Beogradske opštinske novine

— 375

ВРОЈ 40

дана Блпћа, Нпколе Иавдовића, Впдосаве Л.укпћеве, Михајла Ваторовића, Данице Виторовв- : ћеве, Љубпце Виторовнћеве, Стојана Петковића, ; Ђорђа Мптровпћа, Жнвојпна г Борђевића, Влајка I Евгенијевнћа, Марпје Пантић, Иваиа А. Илвћа, ј Стане Јеловпћ, Мвлепе Перпћ, Ветпке Колер, I Јулке Игњатовпћ, Марије Панист, Јована Ву- ' котпћа, на тек онда да ии пзда тражено уверење. IV. Истражни судиЈа за варош Веоград извгштава суд, да је Филии Богојевпћ трг. овд. и присутник за кварт теразијски, нао под стечај, те да се према томе има на његово место други изабрати. По нрочитању тога акта АВр. 9775. одбор је решио, да суд општински одредп једног граћанина за присутиика па место Филипа Бого јевића. V. Цнетко Ћоснћ иозорнпк молп за двадесетодневно осуство радп поправке здравља. По прочитању те молбе АБр. 9986, одбор је одобрио тражено двадесетодневио осуство Дветку Ћосићу. VI Председник општипе изпоси одбору на регаење молбу Косте Станимвровића којом моди, да му се да награда у 124 динара и 98 пара, што је вршпо дужност деловође глав. школског одбора у 1889, годипи , по којој је молби а по одлуци одборској од 19. Марта 1892. године АБр. 5394. главни школски одбор дао извештај да за време у молби означеио није нпкоме ова награда издавана. По прочитању тога извениаја одбор је решио, да се молиоцу Кости Станпмировпћу изда цз општ. благајне а из партпје буцетом одређене за непредвиђене трошкове 124 днн. и 98 пара (Сто двадесет и четири динара и деведесет осам нара), као награда за вршење дужности деловође главног школског одбора у 1889. години. VII. Председнпк износп одбору на решење нредлог управе грађев. оделења, да се од Фирме „Захарија и Деладоне* одкуни за опш . потребу шупа, у коју Је њихова радионица бпла, као и сви машински алати, што су у нредлогу побројани тако, да се све машинске оправке могу у тој радионици вршити. шавши такоједпо место, оо постави ту евоје војпике, што беше довео. То је било 10. маја |) Не прође за овим још ни неколико дана, а под Светиград паде-са свом својом огромном силом и Мурат, — како каже Барлеције, — 14. маја. Колико је он имао свега војске, у томе се не слажу ни стари ни нови писци Барлеције вели, да су о томе постојала два мишљења. т. ј. да је по једнима Мурат имао сто педесет хиљада, од којих двадесет хиљада, беху коњаници а четрдесет пешаци, а по другима само сго двадесет хиљада и то седамдесет коњаника а тридесет пешака.Ц) На против безимени писац, како вели Џамарија |||) тврди, даје бвло праве војске само седамдесет хиљада, а урачунавши и коморџије и друге непотребне људе, који су у оно време увек ишли за војскама, једва да их је било више од •(•) Веишп &., 1з1ог1а е!с., стр. 158. •)•}) Мијаховић вели, да Варлеције више нагиље овом носледњем, т. ј. мањеи броју. На нротив, пама се 'хини, да је у ствари са свим друкчијеи ако је то место у Барлеција доста тешко разумети. Оно гласи: ,АНдм ешт 150. шИНа агша!огиш ћш аЉјзве АтигаЉ1 паггап1;. 90. ецигкшп, реДНит 40. (ЈиИат 120. 1ап1;ит, & с1е едиШћиз 20. пиШа <1е1гаћии1, 20. с!е ре(1Шћиз, 1рзе и1гатуЈ8 8еи1епНат ее^иаг, пвп тиНит у1(1ео тотеиИ, ЈпсЦпа! 1атеп т тајогет питегит апттз, и! раг!ет та§18 1ат(1т ргаерага1о ће11о аррага!ит.* 1)е УНа е1;с. Нћ, IV., стр. 106..

