Beogradske opštinske novine

ВРОЈ 12.

— 136 —

ГОДИНЛ X.

он заслужује да одбор има призрења према њему. По мојој молби комисија је усвојила. Молим вас да то и ви усвојите и то само на његову личност. (Усваја се). Илија Цветановик Пристајем да лекарима остане предложена комисијом плата од 2300 дин. само молио би председника да ми објасни, да ли наши лекари сами одређују себи цену за визите. Председник. Што се тиче цене визитама закон саиитетски одрсдио је и то за имућне људе, а за сиротињу врше дужност бесплатно. Сиротиња има своје књијкицз и добија и лекове бесплатно. Пређе су лекари давали извештај о раду управи в. Београда. Ја сам наредио, да у будуће подносе извештај онштини и они ирема њиховом извештају видио сам, да велики број сиротиње похађају и кажу поименце код кога су били. Дакле у том погледу дужан сам да кажем истину и ако буде какве замерке да исте одбијем. Усваја ли одбор предлог комисијски односно г. Змаја и то само на његову личносг да се односи ? (Усваја). Председник. Четири служитеља иредлаже комисија за клаиице који помажу и чисте тамо, али како смо ми урелили оне оборе где касапи могу држати своје свиње то нам је потребан још један служитељ и ја вас молим за кредит. С. Азријел. Ја опет мислим да их је доста четворица. Што би радила петорица могу и четворица. Прздседник. Доисга донекле стоји овај разлог Соломонов јер ми у истини можемо доневле у неком времену да се прођемо с мање служитеља док нам други пут треба више. Зависи од тога какво је време за клање, зими их треба више, лети мање. За то избришите број служитеља а ставите цифру којаодговара погреби тамо. Ја мислим да би циФра од 3680 дин. била довољна. С. Азријел. Ја као чл'ан комисије нисам за то и тражим да се гласа. Ф. Васиљеви!). И ја мислим да треба одредити цифру, па нека траже кад им, колико и каквих радника треба. Ник. Р. ПоповиЂ. Мени се не допада та практика дасе мећу суме у опште па да се после узима број лица колико се хоће а да се одређује плата каква се хоће. Комисија је имала задатак да прецизира цифре у буџегу које одговарају потреби и она је предложила ни мање ни више него 4 служитеља. И кад се после добро распореди између њих, верујте да ће ићи добро. Ја би молио да останемо копзенквентни те да оставпмо 4 служитеља. Кад би оставили овако да служитељи не буду стални, онда би се дешавало да се у једно исто време јави више за посао али кад би се највећа потреба показала — тада не би било никог или и ако би било, послови не би могли да се врше као с познатим стални^ служитељима коме је сигурно место и зими н лети (чује се : да Бог сачува!) Није то да Бог еачува. Ја зпам и положај тих момака и шта раде и све, јер сам близу кланице. Председник. Дозволите, да објасним, за што сам тражио повећање ове позиције. Одбор је одобрио, да се направи 30 обора. Ти су обори готови. У њима ће људи затварати своју стоку. 0 тој стоци неко мора да води бригу, да је прими у обор и да је изда, и да је чува од хрђавих људи, да не би општина дошла до одговорности. Кад се ово свршило сегио сам се за то и

