Beogradske opštinske novine

ГОДИНЛ X. За тим прочита и проиокол свечане седнице. [Прима се]. К. Б. Михајловип. Између Фабрике Р. Гођевца и Параноса, на мадој иијаци, постоји сокак. Чуо сам и чини ми се да је Паранос заватио око четири метра од тога чзокака. Молим да се то тачно извиди и поправи те да се онштина не штети. Председник. И ја сам чуо за го и старешини теразиског кварга наредио сам да изађе и види шта је. М. ПетровиК. По овоме је бида изабрана и једна комисија у којој сам и ја био и уверили смо се да постоји, да је Паранос нешго друма заватио али није јасно да ли је то земљиште општинско или је љегово. Он доказује да је плац његов и он је сам оставио ширу улицу са извесног- разлога. Но томе исказу није могла биги поклоњена потпуна вера него је комисија тражила да поднесе тапију и њоме докаже право својине и тога парчета. М. ЈовановиК. И меви је то пало у очи и разгледао сам то место па ми се чини дм је он то парче заватио. Но ја мислим, да ће најправилније бити да он поднесе тапију. Р. ДраговиК. То што се наводи, стоји у истиии и Паранос је и пред његовом гостионицом заградио прилично парче са стране баре где се сад насипа за трг. То сам чуо од његових комшија и веле да на то нема таоије. Томе треба стати на пут. М. ТраковиА. Најбоље нека тапију поднесе и докаже да је то његово иначе да враги што је завагио. Председник. То ће се и учинити. Сад ајдмо даље. М. ПетровиК. ЕснаФ касапски намерава да пошље пеколико младића да изуче занат, нарочито Финије послове у Прагу, па Ге поднео молбу да и општина учини неку другоме, по што су припадала истоме човеку. И труд као да му не оста узалудан. На три часа јужно од помепутог ЕјудатСкандербегута, а на западном подножју Др них Гора, имамо сад село Зерују и за њ Хан мисли, да је исто које се помиње и у поменутом документу под именом 8егхпа.|) Али у Хопфовим таблицама ми налазамо на друго мишљење о тој ствари. Код њега од речи од речи стоји ово : „ Соз^аггкто, рго1о\'е«1лагге, зех^пеиг <1е 8 г § п а (8 е г 1 п а) к ,ј"ј) а из тога излази, дајепо њему Сиња исто село које и оно што се помиње у документу — т. ј. Серина. Ко од њих има право, потежеје одредити, али ми смо вољнији пристати уз ХопФа, нарочиго ако узмемо у поглед то, да је Константин био син Павлов, и да му је према томе врло лако номенуто село 8еппа могло бити очевина — Сиња. Павле је имао три сина: Константина, Алексу (А1е88Го) и Ивана. јЦ) Алексина појава јесте бар за сад још веома тамна. 0 аему се готово ништа не зна. Коливо се види из сведоцаба Хопфових , он је био !) X а н, Пуховаае и т. д. 505. ТТ) Н о р Г, Сћгош^иез, 533. ЉМ...

_ _ - 297 помоћ. Желео бих да се молба још данас прочита. Председник. Добро, евоје. Чујте молбу [секретар прочита]. Као што сте чули, еснаФ каже да нема толико срестава да цео трошак поднесе па моли за помоћ колико општина нађе за сходно. М. ЈовановиК. Ви знате, госнодо, да су код нас махом странци који израђују разне производе од свињског меса, и жеља еснаФа: да имамо вештих наших људи у томе, за сваку је похвалу. Мислим дакле да би им требало указивати помоћ за пут, а тамо где буду плаћаће им штогод и сами мајстори. Ја сам мнења: да се овласти председништво да им узме билете III. класе одавде до Прага па шта кошта нека кошта [врло добро]. В. ТодоровиК. Господо, намера касапског еснаФа је врло умесна. Ми овде немамо ни једног нашег човека за овакве ствари спремног, већ све долазе са стране. Треба им помоћи, те да се та радња усаврши, јар од ове радње општина има највећи приход. Мислим да је довољна помоћ од 4—500 дин. Ђ. Новаковић. Кад хоћемо да решавамо о издатцим прво треба да се упитамо на што да се учини тај издатак. Да ли за општинску циљ или није, па ако је општинска онда се чини издатак. Али ја овде не видим да се за општину чини него за приватно предузеће, онда ће сви еснаФи тражити и онда ба општина отишла са издавањем у бесконачност. Н. Р. ПоаовиН. Доиста постоји разлог који је мало час навео г. Новаковић да треба да се руководимо интересима ошнтинскам. Али поред тих интереса општина има и приватних интереса; и од тих приватних интереса опет неки део утиче у опшгинскУ касу. Свакојако имаћемо вористи. Онда управитељ три села и споменут је само године НОЗ., али која су та три села и шта је за тим с њиме било, то је за сад са свим непозпато. Са свим друкчије стоји с друга два брата његова. 0 Ивану ћемо имаги прилике да проговоримо и доцније коју, а овде да се зауставимо на Константину, јер је он у нашој историји у једном питању веома важан, а као да је оно досад погрешно тумачено. То је пигање : По чему је и колико је права имао Скендербег на Кроју? Ми смо већ напред поменули више пута, како је по Ханову мишљењу тај Константин био дед Скендербегов и као да смо доказали, да је то мишљење — погрешно, али овде долази још једна ствар, у којој је Хан, по нашем мишљењу, опет погрешио. Он наиме вели наједном местуј") изрекомово: „Константин се оженио Јеленом, једином унуком великога Карла Топије и наследаице (т. ј. наследницом) свога оца Ђорђа Топија, најстаријега сина Карла Топије. Но баш ово је и био узрок несрећи Константиновој, јер га Млечани убише као бунџију (1402.), што је било само подметање, јер је полагао право на Кроју, која је нрипадала у •{■) X а н, Путовање и т. д. 5

