Beogradske opštinske novine

ГОДПНЛ X *—Ч/ГчА/ - \/\Л.у- Ч/х^ч/ - ч/\ -ч-- ; . \х\/\..'- \/\^ч/ •\/\/\> велн да ће читаоци одрећи „сваку важност" оном његовом одговору „рекавтни : да није никаква вештипа полекисати са г. Марком Леком и т. д.' И заиста иије пикаква вештина нолемисаги, не само самном већ и са мпо о слабијим од мепе, кад се тако у најелемептарнијим питањима грепш. Нисам стручњав, да се упуштам у пс питивање како би се могла корисно употребити изобиљна водепа снага Саве и Дунава, али и као нестручњак увиђам, да се слаби пад Саве и Дунава па и мржпење тих река које се никад до дна не замрзпу, могу наводити као неки узроци, које техника не може да савлада и због којих се водена снага Саве и Дунава не би могла употребити. Да се нарочито због великих трошкова око инсталације не може сваки водени мотор корисно да унотреби паводи г. Станојевић за пример варога СоФију. Тај баш пример, да се изразим речима г. Сгаиојевића „против њега говори" а за употребу водене снаге. Као што сам вели софијско електр. освегљ. стаје два и по милијуна дипара и интерес с амортизацијом и одржањем коштаће годишње па 260 000 динара. Али, кад се узме у рачун да цела инсталација, елек. машипе, зграде, сироводници и употреба водене снаге, стаје два и по милијуна, онда сама водена спага неће коштати свих два и ио милијупа, већ огприлике половину и по томе и половину суме иптетереса, амортизације итд годишње изнеће дакле на 125 -130.000 дин. Да видимо сад колико би Софијску опшгину коштало 2000 коњских снага, колико она сад има на расположење, кад би морала да их нроизведе парном снагом. За једну еФективну коњску снагу и за сат да рачунамо 2 к. угљена. За 2000 коњских снага трошило би се дакле годишње 34.560 тони угљена, рачунећи тону по 25 дин. износи 860.000 дин. Из овога се види, да сам угљен шест пута више етаје но што кошта водена снага годишње. Уз то долазе још многи машинисте, ложачи, материјал за мазање машипа итд. шта код водене снаге отпада а сем тога иптерес и амортизација парних машина, које такође с казаном, нису баш тако јевтини, да о гоме не би требало водити рачуна; кад се све то узме у рачун онда се може поуздано рачунати, да би парна снага најмање 10 пута више коштала од водене снаге. Па и кад би узели да је претпоставка г. Станојевића истинита, да се у Софији неће сва поменута снага утрошити, нева се само половина утроши па ће ипак још водене снаге остати знатно јевтиња од парне снаге. Поред тога вар. СоФија има и ту вајду, што јој стоји на расположењу у изобиљу снага, да је употреби на шга хоће, да јевтино продаје осветлење н да на тај пачин придобије многе потрошаче. Као гато се из овога види г. Станојевић изобрао је врло незгодан пример, којим је баш обратно доказао, да је и у таввом случају, као што је у Софији , водена снага знатно јевтиња од парне снаге. Иема сумње да је велика благодет за сваку земљу и варош, кад има на расположење водене снаге, коју може да употреби. Београд има из Саве и Дунава на расположење огромну водену снагу и на то сам једино номишљао кад сам у мојим примедбама навео, да би се том „природном снагом" могао јевтиње но парном снагом електрицитет производити.

