Beogradske opštinske novine

да се у рову до 27. ов. мес пријаве војнопописној вомисији за варош Београд, а која ради у згради бившег начелства округа београдског. Од овога се изузимају само чиновници страних посланства и консулата као и сви они етрани поданици, који су већ нредстајали комнсији, и ноданство доказима (пасошем) оправдали. После озпаченог рока све комисији непријављене изналазиће нарочите војне патроле и стражарно спровести гарнизонској управи на издржавање 10-то дневног затвора сем оних, који изостанак оправдају. Из канцеларије председгвка в- пописне ко мисије за варош Бзоград КБр. 1794.17. Фебруара 1892. год Београд.

општински послови Цена хлебу. На молбу еснаФа лебарског, одбор је онштвнски у седници својој од 17. о. м. решио, ла се цена хлебу, обичном белом, новиси на 25 пара дин. по килограму. Ова цена вреди од 19. о. м. закључно. Благодарење. Данас око 11 и по час. пре подне биће благодареље у Саборној цркви поводом светковине ступања на пре* сто Његовог Величанства Краља и прогласа Краљевине. После благодарења ићи ће се у двор на подворење редом, који је у званичним новинама објављен.

Г. ДР-У ШШУ т. лго

У овогодишњем 5 броју „Београдсквх Општинскох Новина", Г. Др. Марко Т. Л.еко, одговорио је на неке од оних примедаба, које сам ја учинио у одбору ошнтинском, приликом дебате о поднесеном уговору за електрично осветлење вароши Београда, а поводом примедаба Г. Л.ека на исти уговор. Сматрам за дужност, да не „Оставп га, отац, остави га нек иде," мољаше девојка, „видиш, ја ћу радити док ле год могу, Ја умем да радим; ја сам од свогдетињства радила н научила сам се на рад. Још како ћу бити задовољна* додада са болннм осмехом и наслоаи главу на његова прса, „само кад ћемо цоштено зарадити свој лебад. То може и бити, отац. Ти си сада тако добар, ие пијеш више, а вршиш свој посао тако добро, да су те сви људи заволели, мор^ћемо се мало стисиути, али шта то чиии? Бербл нам више не треба, она је добра девојка али лења и морам увек пода иасла сама да свршнм. Све ћу : ја мођи сама урадити и видићеш, да се гости : пеЂе тужити е се хрђаво услужују. „Моја добра Розо", рече отац, кога ]е ова | детпња брига у срце дирнула н коме је стид од | самог себе натерао крв у лице. „Ти си добро дете, као твоја иокојна мати, добра и скромна." ,,0, сећај се често покојне матере, отац," рече девојка ириљубавши се Јаче к њему, „ти знаш како је она мене и тебе волела, и како јој је тешко било умрети што мене оставља, о којој се је она тако брииула, сећај се често ве! ОбеЋаваш ли ми то, отац?" ,,Обећавам ти, Розо," ирошапута отац и окрене главу на другу страиу Јер је осетио, да јој не би могао издржати иоглед.

