да би рачуни других годона могли отићи главној контроли с гим да рачунополагачи остају и даље ако им је рад ма у чему несагласан завонима и прописима. Председник. Ми, вао што сте чули, испуњавамо овим само једну Формалност те да свршимо посао а рачунополагачи остају и даље одговорни за свој незавонит и ненравилан рад. То ћемо ми саопшгити и главној конгроли. Мата Јовановип. Г. Поповић се детакао утрошака по једној позицији која много пада у очи а то је позиција о козу стоке опшгинске. Ја сам био у једној комисији и нрегледао ове рачуне па сам нашао да би ради сигурности гребало даимасточног дневника те да се види колико је и какве имала ошптина и по томе би се могло ценити да ли је се оволико могло утрошити на ков или није. А доиста мени се чини да је ово велики утрошак тим пре шго смо ми вагали рачун и преиа Фуражи па се не слаже. Но на послетку ми ту не можемо сад ништа помоћи што нису вођени дневници и други обрасци воје је требало водиги те да би се рачуни могли назвати уреднима ; то је ствар контроле која ће прегледати рачуне у своје време. Ја дакле мислим да ми све ово у Формалном погледу можемо одобрити не упуштајући се у што друго и ос-