— 115 - - . Кад сам о томе примедбу учипио, хтео сам да сазпам, докле се дошло с изучавањем тога питања о употреби водене снаге Саве и Дунава и да се зна, да је о том питању било говора оада, кад се потреба указала, нарочито кад се уговором дало повласгичару право, да се том снагом кори сти а међутим у расписаном стечају није то бнло објаиљепо. Место да је том приликом мирно и иужним подагцима, акојеистебио прикупио, објаснио како због тих и тих фактичких тешкоћа пе можемо рачунати, да би се водена снага Саве и Дунава могла ворисно упогребити, место дакле да изнеса тавва Факта, г. Станојевић напада ме, као да сам ово питање о употреби водепе спаге покренуо само „под изговором, да би оаштина добила јефтино осветлење ако би се вода из Саве и Дунава уаотребала као мотор, г. Марко зна" вели г. Станојевић, „да би се цела инсталација електр. довела на мпого клизавије земљиште, јер би онда он због неправилности у раду ел. машина, цело нредузеће осудио као рђаво и лакше дошао до замене његове гасним осветлнњем. Видите ли дакле да и онде,' где г. Марко изгледа најбољи пријнтељ ел. осветлења, јер доказује начин како би се оно много јеФтиње добило, и ту му он подмеће ногу у ворист гасног осветлења". Да би ово иогрешпо мишљење о мени ојачао наводи г. Станојевић за нример ел. осветлење у Темишвару и вели: „Г. Марко нам још у првим својим примедбама каже, како су у Темишвару већ дошли до уверења да ел. осветљење не ваља. Шта више он је једпом нризиком цнтирао случај, како се ел. осветлење угасило баш пред нашом комисијом. Г. Марко врло добро зна" (чуо је од вас) „(а и ја сам то згодном приликом објаснио) да све неправилности вод ел. освеглења у Темпшвару долазе отуда, што је за моторну снагу узета вода, која је вао што сам мало раније иавео врло несигуран мотор". По овоме изгледа давле да сам тражио, да се за произвођење елевтрицитета употреби код нас водена снага парочито зато. да би и код нас ел. осветлење било онако несигурпо вао што је у Темишвару. Али и овде је сам Бог казнио г Станојевића што ми памеће неке намере, које ми ни у сну нису пале. Како су податци г. Станојвећа у опште као што смо видели доста непоуздани, то сам посумњао да и овде није такав случај и постарао с.ам се, да се мало из блвже упознам с електр. осветлењем у Темишвару, и том приликом сазнао сам, да се за ел. осветлење у Темишвару и не узима водена веК аарна снага. И приливом расправљања иитања у нашој онштипи о узимању електр. или гасне светлости, г. Станојевић бранио се Темишваром и то овим речима: „Што се тиче Темишвара и „елевтричног помрачења" у њему ни комисија ни г. Л.еко еби ту ствар тако озбиљно узели, кад би хтели да признаду у каквим је околностима извршено електрично осветлење ј Темишвару. Темишвар је хтео да има скоро бесплатно осветлење. Онје узео као моторску снагу једну турбину, коју креће вода. У сваком таквом случају ми морамо да рачунамо с мразом и сушом и за то је се и десело да се варош помрачила што је вода или опала или надошла или се замрзла или се десило шго око бране или је што зааало у турбину аа је зауставило. Ја нисам хтео ни да вам спомињем воду као мотор за електричне машине, јер

БР0Ј п би истина справљање електрицитета тим путем било баснословно јевтино, али се гешко може код нас изврпшти. И кад би узеди воду као мотор ми би смо, разуме се као и Темишвар били изложени под опасност, да останемо више пута поред осветљења у мраку". Да би се давле на најноузданији начин уверио шта је у ствари, обратио сам се председништву Темишварске оиштипе питањем : да ли се икад употребљавала водена снага, којом се толико г. Станојевић бранк, за темишварско ел. осветљење, евентуално, ол када је водена снага замењена парном снагом. Одговор, који сам од г. председника општине темишварске добио гласи : да они за електр. осветљење вароши нису никад узимали водену снагу Шта би имао на ово да нам г. Станојевић одговори ? Ништа друго, већ да Је мислио, да се у Темишвару производи електрицитет воденом снагом и да није знао да се производи парном снагом, као што није знао, да сам о воденој снази говорио једино као о спа&п, која је знатно јевтиња од парне снаге, није знао да је електрично осветљење у онште а посебице у Бечу знатно скупље од гаснога, није знао да су чесме и Фењери две сасвим различве ствари, које се према садањим нашим приликама не могу међу собом упоређивати, није знао вакве су прилике код нас и мислио је да такви случајеви какви се код нас дешавају, „да се у другим варошима не могу ни замислити", мисдио је да сам толико ограничен, да за једну сијалицу од 16 свећа тражим сијалице од 60 свећа, није знао, да сам у одбору опшгине вароши Београда имао раније већ прилике, да проучавам и оцењујем питање о гасном осветљењу и да сам га истом строгошћу проучавао као и сад питање о електричном осветљењу Београда, пије знао, да ја као грађанин ове вароши не могу имати никаквога аовода, да будем мање нријатељ наше општине од њега, није знао, да тим својим незнањем штети интересе и углед наше општине, није знао да ће тиме изазвати ову полемику, која је непријатна за њега и за мене и т д. и т. д. Али, тиме се г. Ћока Станојевић, не може оправдати и као аоштен човек мора јавно бар то аризнати, да ме је из незнања и необавештености нааадао. Др. Марно Т. Леко.

СТЕЧАЈ За иншињерско и архитектонско оделење грађевинске уираве општине београдске, потребан је један УЛРАВНИК Дужности тога Јправника, ирописаће се нарочитим чословником, а у главном биће ове : Управник руководи све послове поверених му оделења, п врши врховни надзор над звршсњем тих иослова. Он је одгсворан за савесно и тачно извршење свију послова, како оних које он сам врши, тако и оних које буде вршио њему подручни иерсонал. Управник је реФерент за све предмете, који се тичу његове управе, приликом решавања тих предмета у суду и одбору општинском или грађевинском одбору када се установи.