Beogradske opštinske novine

ВРОЈ 36. — 342 - ГОДИНА X.

латер стави у своме нредрачуну, који ће потписати. 20. Августа 1892 год. Бр. 2100. УПРАВА В0Д0В0ДА

Н А Р Е Д Б А Како је паступило време, када се на овдашње пијаце у великој мери доноси и продаје разно јесење воће, зелен и остало ааврће и како се ови производи од стране грађанства у великој количини купује и троши, услед чега су се почеле гомилати велике гомиле ђубрета но приватним двориштима и прелазити у трулеж, чиме се ствара повољно земљиште за развијање оних честецв, коЈе куже ваздух, те се отуда могу изродити разпе заразпе болести, то је суд општине београдске, — водећи строго рачуна о здравсхвепом стању својих грађана, а увидевши да концесионари за изношење ђубрета нису у стању да испуњавају услове предвиђене уговором, — расвинуо уговор са овима у намери, да би се слободним извожењем постагла цељ, те да се ђубре из варошких дворишта што брже и уредније износи. Но, да би суд ову своју намеру и у дело привео, наређује: Да сваки грађанин редовпо износи ђубре из свога дворишта на место које је за то одредио суд општински, тако, како се ђубре неће никад нагомилавати. Преглед о уредном извршивању ове наредбе, вршиће санитетске комисије које је суд општински одредио за гу цељ. Ко би противно поступио овој наредби казниће се по § 326 крив. зак. у вези са расписом г. минисгра унутр. дела од 7. Јула 1886. г. СБр. 3907. г Бубре могу износити како досадањи концесионари тако и сваки други који би же-

ЂУРЛЂ КАСТРИОТИЂ С^ЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА ваписао ^ИКОгЛА ^УЛИЋ (С једком генеалошком таблицом) 'Гемат награ1,ен нрвом вндовданском наградом онштине београдске.) мото; Скендербег је срца ОбилићаЊЕГОШ. ГЛАВА ПЕТА Удадба Мамице, оестре Скендербегове. — Походи Фирува и Мустафа-паше. — Година 1448, После повратка свог у Арбанију, остатакгодине 1444. Скендербегироведеу миру. Узрок гоме биће са свим појмљив, ако се узме на ум то, да је Мурат. готово одмах после боја на Варни, сит царевања и ратова, и по други пут био оставио престо малолетном сипу Мухамеду. па се опет вратио старом уточишту — Магнезији, да оста-

лео, само мора имати за то прописапа кола и по такси коју одреди суд општинскн, а која ће бити прикована на дотичним колима за изношење ђубрета. Таблице плехане на којима ће биги исписана такса. израдиће суд општински чију ће вредпост платити они који би желели ђубре да изпосе. Сва она лица, која желе да се баве овим , послом дужни су се пријанити општииском суду за дозволу. Од оуда општ. вар. Бесграда 19. Августа 1892. год. АБр. 9041.

П О 3 и в Према наређењу VII. пуков. окр. команде од 13. овог месеца Бр. 9174. позивају се сви регрути из ранијих година, обавезнпци редовне, I и II. позива народне војске који су иривремено или стално по чл. 3. ма које тачке правила за оцењивање способности за војну службу ослобођени, да неизоставно од 1. па најдаље до 20. Септембра ове године предстапу УП. пук. окр. команда ради супер ревизионог прегледа. Сваки обавезник понеће собом и уверење о неспособности које је од војне власти добио. Који од обавезпика овом позиву не следује строго ће бити кажњен. Од охране Суда одштине вар. Београда 23. Августа 1392. год- Авр. 9105

