Beogradske opštinske novine

ГОДПНА X.

— 61 -

БРОЈ 9.

плаћати повлаетичару 80000 дип. годишње." (Б. 0. Н. 1892 бр. 1. стр. 5) Давле ми смо у коикурсу објавили да за улице оћемо сијалице од 16 свећа; на основу тога дошле су нам разне понуде. Једну само од њих усвојили, т. ј. ми смо се са једиим понуђачем погодили пошто ће нам дати сијалице од 16 свећа и правимо уговор о извођењу те свршене погодбе. Г. Марко Л.еко долази пооле свршене погодбе и тражи да промислимо како би се могле увести сијалице од 60 свећа па место оних од 16 свећа а да наравпо погођена цена остане иста. На такво тражење г. Марково одговорио сам ово : ,да би се заиста чудио томе захгеву и то посде одређених услова и цена кад не бах знао да га постааља г. М. Л.еко. ' При том одговору остајем и сада. 5. У првим својим примедбама, Г. Марко је, да би изнео што већи контраст у ценама између гасног и електр. осветлења ј Бечу, рекао, како је у тој вароши електр осветлење три пут скупље од гасног. Кад сам ја у мом одговору, врло простим при мером показао претераност, коју је г. Марко мож'да и нехотице изнео, он се сада у новим примедбама труди да то и цифрама докаже. Па рачунајући на необавештеност публике као и на моју, он сигурно држи да је то и доказао. Мећу тим је врло лако видети како је његов рачун, и опет велим гендециозно нетачан. Та је нетачност онде, где г. Марко каже да један гасни пламен ол 16 норм. свећа троши 142 литара гаса за један сахат. То је основица за цео рачун, па кад је опа нетачна, по себи се разуме да ни све оно што се на њој зида није добро. Г. Марку ,је врло добро познато да и код гаса, као и код елевтрицитета, гсоличина гаса, која долази на једну свећу опада са интензи- | тетом саме лампе, тако да је у веливим ј тасним лампама (на пример Сименсовим 1 регенератив-лампама) та количина сведена на минимум. Истина је, да има лампа које ће, горећи на сахат 142 лит. гаса дати 16 свећа, али су те лампе у опште јаче од16 свећа на иример 25,30 или више свећа, па кад се из њих утрошени гас сведе на 16 свећа, онда излази да интензитету од 16 свећа одговара 142 лит. гаса И да би добио од прилике 140 лит. гаса на сахат и за 16 свећа; — јер толико треба, да би елек. освет. у Бечу испало три пут скупље од гасног, — Г. Марво наводи ту ци4 >ру, до душе са свим истиниту, али из ведену не из лампа од 16 свећа, већ из лампа јачих па сведених на 16 свећа, а то није све једно, вао што ћемо мало час видити. Требало је, да се г. Марко заустави код гасног пламена од 16 свећа јачине, па да тражи воливо се у њему гаса потроши за један сахат. То што г. Марво није хтео учинити, учииио сам ја. Нисап хтео да црпем податке из физичвих дела, јер би г. Марко мож'да рекао, да су Физичдзри, иристалице ел. светлости, несигурне податке изиели о гасу. Обратио сам се хемичарима, и то из разног доба; најпре старијима који су изнели податке о количини изгорелог гаса пре него што се гас могао бојати електрицитета, па за тим савременима. Они ће нам казати волико гаса изгоре у једној лампи од 16 свећа. Добротом једног нашег уваженог хемичара добио сам ове податве из Болијеве технологије:

гроши 1'аоа на оахат јј жишва кнгл. куб. ст. у литрима јачина у долази иа ( ='28"3 лит.) иорм. свет.ама јачину од 16 норм. свећа 2 7 198-1 12 262 л. ;; 8-8 249 20 194 , 4 7 198-1 14 225 , 5 8 226-4 18 200 „

16 220 , У подацима је било и лампа слабијих од 12 свећа и јачих од 20, али сам узео само оне воје су мајближе лампама од 16 свећа, које нас специјално интереоује. Као што се види. средни интензитет свију тих лампа односи 16 свећа, а одговарајућа погрошња гаса износи не 142 литра као што паводи г. Марко веА 220 литара на сахат. Ево шта се о томе палази у Муспратовој техничкој хемији.

БРОТА ЗКИШКА Арганов са 12 руиа „ 32 , Слени миш или наииљон са широким заре:]ом Папиљон са узаним зарезом

потрош . гасд на сах. у куб. кнгл. стоп. 5-51 5-55 7-12 1 .=>-57 ј 4-64 1 2-90

5-72

ииткпзиту лојапим свећ. (6 па 0-8 к.) 932 11-41 10-67 7-54 7 32 4-27 7-07

Средња потрошња из два Арганова жишка износи 553 куб. ст. т.ј. 156-5 литара кроји дају 10 6 лојаних свећа. Средња вредност код широких папиљона износи за утрошени гас 5'06 вуб. ст. или 143*2 лит. а за одговарајући интез. 7-45 лој. свећа; код узаних папиљона на интензитет од 7'07 лој. св. долази 16Г9 литара гаса... Кад се још узме у рачун да лојане свеће према нормалним свећама стоје оваво: Лојана свећа

8 на 0-5 кил. 6 на 0-5 кил. 5 на 0*5 кил.

