Beogradske opštinske novine

ГОДИНА. X.

247

6Р0Ј 24

Сем овога, да се до решења ове ствари може само на пијацама продаваги димуоопп и помо- ј ранџе п остало, што је судском наредбом за- | брањепо.

општински послови

Цена Лебу. Према оддуди одбора општинског од 15. Маја о. г. АБр. 6261, да се има у будуће цена дебу одређивати помоћу просечне цене житу за ирошлих петнајест дана, којој суми треба додаги стални коеФицијенат -седам, — суд општине вар. Београда решио је, да цена лебу за првих петнајест дана месеца Јуна буде исга, која је и до сад била т. ј. 23 п. д. од килограма, а да се продаје леб по 20 пара дин. у тежини^јод 870грама. Нађено. 2. Јуна о. год. нађен је на кадимегдану један кључ од собпих врата, а 5. о. м. у подне у близини споменика кнеза Михаила нађена је једна кеса од црне коже са извесном сумом новаца. Ово се предаје јавности с тим, да се сопсгвеници нађених предмега ради пријема изволе обратити суду општине београдске. Збор. 14. Јупа о. г. у 10 часова пре подне држаће се у општинској згради збор овд. трговаца и запатлија, на коме ће се извршити избор чланова за главни трговачво-запатлиски одбор, на место оних који крајем ове год. по реду избора одступају.

Чл. 1. Опнтипа вароши Беогргда уступа г. А. Шпанеру из Беча набавку од 2.000 (две хиљаде) вома. >,а водомера система Фа леровог и то са механизмом у води. Општипа вароши Београда има право ваво на избор димензија тако и на повећање набавке за још других 2.000 (две хиљаде) комада водомера ако за потребно нађе, и то лод овим истим условима. Набављени водомери морају бити у свакоме погледу израђепи добро и без икаквих махна, као и одговарати поднетим мустрама. Чл. 2. Набављене водоаере, нре него што се деФинитивно приме, испигаће управа водовода у погледу њихове израде и тачности њиховога рада. Као мерило (норма) при испитивању водомера у погледу тачности рада, осетљивости и т. п. меродавни су бројеви назначепи у овој таблици, који су израчупати за стуб воде од 30 до 35 мегара.

УГОВОР

Између општине вар. Београда, воју преставља њеп председник г. Милован Р. Маринвовић с једне стране и г. А. Шпанера из Беча с друге стране, завључен је данас следећи уговор.

М с<М о о са

бо

Рч ХО 53

г о < о 03

«3 Рц

об &Г а н о л д

53 Н и

ев о

сЗ м

Несме разлика у показивању количине воде бити већа од + 3°| 0 . Чл. 3. Водомери, за које управа водовода пађе да нису брижљиво израђени и да не одговарају нормама утврђеним у горњој таблици у погледу њиховог рада, осетљивости и тачности, управа водовода ставиће на расположење набавиоцу у самом стоваришту, а овај је дужан тавве водомере о своме трошву увлопити из стоваришта, односно примити их натраг. Чл. 4. Господин А. Шпанер из Беча обвезује се, да прву поручбину од 2.000 (две хиљаде) комада водомера изврши у року од 5 (пет) месеци рачунајући од дана де®инитивне поручбине и то: да на крају свакога месеца преда по 400 (четири стотине) комада оне величине (валибра), коју му управа водовода буде захтевала. За доцније, накнадае поруџбине утврђује се, да је г. А. Шпанер дужан исте увев у року од два месеца, од дана те накпадне норуџбине, набавиги по 300 (гри сто'тине) комада водомера опога калибра, који му управа водовода буде захтевала. Ако се г. А. Шпапер не би придржавао одређених рокова за пабавву, то се он обвезује да за сваку недељу или део од недеље задоцнења на име конвенционалне казне плати оиштини београдсвој по 1. (један) динар од једног водомера без обзира на димепзије. Чл. 5. Набавка водомера има се извршити франко у Београду постављена на царинарници без царине. Чл. 6. За водомере; које управа водовода испита и нађе да одговарају условима, нлаћа

„Розо," рече младић њежно пружившп јој руку, „љутиш ла се што сам те тако извенадио?" „Љутим?" одговорп девојка збуњено, поцрвенивши као крв, „ја се не љутим господине Хајде." ,Господпне Хајде?" понови младић жалосно и цријатног осмејка са његовог лица нестане. »Зар сам ти за ово кратко времо тако стран постао, Розо, да ми говориш као непознатом и по презимену зовеш?" Роза је ћутала неколико тренутака. Радо би што казала алв није могла. Речи су јој у грлу застајаде. Најпосле се савлада и рече : »Не може другачије да буде, господине Хајде. Би зпате да сам ја од васизбогом узелаимислида сам да ћете ме поштедптп, да мп са новим састанком позлеђујете ране." ,Ја те не разумем Розо," рече Бруно ; и док сам био спрома п без икакза изгледа на будућност, донде сн ми ти бнла верна и ништа те нпје могло у томе поколебати." „Невоља и нема штина не би нас никад ни раставила", одговори девојка слабим скоро нечујним гласом. „Па шта онда, драга моја?" Наваљиваше мдадић и узе је за руке, што је девојка с устезањем донустида. „Шта је узрок овоме, кад нас ни невоља ни сиромаштво не би могдо да раз-

двоји ? Кад сам с твојим оцем носледњи пут говорио, бао је љубазан црема мени а моја ме мати и сувише јако воли, а да ми, због неких предрасуда одузме највећу срећу. Ја сам тек јуче с њоме о теби говорио и дознао сам на велику радост, да је после она распитивала о теби, и да је само добро чула. Ја не могу да разумем, како је могло тво1е срце за тако кратко време, за неколико часова, тако јако да оладни према мени. Какву вољу и љубав могу иматп према моме новом нозиву, кад ми се најлепша нада у почетку >бија ?" Роза је непрестано ћутала — дубоко узданула и у мислима чупала је лист по лист са цвећа, што га је тако брижљиво набрала. „Хтео сам још одавна теби доћи," продужи младић узбуђено,„ јер ми ова неизвесност неда мира. ади је баш ове носледње недеље било у кривичном суду тако много посла да нисам могао главе да дигнем. Да, морао сам шта више са нашнм судијом да путујем но неком велпком злочину, коме смо ушли у траг. На томе сам путу био скоро осам дана. Јуче кад сам се вратио, чујем на моју велику жадост, да хоће твој отац све своје имање да распрода и да за навек остави Велхајм. Нисам више могао да издржнм, морао сам доћи да те видам, ма да ћу због тога вмати цеду ноћ да радим. Је ди истина, Розо, да хоћете да идете одавде ?«

„Јесте", шапуташе девојче »отац хоће да се сели одавде, ади и сама не знам камо," Мдадић је немо стојао поред ње и гледао у земљу а срце му се стезало од бола. „Не знам«, рече он посде кратког ћутања, „ко ми је могао твоју љ^бав отетн, — што се мене тнче моја Је савест мирна и ја сам за себе потпуно уверен, да се о тебе ни мишљу нисам огрешио. Не могу ни то да разумем, зашто тајиш од мене узрок свему овоме, та ти си увек бнла према менн искрена као и ја према теби, јер нема ништа на свету, што би од тебе тајво. Али се нешто десадо, има нечегамеђу нама, — Бог свети зна да је без моје кривица, а сигурно и без твоје, Розо, — но жалосно је, да то нешто може упропастити животи мој и твој." „Заиста жалосно", одговори девојка вечујно , тако нечујно, дајевидео само покретусана, ади речи није могао разумети. (ааставиће се).