Beogradske opštinske novine

Г)1'0Ј 10.

— 94

ГОДИПЛ X

Пегатанска гасна дирекција после 45 ГОДИН&. Егер и компанпја иосле 35. Ми нисмо 0С1ављадп конкурентима да они сами одређују трајање концесије него смо сами у напред означилп у конкурсу да ће концесија трајати 41 годину од дана потписа уговора, па с тога су код нао сви оФерти у том погледу били на једно] нози. Друго шпање: Кади под каквим условима М' же ооштина постојећу инсталацију одкугшти ? На то питање одговара: Шер а коми. Први пут после 15 година и то : неаокретности ао цени коју одјреде вештаци а цео остали прибор 50% скуаље од пропењсне вредности; после 20 година прибор са 30°! 0 а после 25 година са 20% скуаље од пр; цењене вредности. Ганц: После 20 година уступа целу инстзлацоју 15°: 0 скуиље од процењене вредности; после 30 година са 20°| 0 а после 40 годпна са 50% исиод ироцене. Гасно друштво: После 19 година уступа целу инсталапију ио ароцени без икаква сувишка. Сименс: У свако доба пошто се пет година у напрзд откаше али тако да се цена одреди по просечној чистој добити за то вре\,е, која не сме бити мања од 8%. Општина београдска може своју инсталацију откупити после 15 година са 2О а . 0 а после 25 година 35 % јевтиније од цене коштања. Разлика је дакле огромна између наших услова за откуп и оних понуђених пештанској општини. Јер док ми добишмо после 15 година целу нашу инсталацију 20% јевтиније од цене кошта ња, дотлеЕгер тражи 50% скуиље, Ганц тек после 20год, 15%скуиље. Гасно друштво по ироцени али тек после 19 год, а Сименс тражи онолики капитал који би му доносио исти 8% чисти приход који му доноси инсталација. Треће питање : које су највише цене за сијалице а које за пламене лампе.? Егер : 5 |крајц. 100 вата (= 1125пара) Гас. др. 5 крајц. 100 вата (— 11 '25 « )

| Ганц : 5 крајц. 100 вата (= 11 *25 „ ) ] Семенс: 4:%крајц. 100 вата (= 10'70 „ ) Уговором нашим споменуто је да се I на једну свећу лампе сијалнце рачуна I 4 вата а на наједму свећу иламене лампе ( 0'44 вата. То значи, да једна ламиа сијалица од I 16 свећа троши 64 вата или округло 60 вата ; приватни плаћају код нас за по менута 60 вата 6 пара, д>кле за 100 еата 10 иара (у место 11-25 одно но 10 70 у Пешчи). Из тога упоређења излази да Београђани доби')ају 11% ^евтиње електрично осветлење но Пештанци. Мало другојаче стоје цене код пламених лампа. Пошто на једну свећу пла* мене лампе долази 0'44 вата то онда једна лампа од 1000 свећа троши 440 вата. За тих 440 вага плаћају приватни 60 гара а општина 40 пара, то значи да за 100 вата струје у нламеним лампама приватни плаћају 13 6 а општина 91 пара (у место 11 - 25 односно 10*70 у Пешти) Из тога излази, да су пламене лампе за приватне код нас скупље а за општину мало јовтиње но уПешги Међу тим кад помислимо да ће главна по-трошња код нас бити како код приватних тако и код општине у сијалицама и да ће пламених лампа од ао 1000 свећа код приватних бити тек некоЛик >, у целој вароши, онда следује, да је струја за главну аотрошњу (на сијалице) код нас ј евтиња но у пешти. 4. Варошки рабат. „Колики се рабат даје општини за улично осветлење?" Сименс: 25% и бесплатно осветлење улице « ^Уехгпеи^азве." ј Егер: 30%. Ганц: 30°; 0 . Гасно друштво: 40% као и бесплатна послуга и одржавање лампа као и угљенова за пламене лампе. Наша општина плаћајући 3.5 паре у место 6 за сијалицу од 16 свећа, има 40 ; 0 јевтинију струју по приватни иСбесплатну замену догорелих лампа, угљенова као и послугу и одржавање свега У Добром стању. Ако се усвоји Ганцова понуда, као што су сви изгледи, онда