пропустим овај „одговор" Г. М. Л.ека без мог одговора. Нећу да се заустављам код оних оиштих напомена Г. Лека, као да му нисам хтео ,,одговарајућим разлозима и мирно да доказујем зашто се с његовим примедбама не слажем." Свима онима, који су пратили те моје одговоре познато је, да ли у њима има „одговарајућих разлога" или не. Напомињем само узгред, да та примедба г. Маркова баца мало ружну сенву на опшгински одбор, кога је и он члан а који је те моје, без „одговарајућпх разлога" одговоре примио и усвојио свуда једногласно. А сад да пређем на последње примедбе г. Маркове. 1. г. Марву се не допада што је у члану 7 уговора дозвољено повластичару, да може за моторну снагу ради произвођења елевтрицитета упогребити норед водене паре и ма какв лругу ириродну снагу, и пита, за што је у стечају напоменуто да моторна снага буде исвључиво снага водене паре. Тиме се по мишљењу г. Марка одступило од услова у расписаном стечају, јер се повласгичару допушта да може да упогреби и јевтинију снагу. И на основу тога вели г. Марво: „Да је то аак и ариликом расиисавања стечаја иознато било, зар није вероватно, да би добцли иовољније аонуде за електр. осветлење Београда, но што смо их добили ? То је стварно питање у мојии примедбама. Али г. Сганојевић у излишном доказивању како сам нобркао извесне појмове и позивају ћи се на један члан уговора воји нема никакве везе с мојом нримедбом и заборавио је са свим да одговори на питање о воме сам желео да чујем његово мишлење." Међу тим нека читаоци сами суде да ли сам ја „са свим заборпвио" да чдговорим на питање г. Марка. Ево шга сам ја на то одговорио онда: (као што се то може видити у Беогр. Оп. Нов. од 1891 год. број 51 стр. 251). „У конкурсу је речено да моторна снага буде водена пара за то, да би сви конкуренти имали исту основицу за израду својих пројеката, и што ће за сада водена пара и бити главна моторна снага. А шго смо дозволили у једном уговору, који ће „Онда Ће све добро бити", смешаше се. девојка са сузама у очама, „све ће битн добро, и ти нећеш имати новода да се на мене пкад потужиш. То ти обећавам, а тв зваш да ја држим што обећам." „Знам. Розо, знам, ти си увек така била, као твоја покојна мати. Немој да плачеш. Лези у кревет, испавај се добро, да би сутра била весела и мирна. Тн и не знаш како су за тебе питали и бринули се. Стари регистратор је три пута бпо овде да ти благодари за поморанџе, а писар варошки је само за то дошао, да се известп, да тн није јучерања шетња шкодила". „Добри старац!" рече полако Роза, „сутра ћу, отац, опет ићн у каФаиу, и будн уверен, са сасвим мирним и веселим срцем. Ннко не треба да зна како ми је тешко било и како сам хрђаво аоћ провела. А хоћеш ли и ти да спаваш?" .,Нећу, још је рано", одговори Јохус, „сићи ћу још доле, јер нећу да на саму Бербл оставим каФану. Дакле, лаку ноћ Розо; врата се млого отварају, мора да има доста гостију. Спавај мирно, моје дете." Пољуби је у чело п оде.

| вредети 41 годину да се осим водене паре | може употребити и каква друга прнродна снага, то је само с тога, што нисмо хтели себе обвезати да за свих 40 година добијемо струју само из водене паре и ако се она може бити, може и лакше и јевтиније добити на неки други начин. Кад би сада у уговору узели само водену пару као моторну снагу го би било као кад би неко пре 20 год. правио овај уговор па казао да се сгруја мора добијати само из Бунзенових елемената; он сада поред свију напредака електротехнике пе би могао употребити никакав савршенији начин за добијање струје. И баш за го, што зпамо вако се проналасци електро технике врло брзо нижу један за другим, баш за то смо себи оставили одушке да се наша инсталација усавршара онаво како се буде дошло до потпунијих и савршенијих начина за произвођење елект. струје. Јер ја не смем да се обвежем да ће водена пара за свих 40 година остати најбоља могорна снага. Г. Марво се боји, да ће та друга природна снага бити много јевгиња од водене паре а го иде само у корист пввластичару. Кед г. Марво не би терао опвзицију само ради опозиције, он би видео и чл, 43 уговора у воме се важе: ако би у тову трајања повластице новим научним открићима произвођење било ел. струје, било елевт. светлости постало знатно јевгиније но што је сад, повластичар је дужан да цепе ел. енергије упогребљене ма на воју цељ сразмерпо обори. Ја држим да боље нисмо могли и дозволити усавршавање наше ипсталације и задржати себи право да се и ми тим усавршавањем користимо." На то г. Марко прави сада овиву примедбу; „И вад би терао опозицију само ради опозиције видео би, али не оно што г. Станојевић види, већ да тај 43-ћи чл. уговора нема апсолугно никавве везе с мојом примедбом. Исти члан имао би везе с мојом примедбом само опда, кад би потребно било, „новим научним отврићима" довазивати тек, да је природна снага јевтинија од парне снаге. али то је и сад врло добро свакоме познато Видите ли, каво г, Марко Л .ево уме да извуче из мог одговора само три речи : 7. Р о з а. У јутру се Роза пробудвла чим су петли запевали. Оаа у ствари није мпого обећала, јер јој нвко не може приметити, штајеонапретрпела за посдедњих двадесет и чегнри сата — шта она још у свом срцу носи. Запиткивања о учињеном путу на шалу је наводила а и избегавала пх је, јер и сама помисао на ону ноћ још јој је и сад задавало бола п имала је муке да све то савлада п од других сакрије. У томе прођу осам дана. Приметила је до душе, да отац опет ноћу иде из куће, па га је за то и питала, али се је са одговором потпуно задовољила: помаже Фрањи да уништи свакп траг, што би могло навући на њега сумњу, ано би седоцнпје што дознало. Још је више сретна била, кад је чула, да онај странац спрема своје ствари, да за осам, а иајдаље за десет дана оде из ХеленхоФа у Фраацеску. (Наставиће се)