Beogradske opštinske novine

ГоДИНА X.

— 410

БРОЈ 44.

ОПШТИНА ВАРОШИ БЕОГРАДА

СТАЊЕ ЗН1.А. ЗО СЕПТЕЖБРА 1898

1

Рачун

гдавнице

5393034

63

2

9

разни Фондова

128618

21

3

«

управе Фондова за зајмове

85512

24

4

,, „ „ Фондове

17839

54

5

«

касе гробљанске

47557

54

6

99

буџета

11600

21

7

99

нокретности

158927

99

8

п

ненокретности

4909597

69

9

»

аргвје од вредиости

28178

83

10

грађења водовода

2136099

28

11

«

„ калдрме из зајма

40174

06

12

99

„ шкоде дунавског краја

956

45

*

13

??

уцраве општинске трошарине

63849

17

454249

14

57

буџета општ трош. за 1891. г.

69

♦ 15

V

« , 1892. г.

281674

90

16

«

потраж. „ „ „ 1891. г.

69018

23

1983185

17

п

текући код Нароне Банке

15

18

«

(( београдске задруге

60000

19

99

Депоа

2680000

20

пријема

2680000

21

99

привремени издатака

550207

30

22

«

дужника разни

343368

35

5967

23

99

прихода па разне цељи

60

24

99

регулационог Фонда

120

25

99

разних прихода

12440

37

26

99

99 99

380050

96

27

((

нлате особља

129926

57

28

99

настава и школсве потребе

/ 49657

76

29

99

канцелар. погреба

746

38

113724

30

»

грађевинске нотребе

10

31

одржање сиротиње

25280

93

32

9 9

« паркова

2827

85

33

«

осветлење вароши

12675

65

34

99

пожарне потребе

743

93

35

«

благодејање и награде

1600

36

разне потребе

9972

95

37

' 1

ванредне и непредвиђ. трошвове

67882

80

38

9 ?

губитка и добитка

125

06

39

> 9

рачун благнјпе

33272

19

Свега динара

11485332

28

11485332

28

ББр. 4414. 30. Сеитембра 1892 Беогрзд.

КЊИГОВОДСТВО ОПШТ. ВАРОШИ БЕОГРАДА

нога позитивпога документа, ади оаег можемо узети с д(ј »ста поузданости да је то истина. Јер изсамога почетка (1. јануар) идуће годипе имамо једно писмо, у коме се такођер говори нешто о овим стварима. Оно ће нам у исто време помоћи да решимо и питање, шта је после 8. дек. год. 55. било. У њему неки Јаков Калкатера јавља „да су Турци пре неколико само дана иретрнели два страшна пораза" и вели, да је један од њих био у Арбапији од Скендербега. Из тога пак могло би се извести ово : прво, да је Адфонс доиста пеко време после 8. дек. послао Скендербегу тражену помоћ и друго, да се и овај поход турски под Мозом завршио као и сви дотадашњи осим онога. кад су Арбанаси били под Берагом .Ц) Сад само још неколико речи о овој ствари. Шта је после овога боја било с Мозом, не може се ништа поуздано рећи, јер нема -ј-) »... ћа (т. ј. ЗсапДегђеећ) тапДаФо а геећеЛеге а!а Маев1;а с1е! 11е сшсргесехЛо... Апсога поп ве ва сће 1о Ее ћаМа <1еКћега1;о (1е таггкаг^Ц ..." Макушев, Ист. сиом., отр. 152. ||) Што Гопч. (стр. 505.) нрави на оспову овога документа неку хинотезу, која после овог пан1ег казивања не би могла опстати, неје се чудити, јер Гонч. неје имао Макушева илп докуменат тај с друге страпе у рукама, те да види да је он био нисан I. ј а н у а р а, него је го-

РЕДОВНИ САСТАНМ ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (по стеногр. велешкАмд) Држан 7. Оеат. 1392. године.