=0-642 норм. свећа =0-751 „ =0-783 „

те да дакле једна горња лојана свећа износи 0*75 норм. свећа. онда излази да у Аргановим жишцима 156*5 л, гаса дају 8 норм. свећа у широким павиљонима 143'2 л. » „ 5 - 6 , , у узаним „ 161-9 л. „ „ 5'3 , „ Сваки зна да се за домаћу нотребу гас гори или у пљошгим пламеновима (папиљонима) без цилиндра или у овруглим Аргановим пламеновима са цилиндром. И опда излази да би публика трошећи гас у Аргановим иламеновима од 156 литара имала 8 норм. свећа а у аааилонима обе врсте у средњу руку 04 150 литара само 5.5 свеКа, а г. Марво тврди да 142 литра гаса дају 16 свеКа Као што се види неспоразум постоји, али не између г. Марка и мене, већ између г. Марка и Муспрата. У своме одговор вели Г. Марко. „У једном гехн. листу од 1889 год. случајно наишао сам на предрачун за електрично осве^лење извесних лондонсвих улица и то пламеним лампама, по коме би их елекгр. освеглење 10024 ф . стерл. годишње стало, а за осветљење истих улица гасом плаћају само 5530 ф . стерл. давле готово половину мање." И г. Марво збаља држи, да је тиме изпео један доказ више ваво је елевтрично осветлење свупље од гасног! А што г. Марво не помисли у каквом односу стоји интенеитет осветљења од пламених електричних лампа и гасних жижава ? Он би сигурно у том истом техничком листу нашао да би интензитет осветљења гих лопдонсдих узица био најмање 50 пута јачи од јостојећег гасног осветлења, и онда не би против самога себе говорио тврдећи да 50 аута јача електрична светлост не кошта ни два аут скуаље од гасне светлости.

Ја се већ почињем љутити на г Марва јер ће читаоци одрећи сваву важност овом ј мом одгопору ревавши: да није ниваква > вештина полемисати са г. М. Л.евом кад он ј сам наводи доказе воји нротив њега говоре. После свршепе ногодбе елевгричног ој светлења за варош Београд, иисам мислио : да би било ворисчо и даље претресати пи' тање да ли је елевтрична светлост свупља или јевтинија од гасне. То је питање решено онда вад је погодба завључепа. Али г. Марво не пропушта ни једну приливу да не иставне вавоје гас јевтинији од едевтрицитета. Таво и у својим одговорима вели како је добра петролеумсва лампа најјеФтинија светлост, ваво је гасна светлост два пут а електрична три пут скупља од ње итд. И ако те цене могу чак и за петролеум зависиги од месних прилика, ипав г. Марво прима свави податав за готово, само аво иде у корист гаса. Међу тим ја сам у више прилика напоменуо вако се не може у опште тврдити да је гасно осветлење јевтиније од елевтричног, па ћу опет да цитирам једног хемичара и то хемичара од највећег ауторитета: Вагнера. Ево шга стоји у његовој „Хемијсвој Технологији" од 1889 год. стр. 158.

13 мо © н Ен стЗ И о сЈ М сЗ -Д

& н •ч н н =а о © ■< н сц а

^ ® °° 00 [>. т—'

са оа г -~ сб

5 "5 ф

ср о о

са ^ ^ о ^ < ф 10 С5 Т <р 9- о о

(М о 00 о

со о о о

Оч <

о* сг

еј кј н и

св 05 Рн Рч

р< и

Ове цифре треба мало објаснити. Дене за евтрично осветлење обе врсге датирају из 1881—2 год. вад је њих одређивала међународна вомисиЈа приливом прве елевгричне изложбе у Паризу. Цена за гас узета је 18 ПФен. (22'5 паре) од вубног метра вао што је у Хановеру а за петролеум 20 пФен. (25 пара) килограм. И те врло неповољне цене за елевтрично осветљење јер датирају од пре 10 година сравњепе још са знатно јевтиним гасом *), балансирају са одговарајућим гасним осветлењем а ниваво нису два или три пут свупље, вао што довазује г. Марко. Ре мање су интересантни подаци за петролеум. У малим, обичним лампама, горња количина светлости код простог петролеума кошга 15 пара кад вилограм тог петролеума вошта 20 пФенига т. ј. 25 пара; вод Финијег петролеума (од 22 пф . 27 - 5 пара)

*) Ево како стоје цене гака у неколиким немачким варошимапо Муспрат, ддтона 23-5 нф . = 29-4 п., Аугсбург 24-5 нф . = 30'6 п., Берлин 1б'5 пф . = 19-4 п., Бремен и Брауншвајг 25 пф . = 31-3 п., Брониберг, Нирнберг, Хамбург 23 пф . = 28-8 п., Дандиг 24 пф . = 30 п., Хановер 18 пф . = 22-5 п., Келн. Касел, Лајпциг, Беч 22 пф . = 27-5 п., Минхен 242 нф . = 30-2 паре.