По ирочитању твх предлога ГБр. 2025 и 2026, одбор Је одлучпо, да одборски повереници госиода А. Одавић, Св. Ристпћ, Милап О. Петровић, Рцеик) Драговић и Т. Селесковпћ проу 1 овај предлог н ирегледају машинске делове и шуцу, што се за откуп предлаже, као и ливницу, па поднесу одбору своје мишлење на решење. VIII. По прочитању понуде Нпколе X. Поповића пензионара ГБр. 2051 о извршењу регулације Душановој удпцп преко његовог имања, одбор ,је одлучио, да господа Стеван Чађевић, Илпја ТЈорђевпћ, Михаило Јанковић, Мата Јовановић и Милаи Капетановић, као одборски повереници проуче ову понуду и нужност њену, па поднесу одбору свој извештај на решење IX. На иредлог грађевинског оделења ГБр. 1954 одбор је одобрио , да се држп лпцитација за оиравле и доправке у предлогу означене на школама: врачарској и код Саборне цркве. X. Председник износп одбору на решење предлог грађев. оделења ГБр 1701, да се калдрмпше коловоз Л.епеничке улпце дотеранин каменом. По прочптању тога нредлога одбор је одобрио, да се за цзраду калдрме са дотеранпм каменом у Лепеничкој улици држа лицитација, као ц за нивеласање и калдрмисање оног дела, што лежи пзмеђу Лепеиичке улице и Вука Каралића нред зградом Задруге за међусобно пономагање и штедњу. XI. На предлог председнпка одбор је одлучио, Да се држп лицитација 8а израду калдрме са дотераним камеиом у Тројичкој улпци. XII. Одборник г, Стеван Чађевић нредлаже да се калдрмише некалдрмисанц део Добричине улпце испод Чукур чесме. Одбор је одлучпо, да Суд општннски поднесе пзвештај о томе, колнки је простор, што се нма калдрмисати и колико ће то коштати, као и о томе; да ли се то може ове зиме извршити с обзиром на буџет општински. XIII. Председник пзвештава одбор, да му је Ђорће М. Станојевић , председннв над зорне компсије сто хиљада; ну и он додаје, да се проносио глас, да их има око сто педесет хиљада. По ЕаШ Шш*г1 опет, Мурат је имао сто шесет хиљадај) и на послетку но Сисмондију пеје имао више од четрдесет хиљада коњаника.Ц) Имајући дакле толико различних мишљења, тешко је рећи, којеје истинито, или бар најближе исгини, али ипак мислимо, да можемо с доста поуздапости тврдити, да је Барлецијев број сувише великв, што је у осталом код њега врло обична и природпа ствар, јер је он писао како је слушао од парода, који опет обично воли да претерује и преуведичава сгвари. У толико већма та , оцена вреди за тврђење ГаШ Али да видимо сад, шта је даље било. Чим Мурат паде под Светиград, он пошље посланика опседнутима с иоруком да му се предаду, а он ће их богато наградити. Самом Перлату, — како каже Барлеције,*) — обећавао је триста хиљада аспри. Али храбри брапиоци Светиграда не хтедоше ни чути о каком миту и предаји, те султан мораде нрибећи сили. Он заповеди, да се +) Вјетпп 6., Шоиа, стр, 166. •{•")•) ЕаШ Ши81п, стр, 5'2>! •ј-ј-ј') Наттег, Н1в1. <1е 1' етр. оИотап., стр. 214. прим. 2. *) ВагЈеИив М., ТЈс УИ;а е^с. 1јћ. IV., стр. 112..

за гпађсње елекгричног осветлења упутпо акт у коме пита, Ди ли ужпва поверење одбора у послу око завођења електричног осветлења илн >не, пошто је дозаао, да су у прошлој седнпци чале извесие речи, Којпма бп се хтела донести у сумњу савесност његова рада као председника те комисије. По прочитању тога акта одбор је изјавио једногласно, да г. Ђорђе М. Станојевић ужива непрестано потпупо уверење одбора општинског као члан и председпик комисије за електрично осветлење. XIV. Председник извештава одбор да је према решењу одборском од 3. Септембра 1892. и 7. Септембра 1892. год. АБр 9495, стручна комиспЈа иввршила преглед револвера за општ. шзтрнике и нодпела извештај у коме је изјавила своје мнеае да је револвер из трговине »Марковића и Илића" запечаћен под бр. 2388, добар за паоружање општ. позорника. По прочитању тога извештаја АБр. 9880, одбор је решио, да се за општ. позорнике набава 60 револвера са прибором п муницпјом према погодбама н цоднетој мустри од Марковића и Илића по цени од двадесет и четпри динара и педесет пара од комада са прибором п мунипијом према равијем решењу одборском од 31. Августа АБр. 9495, усвајајући у свему извештај стручне компсије. XV. Одборско повереништво за преглед главне општинске касе подноси извештај свој о извршеном прегледу. По прочитању тог нзвештаја одбор је решио, да се нсти извештај у свему прими с тим, да се приход од касапске аренде има предавати глав. касп увек реФератом не чекајући да се испуна књига прпзнанпца за ааплату те аренде. XVI. Председник извештава одбор, да су одређени вештаци проценили земљиште Гаденка Драговића трговца у Савамали које се земл>иште под улицу узима ва 90 дин. од квадр метра, па предлаже одбору, да се према овој проценп заузето земљиште исплати. По прочитању те процене АБр. 7525, одбор је одлучио, да овај п едмет с правног гледцшта зидови бију из топова. Ну аргиљерија онда беше тек у зачетку и гопови су били врло ретка ствар, те се неје чудити, — ако је само веровати старим биограФима, — што је толика огромна војска турска имала само два велика и неколико мањих топова. Треба споменути и то, да Арбанаси несу имали ни једпога Бомбардовање потраја три дана узасгопце и после тог времена отворе Турци на зидовима једпу брешу. За, тим навале на њу, да сидом нродру у град, али их опседпути храбро одбише растопљеном смолом, врелим уљем и огромпвм камењем, које су котрљали низ брег, те тако мрцварили и одпосилк непријатеље доле. На десетах дана за овим — 28 маја, учини султан и други главни напад.|) Али и он прође исто као и нрви. Нарочито смете Турке диверзија једна Скендербегова, јер баш кад опи хтедоше и по трећи пут да навале на зидине, појави се иедалеко од њих нека прашина од коњских ногу и у њој Скендербег с десет хиљада људи, те се они морадоше оставити опседнутих и окренути се на њ. Иза овога настаде читав ред свакојаких наиада. Тако једаннут нопудише •)■) В!втш1 6., 1в1ог1а, стр. 173..