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА 62. ВАНРЕДНИ САСТАНА^ 17. Августа 1892. год. Председавао нредседник г. Милов. Р. Маривковић од одборника били : г. г. Н. X. Поповић, М. Јовавовић, М. Петровић, Р. Драговпћ, Д. Гајић, М. Трпковић, Ђ. С. Новаковић, Н. Р. Поповић, К. Б. Михајловић, В. М. Тодоровић, М. Велизарић, С. Боторић, С. Азриел, Др. М. Т. Леко, М. М. ТЈорђсвић, Ј. Ђуровић, С. Вељановић Ђ. Ж. Нешић, М. М. Ђорић, Др. П. Поиовић, Р. С. Филиповић, Ст. Чађевић, А. Ј. Одавић, М. П. Вончић, А. Шток так живота проведе ту, у дивогним вртовима и прекрасном дворцу своме.*) Срећни овај случај даде Скендербегу прилике да учини оно, на шта, од самог доласка на престо а због многих спољашних послова, ие беше догле честито ни помишљати могао, т. ј. да обрати за који тренутак поглед и на — гако рећи — унутрашњу политику своје државе. Ослобађање земље и градова од давнашњег непријатеља, бој с Али-пашом, одлазак краљу Владиславу у помоћ, све то бише тако замашни и гако узасгопни посдови, да се поменутим речзма не смемо доиста ни најмање зачудити. Али сад ето настадоше друге прилике, а Скендербег беше и сувише досетљив, да се не би умео њима користовати ваљано. Из историје је већ и сувише позната ствар, да су женидбе и удадбе један од најчешћих а као да и један од најснажнијих начина, да се државе суседне, па баш и удаљене, споје што чвршћом везом пријатељсгва, а тиме и моћ њихова да се оспажи. На том се темељу осниваше без сумње и већи део Скендербегова досадашњег успеха, јер и он беше у тесном сродству а с тиме и у великом пријатељству с већином околне *) Наттег, <1е 1' етрћ'е оШтап, I. стр. 205..

I. ПрочитаI је записнпк одборских одлука седнпце држане 14. Августа 1892 год. п примљен I је без нзмева. II. Какз у одборској седници од 14. Августа 1892 год. није бпо довољан броЈ одборника за решавање нових стварв, то председнак износи на поновпо решење предлог књиговодства опгативског БВр. 2723 о вакнадним кредитима за ; ову 1892. годину. По саслушању овога одбор је одобрпо у свему решење одборско нз прошле седиице донето односно накнадних кредита за 1892. год, (КЊБр. 631, ББр. 2723). III. По прочитању акта истражвог судије за вар, Београд АБр. 9116 и 9117 и акта VII. иуков окружне команде АБр. 9139, којпм се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одборје изјавпо, да му је Ђорђе Имбрија непозват, да је Светозар Л.азпћ доброг владања а средњег имовног стања и да је Алекса Димптријевпћ доброг владања и сиротног имовног стања. IV. Председник износи одбору на мишљење молбе којим се траже уверења о сиротноме стању. По прочитању тих молби АВр. 9130, 9171, СБр. 14603, 14554, 14459, 14471, одбор је изјавио мишљење, да се суд предходно увери о имовном стању молилаца Марије Бовдуљ, Илије Остојића, Марпје Ђорђевић, Гавре Шаналића, Јована Младевовнћа, Јуде Гаврпјела, па гек онда да им изда тражено уверење. V. Председник извештава одбор, да је суд оиштинскп решењем својим од 17, Августа 1892. год. АБр. 9120 решио, да цена лебу буде за других петааест дана месеца Августа о. г. двадесет пара дин. од килограма. Одбор је иримио к знању ово решење судско. VI. По прочитању протокола саслушања Живка Трашића ГБр. 1736, одбор је решио, да се оти српске и арбанаске властеле. Од пет сестара његових четири беху већ разудате све за најотмеаије суседе: Марпја за Стевана Црнојевића, Ангелина за Владина Комнена, Влајица за Ст. Балшу.*) Ну најмлађа, Мамица, беше још девојком, а какав добар савезник и пријатељ могао се зацело и њоме лако стећи. То је Скедербег добро знао, па сад ето пође и да оствари давнашњу намеру своју, али на жалост таквим начином, који ће му, као човеку, вечито мрчати име. Још у самом почетку ове вњиге ми смо негде поменули, вако је, међу свима породицама арбанаским, без сумње једно од најглавнијих места, и старином и моћи. заузимала породица Топија Бити дакле с таком породицом у сродственој вези, значило је веома много. Због тога Скендербег и бацапкр већ од дужег времена поглед на њу. На несрећу његову, од млађих члапова њених беше жив само Карло Мусаки или

*) Нор^, Сћгошсјиев ^гесо-готапез, стр. 533.. За кога'је била удата Јела, деспот Мусаки не зна, а ни Хопф неје могао иаћи никаква ношена о том ни у којем аутентичном документу. Шс1.. Што Варлеције место Влајице даје њу Балши, сумњамо да ће бити истинитије но деспотово казивање, јер је већ и довде доста речено, какав је писац Карлеције а какав деспот Мусаки. Ваг1., сГе УНа е1;с. 1Ш. I., стр. 29..