за то вас молим да повећате још једног момка. Ја сам мислио према овакој потреби да неће бити оволико говора о томе, да ли ће бити 2, 3, 4 или мање момака, Треба само отворити кредит да се могу кретати па било да се тај посао врши са аалним момцима или са надничаром. Никола Р. ПоповиБ. Онда молим вас нека се каже овако : додаје се један чувар стоке на обору. Председник. Ја примам опо што је казао г. Никола да се тај пети зове „чувар стоке". Је сте ли сви зато, да се усвоји по извештају ? (јесмо^. Чујте даље, (чита) 50 позорника по 720—36000? (чује се : мала је плата). Филип ВасиљевиЂ. Држим, да је њима доста толико плате. Али ја би нешто друго предложио, а то је, да им општана норед те плате даје и одело, које да је дужан чисто да чува, а не овако да иду као шго не доликује служби, Димитрије Најданови^. Ја нисам противан да им се да одело само нисам за го да општина воду бригу о чистоћи њиховог одела као и о њиховим хаљинама, већ да им се да по 10 динара месечпо више, па из тога да су дужни имати пронисно одело и онда ће они сами добро чуваги. Соломон Азријел. И ја не могу никако дозволити иовећање плате, али предлог Филипов ми се допада само да се удеси тако, да један њихов старешива пази на њих, па кад му се што на оделу поцепа, да га натера одмах да то окрпи. Председник. Молим господо, овде је реч о платама. Што се тиче питања о хаљинама, то ће се говорити код позиције о трошковима. Ви знате, да је општина београдска једно велико надлежатељство. То надлежатељство ама велики број које чиновника, које служитеља а и других органа. Београд је пространа варош и поводом овога вашег разговора боље је да се промислимо како о њима тако и о другим служитељима, да ли да остану овако, или да буду униФормисани, па да зна сваки ко дође у општину, ком има да се обрати. Мијајло Јанковић предлаже да се повећа плата позорника и то са 10 динара месечно, Соломон Азријел. Може бити да г Мијајло не зна. Али ја знам да хаљине коштају 70—80 дин. а овако ће примити само по 10 дин. и онда ће опет ићи голи. С тога на тај његов предлог не нрисгајем. Коста Б. МијајловиЂ. Кад му дате пар хаљина зимњи то кошта 72 дин. и летњи 24 — го је 96 дин. Онда га видите обучена, и као пукет изгледа. милина га је видети, и он тако одевен иде и врши дужност са задовољством. А ако то не учинимо него му повисимо плату са 10 дин. ништа му није поможено, а општина такође нема уредне позорнике. Видоје Виторовић. Много је боље да им осгане плата оваква, а општина да им даје одело бесплатно. Тада ће се увек држати чисго и знаће се ко је шта од њих. Председник. Да ставим на гласање. Ко је за предлог комисије нека гласа „за" а ко је за повећање плате нека гласа „нротив". Гласало је 14 „за" а 3 „против". И тако усвојено је комисијско мишлење. Председник. Сад долази предлог Филипов да им се место повишице плате да одело. Ник. Р. Поповић. Ја мислим да треба

удесити го издавање на начии на који даЈе управа жандармерије одело жандармима. ПредСеДНИК. Молим вас за одобр^ње једне циФре на одело од 5600 (чује се: 6000 дии.) Па добро. Одобравате ли 6000 дии.? (одобравамо). Књиговођа чита : „IX. Чувлри" Председник. Овде сам дужан да вам саопштим ово. До сада је општина издржавала 100 ноћних стражара а буџегска комисија додала је још 20. Буџетску комиси у руководило је то ири повећању, што је ноћиим стражарима поверена, лична и имовиа сигурност грађаиа београдских', нарочито ноћу. Кад се тај број расподели на службу до по јл од по ноћи, онда остаје по 50 њих у свако доба ноћи на служби. Замислите Београд и његову просторију па ћете одма видети како је то мален број. С тога је комисија пашла да то треба повећати па ма и с 20 стражара. Осим тога дужан сам да вас известим и о овоме. Управа вароши Београда као надзорна власт над општиеама, управила је један акаг онгатини у коме је молп и тражи да општина повећа број сгражара удупло ге да тако ^удемо у стању да боље осигурамо имовину и личноет Београђана, налазећи да сигурност та зависи и од броја стражара. — Буџетска комисија и сама је иашла да број стражара треба повећати, али се освртала на средства општине, те је иредложила да се број стражара с 20 лица иовећа. На вама је сад да оцените ово и да одобрите и већи број ако налазите да се могу плаћати. М. Велизарић. Као члан буџетске комисије, ја сам код ове позиције одвојио мишљење с тога, што и сада о тој ствари мислим онако, као што сам мислио пре неколико месеци, кад сам у одборској седници покренуо питање : да се избере једна комисија, која би проучила питање о ноћним стражарима, и видила, да ли је заиста беогр. општина дужна по закону да држи или да, плаћа ноћне стражаре ? Ја сам и онда па и сада мислим да општина није дужна да сноси тај терет и бриту, а ево зашго: Законом о општииама, све су општине у Србији дужне да се старају о ноћној безбедности својих грађана. Од ге дужности, истим законом изузета је општина вароши Београда, и сгарање за ноћпу безбедност поверено је управи вароши Београда. У том закону пак не стоји да ће управа тим послом само унрављати а да ће трошкове око истог сносити беогр. општина, већ сасвим одузима то право и дужност и преноси га сасвим на Управу. Ово наређење закона правда се тиме, што је Београд престоница, што су ту представници и агенти сграних држава за чију безбедност држава је и политички одговорна. Па коме би смела држава безбрижно поверити такву тешку дужност, ко би је могао сачувати од тако деликатне а строге одговорности, кад су са том одговорношћу везани и интереси целе земље. Ништа дакле природније но да сама држава односно управа вароши Београда води сву бригу о тој безбедности. Општипа дакле нема никаква права да се у то меша, нити је ма којим законом дужна да за то ма какве издатке чини или помоћ даје. Из тих разлога глзсам да се та позиција сасвим из буџета избрише.