Beogradske opštinske novine
ВРОЈ 41.
— 384 —
ГОДИНА X.
се види, да молплац има квалиФикациЈе за општ. марвеног лзкара. По прочитању те молбе АБр, 10404 одбор је решно. да се Л.азар Најдаиовпћ ирими у општипску службу за марвепог лекара са годишн»ом нлатом од две хиљаде динара, кодико је буџетом предвиђено. IX. На тражење одборнвка г. Соломона Азријела председник износи одбору на решење нзвештај повереништва, пзабратог у седпици одборској од 1. Јуна 1892. АБр: 7431 ради проучења иитања, који иредмети да се продају на великој пијади, По прочитању тога извештаја АБр. 10403 одбор је пдлучио, да се овај предмет поднесе пдућој одборској ссднпци на решење.
ИЗВЕШТАЈ о прегледу општинских каса Подписати члапови одбсрског поверенишгва одређеннза иреглед деиозитие касе|састали су се дапас у општинском суду и према иозиву свом учипили су преглед касе и депозитпика на следећи пачин Прво су узелп књигу денозитпика и по овом су пашли да у каси треба да има: 1) 168 депозита у папирима од вредпости. Вредпост пак свих депозита износи 335.069-64: дие. 2) 182 депозита у готовом новду. Сви ови новчани депозити изпосе суму од 11.566 динара. Кад су подписници ово учипили, они су приступили црегледу касе. Но пре прегледа депозита у папирима од вредности и пре бројења готовине повереници су упитали касехранитеља г. Јоцу Илића, да ли у васи денозитној има туђих новаца у папирима у вредности или у готовини. На ово пптање касехранитељ депоита казао је, да се у каси не наоди ни је-
дна сума готових новаца што каси општипској пе би принадлежила. За тим је приступљено прво нрегледу папира од вредносги и пађево је у каси 168 предмета — кауција — у вредности горе означеној а пребрајана готовина изнела је по доле означеној монети 11.566 дин. чиме се је потврдило, да је каса депозитна исправна. Свота новаца нађепих у каси : У банкама 11860 дип. „ маркама 181 „ „ никлу 25 в Свега 11566 „ 25. Септембра 1892. г. У Београду. Чланови повереннштва Никола X Поповић Соломон Азриел.
26. 28. 29. 30.
10.87 10 93 11-00 11-00
општински послови
! — Цена хлебу. Као што је поанато, одбор | је општински решио, да се цена хлебу одј ређује према средњој цени жита за прошлих I петнаесг (15) дана с додатком броја 7 као сталног коеФициента, који ће збир дати цену једпог килограма хлеба у парама. Средње цене за иоједине дане, од 16. до 30. Септембра ове год. закључно, биле су ове и то :
16.
Септембра
10 40
дин.
17.
V
10-74
У)
18.
V
10-80
19.
«
10-98
«
20
1080
21.
п
11-10
57
22.
Ђ
11-10
23.
(1
11-15
24.
Л
11-08
((
25.
<(
11-20
«
Кад се из ових средњих цена израчуна средња цена за свих иетнаест дана. излази да је жито просечно коштало за других пегЕаест дана месеца Сеитембра 10-94 дин. ј или 11 динара. Према иоменутом одбороком решењу овој средњој цеии жата додатје број седам (7), те је добивена цепа хлебу но килограму, која износи 18 пара. На осиову овога рачуна суд општине вар. Београда решио је, да у нрвој половини месеца Октобра буде цена хлебу 18 пара дииареких од килограма, а да се' по вароши продаје хлеб по 20 пара дин. у тежиии од хиљаду сти двадесет грама. — Освећење Трамваја. Прошлога чегвртка на дан 1. Октобра тек. год. пре подне око 11^[ 3 часова извршено је освећење трамваја. Око 11 часова пре подпе стајала су два вагона пред здањем суда општиие вароши Београда. Чим су се у њих смесшли председиик општине г. Милов. Р. Маринковић, члапови суда, г. г. одборници и општински чиновпици воз се кренуо и за неколико тренутака, био пред друштвеном канцеларијом на Теразијама, где се слегло доста света да присуствује овом ( освећењу. Иростор између друштвеие канцеларије и воза је био заузет радозналим светом тако, да је начињен. пролаз из друштвене канцеларије до воза. Око ПЧг часова пре подне, Његово Високо Преосвештенство Митрополит Михаило осветио је ,.београдску варошку железпицу" трамвај. По освећењу ове кориспе устапове, председник вароши Београда као домаћин, по-
15. Сваки онај, који се ових правила ве придржава и буде усљед тога три пут кажњен, забраниће му се млекарска радња. 17. Приватни, који за своју домаћу по требу купују млеко ако затраже, прегледа ће им се купљепо млеко бесалатно То прегледање млека вршиће се у свима општинским одељцима и у другом одељ. државне хемијскс лабарагорије. II 0 вину. 1. Коптролисање промета випа врши ће се на трвшаринским стапицаиа ириликом увоза вина за Београд и по кавапама, гостионицама, мехапама и другим јавпим локалима а и у подрумима, у којима се за продају одређено вино држи. На трошаринским станицама редовно ће се вршити и претходпи преглед випа а према унуствима, која ће се дати чпновницима трошарине београдске. По каФапама, гостионицама, механама и другим јавним локалима као и горе поменутим подрумима, узима ће општ. лекари праликом санит. ревизије пробе сумњпвих вина и слаће их другом одељењу државне хем. лабаратормје, ради хемијскога прегледа. 2. Под именом випа, допушгено је до-
носити па продају само такво ииће, које је добивено алкохолним врењем из сока свежега грожђа а без икаквих додатака. 3 Боја црнога вина мора да је пореклом једино из љуске цриога грожђа. Није дакле допуштено да се випу, које се на нродају износи, ма каква страна боја додаје. 4. Вештачка випа, вина од сувога грожђа и која су додацима других материја промењена. као што су гализооана (додатком шећера соку од грожђа) аетиотисована (додатком слатке воде коминп и нрављењем випа из те смесе) шаатализована [додатком ситно азмељапог калцијумкарбоната] авинирана [додашом алкохола и воде у випу] вина од комине вао и куаирање [мешање] тих вапа с природним випом, забрањено је продавати под именом чистог природног вина. 5. Вина могу се бистрити искључиво само таквим срествима, која нису пи уколико шкодљива, песме се употребити, и. пр. стипса, соли других метала и т д. Вана, која су гипсом бистрепа [платровина] смеју имати у једном литру највише 2 грама калијумсулФата. Сваки пак, који је купио или поручио природпо вино има права да не прими плат-
ровано вино, па ма оно имало у 1 литру и мање од 2 грама калијумсулФата. Сваки пак, која је купио или поручио природно вико има права да не прами платровано вино, па ма оно имало у 1 литру и мање од 2 хфама калијумсуЛФата. 6. За Копзервисање вина и за иоправљање вииа, која су почела да се кваре, могу се промењивати само такве методе, којима пиће неће постати шкодљиво. 7. Уквареиа вина пије слободно продавати, али оре но што се забрани цродавање извеснога покваренога вииа и са продавцем усљед тога по закопу поступи, нужно је да се випо и хемијски испита' 8. Сумпорисана вина, т. ј. вина, која усљед претераног сумпорисања буради садрже сумпорасге кпселипе, забрањепо је крчмити. У опште пак забрањено је и у велико износити на продају випа, која у једпом литру имају иреко 20 милиграма сумпорасте киселипе. Медециналп.а вина [за болеснике] несмеју имаги пи трага сумпорасте киселипе. III. 0 пиву. 1. Под пивом разуме се ниће, које је