наша општина поред бесплатног одржавања лампа и замене догорелих лампа и послуге има 10% јсвтиње осветлење. но пештанска општина. Али водећи рачуна јоа! и о оних 11 процента у колико је према Ганцовој понуди пештанско прпватно осветлење скупље од нашег оида излази, да ^аша опшшна има 51°; 0 јевтиње осветлење а пештанска само 30% (без иослуге и осталога) даклв нашу оаштину за 21% кошта јевтинше осветљење но иештанску оиштину, не водећи рачуна о трошковима око послуге замене догорелих лампа итд. које пештанска општина мора још да илати. Према гасном друштву, које даје исти рабат пештанској опшпши какав већ имаа београдска опшгина, наша оиштина има за 11% јевтиње осветлење од иештанске оиштине, јер за толико је приватно електрично освеглење које та Фирма нуди скупље од нашег приватног осветлења. Наша општина има сада 100 вата за 6 пара а пештанска општина добијл са одбитком 40% истих 100 вата за скоро 7 пара. 5. Реду:.ција пена. Колики ће проценаг концесионар уступити општини од бруто прихода 1 Сименс. 3%. Ганц: 3°/ 0 и за употребу општинског земљишта 200 до 40 Фор. годишње. Егер: Ако се њсму самом уступи концесија, онда 10%, ако су два концесионара, онда 7% %, а ако су три концесионара 5%. Гасно друштво ; 5 од сто. Код наше је општине редукција цена заведена на другој основи али опет кориснијој но у Пешти. Редукција је цена условљена растењем инсталације. Кад би редукција код нас била условљена као у Пешти рецимо са 5 од сто од бруто прихода, онда би наша оцштина од осигураног прихода концесионаровог уд 80.000 динара (које општпна плаћа за улично осветлење) имала рабата 4000 динара годишње. Кад се инсталација одвоји, онда ће приход концесионаров порастити од прилике за 130 до 140 хи-

ДОМ СИРОТНЕ ДЕЦЕ Завод за васпитаве српске сирочади ИЗВЕШТАЈ УПРАВЕ О СВОМЕ РАДУ У 1891. ГОДИИИ ГОДИНА ДВАНАЕСТА Његово Величанство Краљ Орбије Александар I благоволео је походити први пут Дом Сиротне Деце у Недељу 12 маја 1891 године у 11 часова пре подне. У пратњи Његовога Величанства били су господа Краљевски Намесници: г. др. Јован Ристић и ђенерал К. С. Протић; даље, гурернер и пуковник г. Јов. Мишковић, ађутант мајор г. Мих. Михаиловић. Управа је узвишенога Краља, дочекала код капије, а српска сирочад у салону певајући народну химну. Његово Величанство Краљ с целом свитом, благоволео Је обићи све просторије у Дому. На растанку из Дома изјавио је Краљ своје аадо- ■' вољство с уредбама које је у дому видео. Управа је срећна што може о овој високој посети известити друштвени скуп, и моли га да сложно узвикнемо: Живео Краљ! * После XII главнога годишњега скупа, који је држан 25 Фебруара 1891 године, улазећи у

дванаесту годину друштвена рада, управа је приступила утврђењу уредаба, које су већ постојале и завођењу нових потребних уредаба. Осим овога Управа је тежила да у проширени дом прими што више сирочади, те да што јаче испуни задатак друштвени. С тога ће Управа на овом првом месту поднети скупу извештај. I. 0 Деци Све до 1 Новембра 1890 године било је у Дому свега 16 питомаца. Тек 1 Новембра 1890 почео се број нагло множити и на крају 1890 године имало је друштво 5-3 питомаца, и то 34 мушкараца и 19 девојчица. С тим бројем деце ушло је друштво у 1891 годину. У течају ове, 1891 године, приновљено је 21 дете, и то : 17 мушкараца и 4 девојчице. У течају 1891 године имало је Друштво у Дому Сиротне Деце 83 питомаца: 60 мушкараца и 23 девојчице. Од те деце двоје враћено је матерама јер се дознало да нису сироте, двојица су утекли, а тројица су отишли својим кућама. Сада има друштво 53 мушкараца и 23 девојчице — свега 76 питомаца. Према овоме може се рећи да је број питомаца у 1891 години порастао са 60. Све су то наша добра деца. По својему занимању има их: у основној школи 30 мушкараца и 18 девојчица, свега 48

ученика; у гимнасији 8 мушкараца, а 3 су де војчице у вишој женској школи; на занатима у Дому 3 мушкараца, на занатима ван Дома 9 мушкараца, 1 болестан у болници. Имена деце налазе се на крају овога извештаја. Тамо је забележено и све што управа мисли, да је потребно објавити о питомцима. II. Здравље Друштвених Питомаца Пошто су деца, која су иримљена у Дом, долазила из врло различитих средина, Управи Дома била је дужност, да врло пази на дечије здравље, те да се спрече зле последице, које би по времену могле настугшти. По лекарском савету појачана је храна деци. И доиста је то учинило, те су се многа слабуњава деца, доста брзо отргла, а нека тако напредовала, да им се тај напредак видно иознаје. Зла редња гушобоља није поштедила ни Дом сиротне деце. Први се случај у дому јавио 12 Новембра 1891 године. Истога дана било је то дете у такој оиасности, да се морало врло журно пренети у општу државну болницу. Од тога дана Управа Дома морала је стражарити и дан и ноћ, те да се учини оно, што је у људској снази. На молбу управе г. Министар унутрашњих дела г. Јован Ђаја изволео је одмах ставити