БР( )Ј 3 °. кад је требало неколико занатлија да иду на прашку изложбу, онда је одбор дао извесну помоћ. Људи су ишли и видели многе новине и ми видимо успеха, јер од тих људи неколико мајстора раде на врањској изложби. Тако исто ја држ,им, да и овде ова четири младића изучиће ту месарску радњу и биће и опшгини од њлх помоћ прилнком правлења модерне кланице. С тога сам да им се укаже помоћ јер је крајње време, да и наши људи у овој радњи буду спремни. Моје је мишлење да им се да месечно извесна циФра, али с тим, да они кад се врате подпесу извештај еснафу а и општини да буду обвезни. Али кад је одбор вољан како видим, да им да 4—500 дин. Помоћ ова не би била велика, али опет би помогло да ти људи живе тамо као људи, а не као нељуди. Дакле да им се да помоћ но да се прво види какве обвезе имају они према еснафу и према општини. Предсвдник. Има више предлога. Но први је да им се да 500 дин. С тога ћу прво тај предлог да ставим на гласање. Ко је за то да им се да 500 дин. гласаће „за" а који да им се даде само путни трошак, гласаће „против". (Настаје гласање: 11 гласали су „за* а 7 гласали су „против.") И тако усвојено је 500 дин. М ПетровиК. Калдрма је у Једренској улици разрушена, и још није свршена а и неради се како треба да што пре буде готова. Председник. Ја сам више пута издао налог инжињерском грађевинском оделењу да се тај посао што пре сврши. Треба знати још и ово да нема много дана од кад је настало добро време да се може радити. Сем тога ту су радњу оспоравали и многи приватни људи који имају куће да подзиђују. Имали смо и молбу од г. Селаковића односно басамака. Некодиво пута сам наређивао де се умножи радна снага. У осталом у тој улици савладан је већи део по! наследство његовој жепи." Међутим, по I мишљењу нашем, Константин нити је био с | великим Карлом у тако бдиском и директЈ ном сродетву нити је, према гоме, оп имао ' толико право на Кроју, како по Хану изгледа. Пре свега да нокушамо наћи, како је Хан могао погрешно доћи до закључка, да је жепа Константинова, Јелена, била унука Карла Топије, а за тим ћемо прећи и на остало. На једном месту^ у својој хроници деспот Мусаки вели овако; „ ... Ц с1еМо 8го'пог Саг1о а' ассако соп 1а 8х§пога Уо18ауа До-Ца (1е1 8х^пог Вака, х! (јиа1е 1е и п :%1хо1о потхпе Сгхој-^хо , е (јие8к> Сгхог§-хо хтре^по Вигаххо а' УепеИапх, е 1их тог.че веша ћегесИ; е^ 11 8есопс1о ""ешГо 81§-пог Сгхог^хо, 1га1;е11о <1е1 (1е1;1;о8х §• ио г С а г 1 о, 8е тагкб е 1е 1х§1т1х, <1е1И (јиаИ ие 8опо <1х8се81 (^иевИ сће сћхатапо Торха.'(ваставиће се)

*) Н о р С11гоп 1 1 ј иез. 298.