о томе пикаке забелешке, на коју бисмо се могли слободно ослонити. Па инак као да ће имати право сгари биографи кад кажу, да се оп, неко време после тога, не могући више сносити нрезриво понашање према њему у Цариграду, вратио Скердербегу с молбом да му опрости У томе нас мишљењу храбри у толако више и то, што Моза, поред свих осталих биографа Скепдербегових, помиње и деспот Мусаки чак год. 1464. као што ћемо и видети после, у глави пегој.

ворио њему по Хану, а у овога се каже : »1456. Скепдербег задоби важну нобеду" (стр. 480), што у ствари нејаистина. - Узгред да номепемо и ово. Ио Барледију ногибија код Берата била је још год. 1452.!! Гошг. знајући за докуменат милански, који ту погибију ставља у год. 1455., неје внао шта да ради с Мозоиим походом, па га метауо чак у год. 1453. 13. Фебр. ! Ако се узме у иоглед добро то, да Хопф у својим генеалошким таблидама (535.) називље Моза господарем од Дпбре од год. 1444. до 1456. а у исто време и све оно, што смо досад говорили, онда ће се видети, колику је слободу себи допустио Гопчевић.

Почетак у 5 и по часова по подпе. Председпик. Пошто има довољан број одборника да се може почети, то отварам одборску седпицу и молим одбор да сасаслуша записник прошлог састанка (секретар прочита) Има ли ко да примети што на записник? Ђока Нешић. Тамо гди стоји о издавању уверења записано је за Ивана Глишића да је сиротног стања (чује се : пестоји) Брзо ;е прочитано и чипи ми се да је тако казано. Ако тако стоји онда нека се поправи јер је он по оцу доброга стања. Тамо гди се говори о револверима сгоји да је одбор решио, да се жандармерија наша наоружа са револверима што даје држава жапдарима. Међутим то није решепо. Решено је само да стручна комисија констатује да ли су револвери добри, или су хрђави као што рече Мића Петровић. Андра Одавић. Ја се потпуно слажем са мишлењем г. Т>. Нешића, и имам још да учипим допуну. Кад ће то већ комисионо да се бира, онда ја сам данас дознао од једпог човека, да такве исте му стре револвера даје по 15 10 дин. и каже да је допосио једну понуду, на га жапдар није пустио, и поднеће сад ту попуду. То је Глиша Јоснповић. Моли да се решеше задржи од извршења. Председнив. Добро. То примам. Веља Тодоровић. Ја мислим, да би добро било, да се упита г. министар војени пошто оа даје своје револвере. (Чује се : То нећемо. Скупи су 50--60 дипара). Председник. Има ли још ко да примети на протоиол ? (Нема). Усваја ли одбор? Усваја). Сад имамо неколиво уверења, која се траже од власти. (Чује се : да се овласти суд да им изда). Усваја ли одбор? (усваја). Изволте чути неколико лицитација. Прво ОФерталну лицитацију за набавку 700 метарских хвати дрва. На овој лицитацији није нико поднео оФерт и кажу, да нису хтели подпети с тога, што су прошли пут давали ОФерте и плаћали таксу, па онда уништена лицитација. Они хоће овако усмепо. Андра Одави^. Дакле види се, да хоће сам лиФерант да слаже дрва. Да ли ^бн могло, да ваши људи то ухвате, јер на чисто је то, да ако његови људи слажу да ћемо 10 од сго проценга мање добити него што треба. Соломон Азријел. Ја мислим да се одреди једна комисија, која да присуствује нри слагању дрва. Веља Тодоровић. По моме мишлењу најзгодније би било, да се одреди комисија, па кад лиФерант ухвати дрва опда да прегледа и ако је добро да прими, а ако пије онда да му се пеплатн док не испупи потпуно колико треба. Андра ОдавиБ. Ми у нашој средини имамо једног дрварског трговца, коме су цене познате. Он сад није овде. С тога нека ова ствар остане за другу седницу те да чујемо и његово мишлење. Ђона НешиЂ. Госнодо. Ја мислим да ову лицитацију треба одобрити с тога, што није